Најврсније пријатељство истраје у нељубазном свету
„Учините себи пријатеље неправедним богатством да би вас, кад оно затаји, примили у вечна станишта“ (Лука 16:9, НС).
1. Зашто се изрека из Прича Соломунових 14:20 није односила на Исуса Христа?
„И свом ближњему предмет је мржње сиромашан, а богаташ има много пријатеља“ (Приче Соломунове 14:20, НС). Ова изрека израелског краља Соломуна не односи се на онога који је већи од Соломуна, да, који је већи од свих људи, Исуса Христа. Он се није послужио материјалним богатством да би развио поверљиви однос према Израелцима; нити је сматрао земаљско благостање основом за право, постојано пријатељство.
2. Са ким ваља да склопе пријатељство Исусови ученици према његовом савету, и из ког разлога?
2 Истина је да је Исус рекао једном приликом: „Учините себи пријатеље неправедним богатством да би вас, кад оно затаји, примили у вечна станишта“ (Лука 16:9, НС). Но, пријатељи на које је Исус овде мислио јесу Јехова Бог, извор свега имања вредног труда, и сам Исус, син неизмерно богатог оца. Ако данас следимо тај савет, бићемо примљени у најврснији пријатељски однос којем можемо да се радујемо на Земљи — пријатељству са Јеховом Богом посредством самопожртвованог сина, Исуса Христа.
3. У која „станишта“ могу да нас уведу ти небески пријатељи?
3 Ти наши небески пријатељи могу, због свог бесмртног живота, да остану наши блиски пријатељи и уведу нас у „вечна станишта“. То је тако било да су та „вечна станишта“ горе на небу, код свих светих анђела, или доле на Земљи, у обновљеном рају (Лука 23:43).
Услови за најврсније пријатељство
4. а) Који библијски пример показује да ли се може купити Божје пријатељство? б) На који исправан начин можемо употребити своје поседе?
4 Пријатељство са Свевишњим Богом и његовим јединорођеним сином, Исусом Христом, не може се купити новцем. Ова чињеница је наглашена у случају Ананије и Сапфире у хришћанској скупштини у првом веку. То двоје је тражило углед и славу, а ми пак желимо да употребимо своје земаљске поседе онако како се то допада Јехови Богу и Исусу Христу (Дела апостолска 5:1—11). Управо је то мислио Исус Христ када је рекао: „Употребите светско богатство да бисте стекли пријатеље да вас приме у вечне станове — кад оно нестане“ (Лука 16:9, New International Version).
5. Који правац је заузео Закхеј и шта је био резултат тога?
5 Исус није хтео тим речима да стекне милост порезника римског Царства или других грешника. Њега уопште није занимало да стекне материјално благостање на Земљи, јер је рекао својим ученицима да треба да сакупе благо на небу. Јеврејин Закхеј који је радио као порезник за римску владу одлучио је да следи савет Исуса, Месије и отворено је објавио своју одлуку. С обзиром на тај корак у циљу подупирања интереса Краљевства, објаснио је најистакнутији гост Закхејев: „Овог дана је дошло спасење овој кући, јер је и он Аврамов син; јер је Син човечији дошао да потражи и спасе оно што је изгубљено“ (Лука 19:1—10, НС). Ономе „што је изгубљено“ припадао је порезник Закхеј.
6. У какав је однос био примљен Закхеј и чији нам погрешни поступци служе као опомена?
6 Закхеј је био примљен у најврснији пријатељски однос који постоји у целом свемиру. Постао је пријатељ Бога и Оца оног посебног госта кога је тада угостио. Из библијског извештаја се не види да ли је Закхеј видео Исуса после васкрсења из мртвих и да ли је био међу 120 ученика који су се тог значајног Дана о духовима 33. године н.е. сакупили у једној горњој сали у Јерусалиму. Но, Закхеј се сигурно налазио међу 5.000 духом рођених, помазаних ученика, који су касније споменути у извештају (Дела апостолска 2. и 4.; 1. Коринћанима 15:1—6). Каква је то супротност према Ананији и Сапфири о којима је било речи. Ово двоје повезаних са скупштином у Јерусалиму покушало је да подигне свој углед међу ученицима тиме што су дали погрешне податке о суми коју су приложили. Казна за њихово непоштење коштала их је најврснијег пријатељства и служи данас као опомена свим хришћанима (Дела апостолска 4:34 до 5:11)
7. Којој се реткој предности радују Јеховини сведоци упркос нељубазности света?
