Прихвати Божју помоћ у савлађивању потајних грешака

„У свему сам јак кроз онога који ми снагу даје“ (Филипљанима 4:13, НС).

1. Шта је замолио један забринути отац?

МЛАДИЋ је био епилептичар.a Бацао је пену на уста, грчио се, понекад падао у воду а понекад у ватру. Његов забринути отац пронашао је човека који је био познат да лечи болести. Када је изгледало да није имао довољно поверења у способност тог човека, отац је узвикнуо: „Верујем! Помози ми тамо где ми је још потребна вера“ (НС).

2. Како можемо бити сигурни да Бог хоће да нам помогне у савлађивању грешака?

² Нешто можемо да научимо од тог оца који је желео Исусову помоћ. Признао је да је можда његова вера непотпуна; такође је био сигуран да је Исус хтео да помогне. Тако може бити и са нама када се суочимо са грешкама—можда чак и тајним—и настојимо да их савладамо. Можемо бити уверени да ће нам Јехова Бог помоћи као што је у прошлости другима помогао (Упореди са Марком 1:40—42). На пример, помогао је апостолу Павлу да избегне грешке које би могао направити када је био у изобиљу или трпео немаштину. Сиромашна особа може да чезне за богатством; слабост имућне особе може бити та, да се самозадовољно узда у свој успех и гледа са висине оне који мање имају од ње (Јов 31:24, 25, 28). Како је Павле савладао или избегао такве грешке? Он је рекао: У свему сам јак кроз онога који ми снагу даје“ (Филипљанима 4:11—13, НС).

3. Зашто је од нас мудро да покушамо да савладамо своје слабости?

³ Ми показујемо мудрост ако се, ослањајући се на Божју снагу, трудимо да савладамо своје грешке и не прелазимо преко њих само зато што су можда сада тајне. Псалмиста је рекао о Јехови: „Он зна тајне у срцу“ (Псалам 44:21). Грешке могу избити једнога дана на површину, и то на нашу штету, ако их не савладамо. Овде важи начело: „Греси неких људи су јавни и директно воде на суд, а греси неких касније изађу на видело“ (1. Тимотеју 5:24, НС). Сада ћемо размотрити две веома проширене врсте греха, које заслужују пажњу хришћана који желе да се допадну Јехови.

Потајна грешка сексуалних жеља

4, 5. а) Које уравнотежено гледиште о сексуалним жељама заступа Библија? б) Које савете у вези са сексуалном жељом налазимо у Писму?

⁴ Један од најврснијих дарова Божјих јесу брак и за то везана способност и жеља за размножавањем (1. Мојсијева 1:28). Сексуалне жеље које долазе до изражаја у браку сасвим су природне и чисте. У Библији се препоручује да се радост сексуалног задовољења подели са властитим брачним партнером (Приче Соломунове 5:15—19). Но, свакако, сексуалном нагону су постављене границе. То можемо упоредити са апетитом за храном. Чињеница да нам се увек изнова појављује апетит не значи да треба да развијемо неумерену жељу за храном или да можемо јести кад год, где год и како год хоћемо (Приче Соломунове 25:16, 27).

⁵ Павле је можда био једном ожењен и знао да је сасвим на месту да супружници воде нормалан сексуални живот (1. Коринћанима 7:1—5). Дакле, он је мислио на нешто друго када је писао: „Усмртите стога удове свога тела који су на земљи, у вези са блудом, нечистотом, полном похотом, штетном пожудом и лакомством“ (Колошанима 3:5, НС). Он је ту сигурно мислио на сексуалне радње које прекорачују прикладне брачне границе и могућности. Апостол је такође рекао: „Да сваки од вас зна стећи свој суд у светости и части, а не у пожудној полној похоти“ (1. Солуњанима 4:4, 5, НС). Овај отворени, инспирисани савет користан је и за хришћане који су у браку и за оне који нису.

6. Зашто је прикладно да хришћани избегавају самоблуд?

