Колико је обухватна твоја љубав?
МОРСКИ жир је мала животиња обавијена шкољком и живи у води. Мало је оних који јој придају већи значај. Но, та шкољка има значајну особину: може на нешто да се причврсти. Где је тајна? Она ствара лепљиву масу која је тако чврста са превлака од само 0,0762 мм дебљине има затезну чврстоћу од 493 килограма по квадратном сантиметру. Ко год је покушавао да одстрани шкољку са места за које се прилепила, потврдиће чврстоћу те тако лепљиве масе.
Хришћани су добро упознати са нечим сличним. Јеховина организација на земљи састоји се из људи свих народа, језика, раса и друштвених слојева. Па ипак су чврсто уједињени. Где је тајна? Они се одликују снагом која уједињује и која је много јача од лепљиве масе нижег облика живота шкољке. Апостол Павле нам саопштава од чега се састоји та снага која уједињује, када пише: „Обуците се у љубав, која је савршена свеза јединства“ (Колошанима 3:14, НС).
Наравно, све што се зове љубав не служи јединству. У име „домољубља“ водили су се многи ратови. Себична љубав може довести до љубоморе. „Јер је коријен свију зала среброљубље“ (1. Тимотеју 6:10). И данашња критична времена настала су, донекле, због тога што су многи људи „самољубиви“ (2. Тимотеју 3:1, 2, НС).
Каква љубав уједињује хришћане? Несебична, обухватна љубав.
Где је извор те љубави?
На ово питање може се одговорити са три кратке речи које је написао апостол Јован: „Бог је љубав“ (1. Јованова 4:8). Љубав Јеховина долази до изражаја у доброти коју нам он указује. На крају, све добро што имамо долази од њега. „Сваки добар дар и сваки савршени поклон долази одозго“ (Јаков 1:17, др Чарнић). То важи за физичке ствари које нас радују, а поготово за духовне благослове које примају у изобиљу захвални хришћани.
Исус Христ нам окреће пажњу на даљи значајни доказ Јеховине љубави. Он каже: „Он (Јехова) чини да његово сунце гране злима и добрима и даје кишу праведнима и неправеднима“ (Матеј 5:45, др Чарнић). Јеховина љубав према целом човечанству још је далекосежнија. Бог не пружа само материјалне благослове, зато Исус објашњава: „Јер је Бог волео толико много свет да је дао свог јединорођеног сина, да сваки—ко верује у њега—не буде уништен, него да има вечни живот“ (Јован 3:16, НС). Може ли постојати још обухватнија љубав од те?
Указујући људима на такву љубав, Јехова изражава љубав која почива на начелима. На грчком језику зове се та љубав агапе. Јехова указује ту љубав и хришћанима. Но, његова љубав према њима укључује још више. Кад ко узврати Богу љубав, Јехова му указује филиа—грчка реч за „пријатељство“ или „наклоност“. Исус нас уверава: „Сам Отац има наклоност према вама, јер сте и ви имали наклоност према мени“ (Јован 16:27, НС).
Подражавај Божију љубав
Љубав је за хришћане спона која уједињује и она се заснива на Јеховином изванредном примеру. Апостол Јован је рекао: „Тако и ми љубимо зато што је он најпре љубио нас“ (1. Јованова 4:19, НС). Таква љубав је ознака правих хришћана и јесте плод Божјег светог духа (Јован 13:34, 35; Галатима 5:22).
Хришћанин мора да усмери своју љубав првенствено према свом небеском Оцу. Затим треба да покаже и љубав према осталим људима (Матеј 22:37—39). Пошто је Божја љубав веома широка, и наша љубав према браћи у вери треба да буде обухватна, да, широка. Сагласно томе, апостол Павле рекао је хришћанима у Коринту: „Наша уста отворише се према вама, Коринћани, наше срце постало је широко. . . . будите широки и ви“ (2. Коринћанима 6:11—13, др Чарнић).
Како можемо да подражавамо Јеховину обухватну љубав? Размотримо неколико примера.
’Рашири’ љубав у породици
Павле је упозорио да ће у „последњим данима“ недостајати „природне наклоности“ (2. Тимотеју 3:1—3, НС). Хришћанска породица треба, међутим, да се одликује љубављу—љубављу која почива на начелима (агапе) и љубављу која почива на пријатељству п наклоности (филиа) (Матеј 10:37; Ефесцима 5:28; Титу 2:4).
Није увек лако упражњавати љубав. У породици често долази до трзавица услед новчаних проблема. У браку може бити један партнер мало озлојеђен јер је другом партнеру време доста ограничено. Жена може да се осећа запостављеном и мисли да се све што ради узима као сасвим природно Многи омладинци мисле да их родитељи не схватају. Како се могу решити ови и слични проблеми?
У основи, решење се налази у подражавању Божјег примера и „ширењу“ љубави. „Жене, покоравајте се мужевима као што приличи у Господу“, рекар је Павле. Мужеви, волите своје жене. и не љутите се на њих. Децо, слушајте своје родитеље у свему, јер је то угодно у Господу. Очеви, не раздражујте своју децу, да не постану малодушна“ (Колошанима 3:18—21, др Чарнић).
