„И даље ходите по истом утврђеном реду“
„У оној мери у којој смо напредовали нека даље ходимо по истом утврђеном реду“ (Филипљанима 3:16, НС).
1, 2. а) Како представљају извор храбрости примерна деца и примерни омладинци? б) Али, која питања нам се намећу?
КАДА је Алиса имала нешто више од две године, могла је да отпева имена свих 66 књига Библије, наведе имена 12 апостола и гестикулацијом да опише девет плодова духа Божјега (Матеј 10:2—4; Галатима 5:22, 23). Када је била у петом разреду, студирала је Библију седмично са једном девојчицом из трећег разреда, која је опет свог брата заинтересовала за Библију. Алиса и њена мала пријатељица поставиле су себи циљ: хоће да буду касније партнерке у пуној служби као посебне пионирке.
2 Сигурно нас радује када чујемо тако нешто, а можда и ми знамо децу и омладинце са таквим ставом. Истовремено да заобиђемо питање: „Шта ће од њих бити када одрасту? Хоће ли наставити свој духовни развој док не постигну свој циљ? Или ће их одвратити друге ствари и кренути стрампутице?“
Стални напредак
3. Ко мора да напредује?
3 Очигледно морају таква деца у великој мери духовно да се развијају пре но што ће постићи свој циљ. Да ли морају само млади или нови да напредују? Да ли је напредак само потребан док се постигне духовна зрелост или оспособљеност за неку предност? Нипошто не. Запази пример апостола Павла. Уместо да се задовољи постигнутим, писао је у писму Филипљанима: „Не да сам већ примио или већ постао савршен, него трчим за тим не бих ли то како ухватио, за шта је и мене Христ Исус ухватио“ (Филипљанима 3:12, НС).
4. Ком „циљу“ је трчао апостол Павле?
4 Овде Павле, без сумње, није говорио о постизању зрелости, јер нема сумње да је он био зрео хришћанин. Па ипак, рекао је да „трчи“ за нечим што још није „примио. Шта је то било? Као што је Павле објаснио, трчао је „према циљу, према награди на коју нас је Бог у Христу Исусу горе позвао“ (Филипљанима 3:14, НС). Циљ према чему је Павле трчао није била једноставно хришћанска зрелост или оспособљеност за одређени положај, него нешто веће. За њега и његову помазану хришћанску браћу био је то „позив од Бога за горе“ — нада у небески живот преко васкрсења.
5. а) Зашто је неопходан сталан раст? б) Шта значи „заборавити оно што је за неким“?
5 То нам помаже да схватимо зашто морамо у духовном погледу даље да растемо и развијамо се, без обзира колико смо већ дуго у истини. Какву трајну корист би имао неко када би напредовао само дотле док га други не сматрају зрелим или оспособљеним за одређену предност? Хришћанска зрелост и нарочите предности нису никаква гаранција да ћемо постићи свој крајњи циљ—вечни живот. Штавише, ми морамо тако да поступамо као апостол Павле који је писао: „Заборавивши што је за мном и испруживши се за оним што је преда мном“ (Филипљанима 3:13, НС). Не ради се само о томе да оставимо за собом бескорисне ствари које смо можда чинили пре но што смо упознали истину него и да се не задовољимо тиме што смо отада чинили. Другим речима, саветује нам се да не почивамо на ловорикама, него без престанка да напредујемо. Чиниш ли ти то, или си из једног или другог разлога немаран? (Види 1. Коринћанима 9:26).
6. Шта можемо рећи о напретку када упоредимо Филипљанима 3:12 са 3:15?
6 С обзиром на ту опасност, писао је Павле даље: „Будимо тог мишљења, сви који смо зрели; и ако сте у било ком погледу другачијег мишљења, Бог ће вам објавити горе наведено мишљење“ (Филипљанима 3:15, НС). А пре тога, у 12. ставку, Павле је наговестио да не сматра да је „дошао до савршенства“. Међутим, у 15. ставку је писао да су неки „зрели“ или „савршени“ (Kingdom Interlinear Translation). То није противречност. Штавише, те речи дају до знања да и зрели хришћани, као што је био Павле, морају да задрже на уму да још увек нису постигли коначни циљ и да морају и даље да напредују како би га постигли. Зато је рекао сажето: „У тој мери у којој смо напредовали нека даље ходимо по истом утврђеном реду“ (Филипљанима 3:16, НС).
„Утврђени ред“ напретка
7. Који „утврђени ред“ треба да следе хришћани?