⁶ Често долази до изражаја „пожудна страст“ (др Чарнић) тако што се надражују полни органи да би се доживело с тим повезано чулно задовољство. То се зове мастурбација или самоблуд. Врло је проширена међу неожењеним мушкарцима и женама. Такође је практикују и многе особе које су у браку. Пошто је мастурбација врло проширена појава, многи лекари тврде да је сасвим нормална и корисна. Али, она се противи Божјем упозорењу против „пожудне полне похоте“. Зашто је то тако и зашто хришћани ваља да савладају ту навику можемо боље разумети ако размотримо неке Исусове савете.

7. Која мисао из Матеја 5:28 пружа додатни разлог за уздржавање од мастурбације?

⁷ Исус је рекао: „А ја вам кажем да је сваки, који са страшћу погледа жену, већ учинио прељубу с њом у срцу свом“ (Матеј 5:28, НС). Он је знао да страсне помисли на прељубу често само претходе неморалном поступању. Чак и они који оправдавају мастурбацију признају да уз њу обично иде сексуална машта. У књизи Talking With Your Teenager (Разговори са својим тинејџером) пише да је младима ’стало до чулног задовољства које иде уз мастурбацију’. Тамо даље пише: „Они можда маштају о дивљим сексуалним доживљајима или сусретима са партнерима истог пола или са старијим особама као наставницима, рођацима или чак са родитељима. Можда маштају и о сексуалном насиљу. Све су то сасвим нормалне појаве.“ Зар је стварно тако? Како би хришћани могли да сматрају такве маштарије и мастурбацију „нормалним појавама“ ако имају у виду Исусово упозорење на „прељубу у срцу“ и Павлово упозорење на „пожудну полну похоту“? Не, такве маштарије и самоблуд—било да је ту у питању омладинац или одрасла особа, безбрачна или брачна особа—морају да се савладају.

Савладати ту потајну грешку

8, 9. Које се чињенице морају сагледати да би се прекинуло са навиком мастурбације?

⁸ Шта би могао учинити хришћанин, који има ту потајну слабост, да би је савладао и ’стекао свој суд у светости и части’? (1. Солуњанима 4:4, НС). Бог нам нуди драгоцену помоћ преко своје Речи.

⁹ Најпре је важно увидети да Јехова има мерила. Он јасно показује неисправност ванбрачног секса—како блуда тако и браколомства (Јеврејима 13:4). Ако верујемо да су његови путеви најбољи, трудићемо се да поделимо сексуално задовољство само унутар брака (Псалам 25:4, 5). У књизи Adolescence (Младалачко доба) од Е. Атвотера (E. Atwater) пише да тема о мастурбацији обично наилази код младих на „ћутање, стид и сумње“. Један разлог за то је да „приликом мастурбације нема присности љубавног односа који прати полни однос“. Да, корисно је држати под контролом сексуалне жеље док год се не могу изразити у брачном односу пуном љубави.

10. Које кораке може предузети неко да би себи помогао у савлађивању те навике?

¹⁰ Још ће нам помоћи и следећи савет из Божје речи: „Што год је истинито, што год је часно . . . што год је на добру гласу, ако је каква врлина, на то мислите“ (Филипљанима 4:8, др Чарнић). Јасно је да еротичне слике и неморални романи нису ’часни, ни на добром гласу, ни врли’. А управо се често таквим стварима хране они који мастурбирају. Ко год је одлучан да савлада ту грешку, мора потпуно да избегава такав еротичан материјал. Искуство је показало: чим се код некога појаве еротске жеље, које су раније водиле мастурбацији, може их потиснути ако се одлучно концентрише на оно што је праведно и чедно. То је особито важно када је човек сам или се налази у мраку, јер у таквим ситуацијама најчешће се врши самоблуд—та потајна грешкаb (Римљанима 13:12—14).

11. Опиши још друге мере које су се показале кориснима у борби против те грешке?