Сигурно је делотворно да се молимо у молитви да будемо у стању да пружимо љубав и кад настану проблеми. Такође жива размена мисли и редовно разматрање Библије у породици одразиће се позитивно (5. Мојсијева 6:4—9). Многе породице су утврдиле да су као основа за размену мисли у љубави веома корисни посебни чланци под насловом „Божја реч је жива“ у Кули стражари и чланци „Млади се питају“ у Пробудите се!
Обухватна љубав у скупштини
Жалосно је када се родитељи и деца не воле. Такође је жалосно када хришћанин не показује љубав. Апостол Јован опомиње нас: „Јер ко не љуби свога брата кога види, не може љубити Бога, кога не види“ (1. Јованова 4:20, НС).
Љубав нас наводи да се надамо најбољем за нашу браћу (1. Коринћанима 13:4, 7). Можда гледамо како се наш брат бори са проблемима—можда сада ’жање оно што је посејао’ претходно својим немудрим поступањем (Галатима 6:7). И ту ће нам љубав помоћи да имамо позитиван став према њему. Избегаваћемо мисли као ове: „Увек ми је био сумњив.“ Па и када је наш брат слаб у вери, можемо да размишљамо о Јеховиној стрпљивости са слабима и покушамо да подражавамо његову милост пуну љубави (2. Петрова 3:9).
Љубав међу Јеховиним слугама помаже младим хришћанима да очврсну у тешким годинама пубертета. Када су једну девојчицу из Африке упитали шта јој је помогло да се чврсто држи правог обожавања, приметила је: „Мислим да ми није помогло само оно што сам научила из Библије, него су највише на мене оставиле утисак љубав која ми је пружена на хришћанским састанцима и чињеница да сам била прихваћена.“
Да, обухватна љубав може да повеже скупштину. Али, не треба да заборавимо да се Јеховина љубав протеже на цело човечанство. Како можемо у томе да га подражавамо?
Волети људе које не познајемо
Исус је истакао изванредан начин на који можемо да укажемо љубав људима које не познајемо. Он је рекао: „Ова добра вест о краљевству проповедаће се по читавој настањеној земљи за сведочанство свима народима; и тада ће доћи крај“ (Матеј 24:14, НС). Да, Јеховини сведоци указују љубав другима када проповедају добру вест људима који су им потпуно страни.
Љубав према људима уопште нагони хришћане да помогну страним људима и на друге начине. Као Самарићанин у Исусовом поређењу, покушавају—често са неочекивано радосним резултатима—да буду добри „ближњи“ који ’чине свима добро’ (Галатима 6:10; Лука 10:29—37). На пример, једна девојчица на Аљасци, која је учествовала у делу јеванђелизације 260 км далеко од куће, срела је породицу која је била у финансијској невољи, а чији се ауто покварио. Када је отац те девојке чуо о тој невољи, морао је да превали пут од 520 км да би им пружио помоћ. Тако се указала прилика да се исприча тој породици о Божјим намерама и Краљевству. Након што су проучавали Библију, тај човек и та жена симболизовали су своје предање Јехови. И сада се радују када говоре другима о доброј вести (Дела апостолска 20:35).
Да ли можеш да волиш људе који те мрзе?
Хришћанска љубав укључује више него само љубав према страним особама. Исус је позвао своје ученике: „Љубите непријатеље своје и молите се за гонитеље своје, да будете синови Оца свога који је на небесима, јер он чини да његово сунце гране и злим и добрима и даје кишу праведнима и неправеднима“ (Матеј 5:44, 45, др Чарнић).
Зар је уопште могуће волети своје гонитеље? За време другог светског рата брутално су тукли Јеховине сведоке у националсоцијалиетичкој Немачкој и терали их да тешко раде уз веома оскудну храну. Очигледно, сведоци нису могли да осете према својим прогонитељима велику наклоност или пријатељство (филиа). Па ипак су им указали ту исту начелну љубав (агапе) коју је Јехова указао целом човечанству. Сведоци су, када је год било могуће, причали прогонитељима о животодајној вести истине. А неки од тих непријатеља постали су хришћани.
Многи који прогоне Божје слуге поступају у незнању као Савле, који је после постао апостол Павле (Галатима 1:13, 14). Када схватимо да су ти прогонитељи на неки начин жртве сотонине лажне пропаганде, то нам помаже да и према њима будемо пуни љубави (2. Коринћанима 4:4).
Јехова, Бог који се одликује топлином и осећањем, радује се да награди оне који показују обухватну љубав у породици, скупштини, према страним људима и чак непријатељима. Ова љубав чврсто спаја чланове породице и скупштине попут лепљиве масе морског жира, која му омогућује да се чврсто залепи о неку стену. Штавише, љубав охрабрује оне извана да дођу и суделују у хришћанском јединству. Зар немамо онда разлога да захвално узвратимо љубав Богу још више ширећи своју љубав? Да, свакако. Дакле, ’чинимо то у још већој мери’ (1. Солуњанима 4:9, 10, НС).