7 Да ли је Павле мислио, када је охрабрио хришћане да и „даље ходе по истом утврђеном реду“, да израде за своју делатност удобан ритам и у томе остану док не приме плату? То би било слично ономе што је учинио роб у Исусовој причи, који је закопао један талант, који му је дао његов господар, и једноставно чекао на повратак Господарев (Матеј 25:14—30). Иако није изгубио талант нити напустио службу, био је означен као „бескористан“ роб и био одбачен од свог господара. Павле сигурно није хтео да каже да треба чврсто да се држимо онога што имамо само из страха да бисмо то могли изгубити. Говорио је о напретку. Изразом „утврђени ред“ мислио је Павле очигледно на стални правац напредовања, слично једном војнику који не стоји на стражи, већ напред маршира.
8. На шта треба да пазимо у служби за Бога?
8 Павлов савет треба да нам помогне да сазнамо колико је важно да се стално и ревносно трудимо да напредујемо у служби за Јехову и да се побољшамо у томе. „У којој мери смо увек напредовали“, било да смо сада старешине, слуге помоћници, пионири или објавитељи, наше главно интересовање треба да буде да побољшамо квалитет, и ако је могуће, и квантитет своје службе. Морамо да се чувамо да не западнемо у исти начин мишљења као Израелци у данима Малахије, који су заборавили своје обавезе и мислили да је довољно да допринесу Јехови жртве са маном. Али, како је о томе мислио Јехова? „Приносите (стоку хрому или болесну) као дар жртвени, зар да то из ваше руке милостиво примим?“ (Малахија 1:13, СТ).
9. Како стоји Павлов савет из Римљанима 12:6—8 и 11 у вези са напретком?
9 Супротно томе, ми треба да узмемо озбиљно службу Богу. Павле је опоменуо Римљане да се свако „с правом озбиљношћу“ посвети службеној предности—без обзира која му је дата—и да не „застајкује у својим пословима“ (Римљанима 12:6—8, 11, НС). Застајкивати значи бесциљно се вући—без икаквог покрета напред ка одређеном циљу. Овде употребљена грчка реч значи дословце „тром“, што је нарочито тачан опис. По својој тромости је познат лењивац (типавац) иако је та животиња способна да се брзо креће. Према једном извештају, лењивац проведе у времену од 168 часова 139 часова—дакле 83 посто од тог времена—у спавању или потпуној непокретности. Но, не би ваљало да ми будемо „троми“, него „горљиви духом“ и да „робујемо Јехови“. Шта би нам ту могло помоћи?
10. Зашто би ваљало да се озбиљно заинтересујемо за савет Павлов из 1. Тимотеју 4:12—16?
10 У 1. Тимотеју 4:12—16 наводи апостол Павле појединачно све што треба да ради Тимотеј да његов напредак „буде видљив свима“. У то време ученик Тимотеј није био ни млад ни новајлија. У ствари тада је већ више од 10 година тесно сарађивао са Павлом и у хришћанској скупштини били су му поверени велика одговорност и ауторитет. Нема сумње то је било услед напретка који је до тада учинио. Ипак је Тимотеј добио од Павла тај савет. Тако је и за нас све на месту да тачно промислимо шта је Павле хтео тиме да каже.
Буди пример у говору и владању
11, 12. а) На ком подручју треба најпре да гледамо да напредујемо? б) Зашто је то важније од напретка у познању или способностима?
11 Павле је писао у 12. ставку: „Нико да те не презире због твоје младости, него буди пример вернима у речи, у владању, у љубави, у вери, у чистоти“ (др Чарнић). Ово набрајање подсећа нас на „плод духа“ који Павле описује појединачно у Галатима 5:22, 23. Ко би хтео порећи да морамо сви ми те плодове донети у још већој мери? У већини се много трудимо да научимо напамет девет плодова духа и на то охрабрујемо децу и нове. Али, да ли се исто тако трудимо да их доносимо? Павле је наговестио да зрели треба да буду примерни у тој ствари. Сигурно је то животно подручје на ком можемо ми да се побољшамо.
12 У извесном погледу су ове особине можда још бољи показатељ нашег духовног напретка него наше знање и наше способности, јер су оне резултати деловања Божјег духа, Док ово последње често има везе са нашим природним даром и образовањем. Књижевници и фарисеји из Исусових дана били су добро упознати са Писмом и претерано тачно су се држали најситнијих детаља из Закона. Па ипак, Исус их је осудио рекавши: „Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери, што дајете десетак од нане, копра и кима, а остависте што је претежније у Закону, правду, милосрђе и веру“ (Матеј 23:23, др Чарнић). Колико је важно да и даље напредујемо гајећи у свом животу те „претежније ствари“?
Посветити се читању, опомињању и учењу
13. Какве користи могу да извуку именоване старешине из Павловог савета? (1. Тимотеју 4:13)
13 Као следеће добио је Тимотеј од Павла упутство: „Посвети се даље читању, опомињању, учењу“ (1. Тимотеју 4:13, НС). На другим местима у својим писмима говорио је Павле са високим поштовањем о Тимотеју као једном способном и верном Божјем слуги (Филипљанима 2:20—22; 2. Тимотеју 1:4, 5). Упркос томе, саветовао је Тимотеју да и даље поклања пажњу важним обавезама једног надгледника. „Посвећујеш ли се“ и даље тим стварима ако си именовани старешина у скупштини? Узимаш ли озбиљно, на пример, предлоге из Водича за теократску службу оспособљавања и радиш ли на слабостима или мислиш да су савети само за почетнике? Проучаваш ли савесно Библију и публикације Удружења да можеш опомињати „са сваком стрпљивошћу и вештином учења“ (2. Тимотеју 4:2, НС; Титу 1:9).