¹¹ Слична помоћ је и остати активан у складу са следећом опоменом: „Дакле, строго пазите како живите — не као немудри, него као мудри, искоришћавајући за себе погодно време, јер су дани зли“ (Ефесцима 5:15, НС). Упитај једног зрелог хришћанина, у кога имаш поверење, које позитивне кораке можеш предузети (Исаија 32:2). Многи који су савладали ту слабост признају да им је помогло у развијању самосавладавања већ само сазнање да ће их брижни хришћани питати како напредују. Јехова треба да буде, наравно, нама најповерљивија особа. Зато је важно да се њему обратимо у молитви и иштемо од њега помоћ (Филипљанима 4:6, 7). Уколико „посрне“ онај који се већ неко време борио против те грешке, може да замоли Бога за снагу, а затим треба изнова да уложи напоре, и вероватно ће онда победити и то за још дуже време (Јеврејима 12:12, 13; Псалам 103:13, 14).

Борити се против злоупотребе алкохола

12. Какво је хришћанско гледиште о алкохолним пићима?

¹² ’Вино весели Бога и људе’, пише у једном библијском ставку (Судије 9:13). Можда се с тиме слажеш, јер алкохолна пића доприносе опуштању и многима причињавају радост (Псалам 104:15). Па ипак, једва ће ко порећи да употреба алкохола може изазвати опасност у физичком и моралном погледу. Велики проблем је само пијанство. С обзиром на тежину те грешке, Бог је упозорио ’да ће пијанице бити искључене из скупштине и да неће ући у Краљевство’ (1. Коринћанима 5:11—13; Галатима 5:19—21). Хришћани су тога свесни и знају да не смеју да се опијају. Али, како може уживање алкохола—поред опасности од пијанства—постати тајна грешка?

13. Опиши како може доћи до зависности од алкохола?

¹³ Хришћанин може умерено да пије, а ипак да направи тешку грешку. Размотри искуство човека кога ћемо назвати Анте.

Он, његова жена и деца постали су прави хришћани и били веома активни у месној скупштини. Временом је Анте био именован за старешину и важио као ’стуб’ у скупштинама тога града (Галатима 2:9). Разумљиво је да су га оптерећивали одгој деце и брига око стада (2. Коринћанима 11:28). Стрес на радном месту постајао је све већи, јер се његова. радна организација проширила и његов шеф је тражио од њега да се прихвати многобројних проблема и одлука.

Анте је био увече често напет. Утврдио је да му једно или два пића помажу да се опусти. Наравно, као зрео хришћанин није пио превише и чувао се опијања. Мада је увече обично нешто попио да би се опустио, преко дана није имао потребу за алкохолом и већином није пио код оброка. Није био на гласу ’да се одаје многом вину’ (1. Тимотеју 3:8).

Изненада је доспео у болницу да би се подвргао сасвим обичној операцији. Одједном су се појавили неки чудни симптоми. Шта је био узрок њима? Лекарима није требало дуго да установе да је Анте патио од симптома одвикавања. Да, тело му је постало зависно од алкохола. То је веома изненадило чланове породице, али су они били уз њега и подржали га у одлуци да потпуно избегава алкохол.

14. Шта би могло довести до тога да се некоме подсмевају због употребе алкохолних пића?

¹⁴ Неки осећају да је алкохол у њиховом животу заузео неуобичајену улогу, па зато покушавају да затаје своју навику да пију не желећи да породица и пријатељи примете колико много или колико често они пију. Други можда не осећају да су зависни од алкохола, а ипак је алкохол постао централна тачка њиховог свакодневног живота. Представници обе категорије налазе се у опасности да једном превише попију или постану потајни алкохоличари. Помисли на изреку: „Вино је подсмјевач, жестоко пиће букач, и тко се њима одаје, неће стећи мудрости“ (Приче Соломунове 20:1, СТ). То значи да ко превише пије постаје горопадан и бива на подсмех. Но, вино може да учини некога смешним у још једном другом погледу: подсмех заслужује онај ко мисли да од Бога може да сакрије своју навику да пије.

