Увид у вести
Опасност од „апокалипсе“
Ако би, по теорији о „нуклеарној зими“, у атомском рату експлодирале бомбе са разорном снагом од 5.000 милиона тона ТНТ, настали би огроман дим и огромна прашина—нарочито од великих градова—који би изазвали у северној хемисфери време опасно по живот јер би месецима трајале тама и ледена хладноћа. „Ако су те анализе тачне“, писао је нобеловац Херберт А. Симон у часопису Сајенс (Science), „не може ни једна земља да изврши већи нуклеарни напад чак ни на ненаоружаног непријатеља, а да при томе не уништи и себе.“
Многа стручњаци мисле да би та теорија, уколико би се доказала њена тачност, представљала велики подстрек за нуклеарно разоружање. „Изгледа да је велика срећа у пет минута до дванаест да смо увидели проблем нуклеарне зиме, ужасан као што јесте“, пише Томас Пауерс (Thomas Powers) у The Atlantic. Али, да ли ће се тиме окончати светско наоружање? Једва да ће, Пауерс тврда да ће суперсиле бити присиљене да произведу „сасвим нову генерацију оружја, много већу количину знатно мањег, веома прецизног у гађању оружја, којим ће се разорити одређени циљ у граду, а неће изгорети цео град. Он закључује да проблем нуклеарне зиме „не искључује могућност великог рата . . . него даје планерима нови правац, одводи их од апокалипсе.“
Опасност од нуклеарне зиме не пружа никакву наду, него изазива само нове стрепње. Зар неће пре суперсиле да развију .оружје којим неће себе да униште да би средиле своје рачуне? Да примене ипак у очајању зараћене нације атомско оружје—чак и са опасношћу по свој живот—само да не би претрпеле пораз? Безобзирне војне стратегије држава пружају Свемогућем Богу још један разлог да поведе свој рат од Хар—Магедона. Он ће то ускоро учинити, и његова Реч нам гарантује да „не спашава краља војска многобројна“ (Псалам 33:16, СТ; Откривење 16:14, 16).
Тинејџерке рађају децу
„Они који се међу нама згражавају на пораст броја трудница међу црначким тинејџеркама јако су склони да покушају да реше тај проблем усредсређивањем на своју прагматичку страну“, пише црначки колумниста Вилијам Распбери (William Raspberry). Шта је тиме мислио? Девојчицама се говори да не рађају децу „јер би онда морале да прекину школовање, лишиле би се каријере и поквариле своје животне шансе. Њихове бебе вероватно не би биле довољно тешке код рођења и касније би имале проблема код учења.“ Па ипак, Вилијам Распбери је приметио: „Запрепашћује ме то што се у таквим приликама веома ретко расправља о питању морала.“
Требало би, заиста, показати тинејџерима са промискуитетом, који често води нежељеној трудноћи, да се крше библијски закони о моралу (Галатима 5:19—23). Такође их треба поучити темељним начелима Божје речи о браку и одгоју деце. Апостол Павле је саветовао хришћанима да развију самосавладавање и причекају са женидбом или удајом док прође кроз ’цвет младости’, време када се у њима буде сексуалне жеље и постају јаке (1. Коринћанима 7:8, 9, 36). Ове законе о моралу и принципе потврђују савремене студије које су показале да су зреле особе најбољи родитељи.