Не занемаруј дар службе
14. Како можемо да напредујемо у својој служби проповедања?
14 Док су само неки именовани да уче у скупштини, свим хришћанима је Исус Христ ставио у задатак да учествују у делу сведочења Царства и прављења ученика (Матеј 24:14; 28:19, 20). Ту спада да се поучава искрене особе у библијској истини, да их се опомиње да у свом животу учине промене и заузму став на Јеховиној страни. „Посвећујеш ли се даље“ побољшању својих способности у служби? Примењујеш ли савесно предлоге пружене у Служби за Царство и на недељним службеним састанцима да би „обавио дело јеванђелисте и потпуно извршио своју службу“? (2. Тимотеју 4:5)
15. Који је био „дар“ Тимотеја и како стоји с тим данас ствар?
15 Павле је пре тога дао савет Тимотеју: „Не занемари дар у теби, који ти је дан по предсказивању и тако што је тело старијих људи положило руке на тебе“ (1. Тимотеју 4:14, НС). Очигледно је Тимотеј био предсказан, дејством светог духа, за посебну службу у хришћанској скупштини и на крају био именован за то (1. Тимотеју 1:18; 2. Тимотеју 1:6). И данас постоје у организацији многи који гаје способности које су добили од Бога, што има за последицу да су именовани као путујући надгледници, мисионари, општи пионири, посебни пионири, старешине, итд. Иако с тим није повезано никакво предсказивање и полагање руку, и за њих важи савет „да не занемаре дар који је у њима“.
16. Шта нас може од тога сачувати да запоставимо своје „дарове“?
16 Занемарити нешто значи мало пажње обраћати чему или то безбрижно оставити неурађено. Када нешто постане уобичајено, лако се може догодити да то запоставимо. То би се могло догодити ако престанемо да напредујемо и гледамо на задатак као на нешто што се подразумева. Стога можемо да извучемо користи из Павлових речи у Колошанима 3:23, 24: „Што год радили, радите свим духом као Јехови, а не људима, знајући да ћете од Јехове примити достојну награду—наследство. Робујте Господу, Христу“(НС).
Стални труд доноси благослове
17. Када само можемо да видимо резултат наших напора?
17 Када обратимо велику пажњу горе образложеним стварима, можемо бити сигурни да нећемо упасти у замку самодопадљивости или самозадовољства. „Размишљај о тим стварима; сасвим им се посвети да твој напредак буде видљив свима“ (1. Тимотеју 4:15, НС). „Напредак“ не служи, наравно, да се хвалимо или на друге оставимо утисак. Када ми, и млади и стари, духовно растемо и развијамо се, доприносимо—као и на почетку споменуте Алиса и њена другарица—радости и охрабрењу свих оних који су са нама повезани.
18. Који нас двоструки благослов очекује ако савесно следимо савет Павлов?
18 Двоструки благослов нас очекује ако следимо савесно Павлов савет. „Пази стално на себе и на своје учење“, рекао је Павле. „Остани при томе, јер чинећи ово спасићеш себе и оне који те слушају“ (1. Тимотеју 4:16, НС). Да, сталним испитивањем себе да ли чинимо оно што учимо друге, то јест да духовно расту и напредују, можемо да избегнемо несрећу да „постанемо недостојни“ (1. Коринћанима 9:27). Уместо тога, имамо величанствене изгледе да ми и они којима можемо помоћи смемо да живимо у од Бога обећаном новом уређењу. Стога можемо да даље—у нашу корист и корист других—а на хвалу Јехови Богу ходимо „по истом утврђеном реду“ (Филипљанима 3:16).
Да ли се сећаш?
◻ Шта је коначни „циљ“ који ваља да имамо на уму? Како трчимо према том циљу? (Филипљанима 3:12, 13).
◻ Шта је „утврђени ред“ по ком ваља да ходимо? (Филипљанима, 3:16).
◻ Зашто морамо као хришћани да се побољшавамо у говору и понашању? (1. Тимотеју 4:12).
◻ Како могу старешине, слуге, помоћници и други да напредују у способности поучавања (1. Тимотеју 4:13).
◻ Шта морамо да чинимо да не бисмо запоставили „дар“ који вам је поверен? (1. Тимотеју 4:14).
[Слика на 12. страни]
Алиса и девојчица са којом проучава Библију имају за циљ да ступе у пуновремену службу