15. Како су Павлове речи из 1. Коринћанима 9:24—27 меродавне за уживање алкохола неког хришћанина?

¹⁵ Један од плодова Божјег духа јесте самосавладавање и ту особину требамо у свим животним ситуацијама (Галатима 5:22, 23). Павле је упоредио хришћанина са тркачем. Тркач се у дословној трци ’савладава у свему’ не би ли како добио ’пропадљиви венац’. Тако и хришћани ваља да ’се савладавају ,у свему’ не би ли како добили далеко вреднију награду—ЖИВОТ. Павле је истакао да морамо ’учинити робом своје тело’ како бисмо били сигурни ’да не бисмо ми, који смо другима проповедали, сами постали недостојни’, рецимо, због потајне грешке у вези са уживањем алкохола (1. Коринћанима 9:24—27, НС).

16. Како може неко утврдити да ли му је слабост уживање алкохола?

¹⁶ Шта може помоћи хришћанину да сузбије ту грешку? Од помоћи је схватити да пијаница—иако може од људи—не може од Бога сакрити ту рђаву навику (1. Коринћанима 4:5). Дакле, треба искрено да размишља, пред Богом, о својим навикама у пићу. (Овде мислимо на оне који пију због разоноде и опуштања, а не на оне који пију мање количине алкохола као уобичајено пиће при оброцима.) Но, неки могу рећи: „Али ја не морам да пијем. Ја само уживам у томе; опуштам се када пијем. Ако бих хтео, могао би и без алкохола.“ Па добро, зашто онда не би то покушао месец или два? То би било препоручљиво с обзиром на опасност да превише попијеш или постанеш зависан од алкохола. Услед јаке склоности да се порекне постојање неког проблема, могао би да се одлучиш да се месец дана потпуно уздржаваш од алкохола у свим приликама у којима обично пијеш алкохол. На пример: ко обично попије нешто после посла, пре спавања или код друштвених скупова, могао би од тога да одустане. Тако може да установи како се осећа. Ако га то тешко погађа, или једноставно не може због тога да се опусти, онда је посреди тешка слабост.

17. Зашто мора хришћанин, који има потајну слабост према алкохолу, да се труди да је савлада?

¹⁷ Чим искрени хришћанин изрази пред Богом да има слабост према алкохолу, биће му лакше да је савлада. Можда већ зна да у Библији пише да је знак „лудости“ ако ко мисли да ’је крадена вода слатка, да је угодно потајно јести хлеб (или пити алкохолна пића)’. Такав ће, као што пише у Библији, завршити међу ’смрћу ослабљенима’. Мудар, напротив, љуби укор и, на срећу, ’оставља неискусне и остаје жив, ходећи право путем разумности’ (Приче Соломунове 9:1, 6, 8, 13—18, НС). Да, Бог нам пружа додатну помоћ да савладамо потајне грешке, дајући нам до знања какав нас исход чека у овом или оном случају.

Јехова награђује тајна дела

18. У шта можемо бити уверени док савлађујемо своје потајне грешке? (Приче Соломунове 24:12; 2. Самуилова 22:25—27).

¹⁸ Неки живе у страху да ће људи или Бог открити њихове рђаве поступке. То не би требало да буде случај са нама. Уместо тога, треба да живимо, потпуно свесни да ништа не можемо сакрити од Бога, „јер ће сва скривена дјела, било добра или зла, Бог извести на суд“ (Проповедник 12:14, СТ). Прихватимо Божју помоћ у савлађивању својих грешака, па и—потајних. Тада можемо да се радујемо времену када ’ће се осветлити што је скривено у тами и обелоданити савети срца’. „И тада ће свако примити од Бога похвалу“ (1. Коринћанима 4:5, др Чарнић; Римљанима 2:6, 7, 16).

