Јехова улива страхопоштовање, а ипак пун љубави

„С КИМ можете да ме упоредите?“ пита Јехова Бог. Ни најпробранијим речима не бисмо могли потпуно да опишемо Божју неупоредиву моћ и славу. Он нас позива да посматрамо небески свод када каже: „Подигните увис очи своје и гледајте. Ко је то створио? То је онај који на број изводи војску њихову и зове их све именом. Због пунине динамичне снаге, јер је снажан у моћи, не изостаје ни једно“ (Исаија 40:25, 26, НС).

Хиљаде звезда, које се могу видети голим оком, јесу само делић око 100 милијарди звезда које се налазе у нашој галаксији. Међутим, Јехова је избројао све звезде у целом свемиру и дао им име. Замисли колика се огромна енергија налази у свој тој материји? У средишту Сунца температура је 15 милиона степени. Какву „динамичну снагу“ мора да има тек Јехова, јер је он створио милијарде таквих нуклеарних реактора.

Потпуно разумевање Јехове превазилази наше ограничене способности. Елијуј је рекао: „Да, свесилног досећи не можемо, неизмјеран је у моћи . . . Зато људи сви нека га се боје“ (Јов 37:23, 24, СТ). Јехова захтева од нас више ,него само да имамо страхопоштовање или зазиремо од њега. „Зато љуби Јехову, Бога свога, свим срцем својим, свом душом својом и свом снагом својом“, заповеда се у Библији (5. Мојсијева 6:5, НС). Можемо ли да љубимо неког кога не можемо у потпуности да разумемо? Да, јер, иако се Јеховино место становања налази високо у небесима, ипак он поступа у љубави са несавршеним људима и допушта им да га бар донекле схвате. (Упореди са Псалмом 113:5—9).

Његове „очи“, његове „уши“ и његово „лице“

Јехова нам помаже да га разумемо допуштајући да га опишемо људским појмовима. Апостол Петар је рекао: „Јер Господине (Јеховине) очи мотре на праведнике и уши његове слушају њихову молитву, а лице Господње (Јеховино) је против оних који чине зло“ (1. Петрова 3:12; упореди са 2. Мојсијевом 15:6; Језекиљом 20:33; Луком 11:20).

Наравно, те метафоре не смемо дословце разумети, као ни појмове „сунце“, „штит“ и „стена“, којима је Бог означен на другим местима у Библији (Псалам 84:11, 5. Мојсијева 32:4, 31). „Али, зар не пише у Библији да смо у његовој „слици“ начињени?“ неки закључују (1. Мојсијева 1:26, 27, НС). Да, али претпоставка да Бог има дословно уста, нос и уши ствара озбиљне проблеме. Да ли је, рецимо, способност слуха свемогућег Бога заиста ограничена на то што преносе звучни таласи до дословних ушију? Не, јер Библија показује да Бог може да „чује“ чак неизречене мисли људског срца (1. Мојсијева 24:42—45). А ни његова способност „вида“ не зависи од светлосних таласа (Псалам 139:1,7—12; Јеврејима 4:13).

Савршени човек није одражавао физичка обележја Бога, већ његове особине као љубав и правду. Нарочито хришћани манифестују такве особине пошто следе савете апостола Павла: „Обуците нову личност, која се обнавља тачном спознајом по слици онога који је створио“ (Колошанима 3:10, НС).

Визија о слави Божјој

Поједине слуге Јеховине у стара времена имале су предност да виде инспирисане визије о Јеховиној небеској слави. Језекиљ је био један од њих (Језекиљ 1:1). Оно што је он видео у визији било је неописиво. Језекиљ се користио метафорама и поређењима, при чему је често употребљавао речи „нешто као“ да би оно што је видео упоредио са нечим што је схватљиво, свима познато. Пророк је, на пример, рекао: „Бијаше нешто као камен сафир, попут пријестоља: на том као пријестољу, горе на њему, као неки човјек. И видјех као сјајну ковину, изнутра и уоколо као огањ; од његових бокова навише и од његових бокова наниже нешто попут огња и блијеска на све стране. Тај блијесак на све стране бијаше попут дуге што се за кишних дана јавља у облаку. То бијаше нешто као слава Јахвина“ (Језекиљ 1:26—28, СТ).

Какву славу је Језекиљ описао: Апостол Јован је имао сличну визију о Јехови и писао је о њој: „И виде, на небу стајаше престо, а на престолу неко, и тај што сећаше беше на изглед као камен јаспис и сард, и около престола беше дуга на изглед као смарагд“ (Откривење 4:1—3, др Чарнић). Јехова се, додуше, приказује у тако величанственој величини, али се никада не описује као свирепи Бог. Штавише, пружа се тиха и мирна слика—наговештава дуга (Упореди са 1. Мојсијевом 9:12—16).

Чињеница да Бог допушта ограничени увид у његову небеску славу показује да има мирољубиве намере са људима. Отуда особе које га љубе могу поуздано да му се приближе као добром Богу који ’чује молитве’ (Псалам 65:2).

Јов је рекао за Бога: „Гле! То су рубови његових путева и који шапат о некоЈ ствари чујемо од њега“ (Јов 26:14, НС). Заиста, има много тога да се учи о Јехови Богу који је своје слуге благословио изгледом на вечни живот (Јован 17:3). Чак неће бити довољно ни „недогледно време“ да докучимо „дело које је истинити Бог чинио од почетка до краја“ (Проповедник 3:11, НС).

Оно што искрено настројене особе знају или уче побудиће их да љубе Јехову и слушају га (1. Јованова 5:3). Убрајаш ли се ти у те особе? Слушати Бога није увек лако. Али, ако заиста упознаш Јехову Бога и његов начин поступања у љубави, никакво напрезање неће ти изгледати превелико. Да ли си решен, дакле, да боље упознаш Бога који улива страхопоштовање, а ипак је пун љубави.

[Слика на 5. страни]

Људи као што је био Језекиљ и Јован имали су визије које нам дају увид у Јеховину величанствену славу

[Слика на 6. страни]

Божје стварање и давање имена звездама пружа нам увид у његову неограничену моћ