Божја реч је жива

Човек кога је грамзивост упропастила

НАМАН је захвалан зато што је излечен од губе. Па хоће да поклони Јелисију хиљаде сикала злата и сребра као и десет лепих хаљина за пресвлачење. Јехова је, у ствари, проузроковао то чудесно оздрављење и стога Јелисије одбија да прихвати било какву част у облику поклона. Али, шта је са слугом Јелисијевим Гијезијом? Он грамзиво гледа у те дивне хаљине и сав тај новац. Шта ће се догодити ако Гијезије потхрањује жељу да добије нешто од тога? Неисправна жеља могла би да га повуче и примами на неисправно поступање (Јаков 1:13—15).

На крају су се опростили Наман и његове слуге и кренули назад у своју домовину Сирију. Али, Гијезије не престаје да мисли на лепе хаљине и сав тај новац. И гле! Он почиње да трчи. Куда тако жури?

Гијезије трчи за Наманом и стиже га. Наман га поздравља и пита: ’Је ли све у реду?’

’Да’, одговара Гијезије. ’Јелисије ме посла да ти кажем да су сад дошла два посетиоца и он жели да им ти даш две хаљине и нешто сребра.’ То је чиста лаж. Гијезије жели за себе те поклоне. Но, Наман то не зна и зато му даје радо поклон. Да, чак инсистира да Гијезије узме више новаца него што је тражио.

Када се Гијезије вратио кући, Јелисије га пита: ’Где си био?’

’Ах, нигде’, он одговори. Јехова је, међутим, Јелисију открио неваљалство које је Гијезије починио. Отуда вели Јелисије: ’Није време узимати сребра и хаљине! Зато Наманова болест нека прионе за тебе и за потомке твоје’. Гијезије је одмах добио губу и остатак свога живота боловао је од те болести. Оно што се догодило Гијезију показује да грамзивост може водити у пропаст (2. Царевима 5:5, 15—27).