[Фусноте]

◻ Како гледа Јехова на потајне грешке на којима управо можда радимо да их поправимо?

◻ Који библијски савет показује да самоблуд треба избегавати?

◻ Како може хришћанин да савлада навику самоблуда?

◻ Како може уживање алкохола — иако га Библија не осуђује — постати потајна грешка?

◻ Које мудре кораке можемо предузети против потајне слабости према алкохолним пићима?

[Питања за разматрање]

[Оквир на 25. страни]

Савладао је самоблуд

КАО МЛАДИЋ К. је имао нормалне сексуалне жеље, али је имао и један проблем. Од своје тринаесте године онанирао је обично тајно у својој соби. Због тога се мало стидео, али је и мислио да тиме никоме не наноси штете.

Са 19 година је та навика била већ дубоко укорењена код њега. Једном се К. исповедио свештенику. Свештеник му је рекао да то што ради, додуше, није исправно, али није ни тако страшно. Када је К. отишао у војску, имао је мало прилике да буде сам. Отуда је ретко прибегавао самоблуду, што је, уосталом, показало да његова ранија навика није била последица страсти која се није могла контролисати.

Вратио се кући после одслужења војног рока. Почео је да купује порнографске часописе и они су га тако узбуђивали да се вратио старој навици. Када је касније становао сам, лако му је било да набави материјал који га је сексуално узбуђивао. Често је онанирао и неколико пута дневно.

Затим је почео да студира Библију са проповедником Јеховиних сведока. К. се стидео што купује порнографски материјал и пожелео је да прекине са навиком самоблуда када је сазнао Божје гледиште о неморалу. Учинио је први покушај. Али после недељу—две осетио је поново сексуалну напетост, пришао је једном новинском киоску и почео да се узбуђује гледајући неморалне часописе. Када је дошао кући, помислио је да може да оде још један корак даље пошто је већ учинио прву грешку. Потом га је увек гризла савест. Зар неће никада моћи да прекине са том рђавом навиком?

Коначно је К. о томе разговарао са једним старешином у скупштини. Овај проповедник показао је разумевање за његов проблем и помогао му да пронађе библијски материјал који ће му помоћи да ојача своје самосавладавање. Још му је објаснио:

„Замисли да је та пожуда један ланац који је на почетку танак и слаб, а затим све јачи и тврђи. Тако је исто и са нагоном који води мастурбацији. Мораш, што је могуће раније, да прекинеш са узбуђењем. Јер, што дуже оно траје, то бива јаче. И на крају је готово незадрживо. Да, покушај да прекинеш ланац на самом почетку. Чим осетиш да се појављује нагон УЧИНИ НЕШТО! Устани и промени положај тела, чисти ципеле, испразни канту за отпатке—ради било шта како би прекинуо ланац. Можда би ваљало да нешто гласно читаш, као на пример, Библију или неку хришћанску публикацију, тако да би ти на ум дошле чисте мисли.“

Тај проповедник се распитивао код К. на састанцима о стању ствари, редовно га хвалио и учвршћивао у његовој одлуци. К. је издржао седам недеља узастопце. Затим је опет попустио и купио еротичну литературу јер је био фрустриран и обесхрабрен због једног другог проблема. Такве епизоде су биле неуспеси, али га је проповедник опомињао да настави борбу. Постепено су интервали бивали све дужи—9 недеља, затим 17 недеља, и онда још дуже. Полако му је расло поуздање да је кадар да савлада овај потајни проблем.

На крају се К. суочио са чињеницом да Јехова зна све што ради. Дакле, жели ли да служи Богу са потпуно чистом савешћу, онда мора ту навику потпуно да искорени из свог живота. Управо је то и учинио! Сада више не може ни да се сети откада већ не мора да се бори са тим проблемом. Као примеран хришћанин К. је у скупштини добио одређену одговорност и он планира да прошири своју службу на хвалу Богу. Сада је сасвим други човек.