7 Упркос нељубазности света у 20. веку, Јеховини сведоци се радују и даље најврснијем пријатељству које постоји. Зашто се баш они радују тој реткој предности, а не више од хиљаду религиозних система? Докази показују да је то зато што су Јеховини сведоци учинили нешто важно што нису учинили припадници хришћанства. Сведоци су, наиме, напустили лажне религиозне системе, јер увиђају да они чине светско царство криве религије које је означено у Библији као Вавилон велики. Наравно, ако неко напусти заједницу неке криве религије не значи да аутоматски ступа у Јеховину организацију, јер би он могао да се прикључи некој другој заједници светског царства криве религије.
8. Коме се данас директно упућује заповест да напусте Вавилон велики?
8 Не би требало да испустимо из вида да је божанска заповест о изласку из Вавилона великог упућена „мом народу“ (Откривење 18:4). По Хебрејским списима, тај божански позив је сличан заповести коју је Бог издао Израелцима који су живели као прогнани у Вавилону (Исаија 52:11). Дакле, нарочито ословљавање „мој народе“ односи се директно на остатак духом рођених, помазаних ученика Исуса Христа који још увек живе на Земљи. За време I светског рата (1914—1918) Вавилон велики је заробио те помазанике помоћу политичких, војних и правних елемената света да би избацио из борбе духовни остатак. Остатак је, симболично говорећи, запао у стање ропства јер више није могао слободно да се креће у служби Јехови.
9. Које кораке су морали Јеховини сведоци да предузму да би напустили Вавилон велики?
9 У Откривењу 17. глави приказује се Вавилон велики као блудница која јаше на дивљој звери са седам глава и десет рогова. Ова симболична дивља звер која иде у бездан и опет излази из њега представља данашњег Осмог библијског краља, наиме, наследника првобитног Осмог бибЛијског краља који је отишао у понор приликом избијања II светског рата. Дакле, шта је учинио Јеховин народ, који је означен као „мој народ“, када је послушао Божји позив да напусти Вавилон велики? Он није напустио само власт и моћ тог светског царства криве религије него и подручје владања његових политичких савезника, политичких елемената који сада чине Осмог библијског краља.
10. Са којом данашњом међународном организацијом немају Јеховини сведоци ништа заједничко и зашто не?
10 Помазани остатак је усвојио неутрални став у политичким и војним приликама садашњег поретка и подржава га још увек (Јован 15:19). Он показује неподељену лојалност према Божјем краљевству којим влада Исус Христ и које је било успостављено па небу на крају времена народа (1914.). Упркос Краљевству успостављено је Друштво народа после I светског рата и Вавилон велики га је подржао. Та међународна, од људи успостављена организација јесте у очима Јехове и верног остатка духовног Израела на Земљи гнусна и одвратна. Остатак се узда у право Јеховино краљевство, а не у тобожњу земаљску замену за то (Матеј 24:15, 16). То исто се односи на данашње „велико мноштво“ које је предочено Нетинима и „синовима слугу Соломунових“ (Откривење 7:9—17; Јездра 2:43—58).
11. а) Зашто би било неисправно када би Исусови ученици били пријатељи овог свега? б) Какав став има свет према Јеховиним сведоцима, а чему се они, ипак, и даље радују?
11 Када је Исус био на саслушању код римског намесника Понтија Пилата због тражене смртне казне, рекао је: „Краљевство моје није део овога света; кад би било део овога света краљевство моје, онда би се слуге моје бориле за ме, да не бих био предан Јеврејима; али краљевство моје није одавде“ (Јован 18:36, НС). Сасвим би било неисправно када би Исусове „слуге“ или ученици били пријатељи овог света. Пре тога је Исус рекао својим првим „слугама“, једанаесторици верних апостола, да „нису део света“ чији је владар сотона, ђаво (Јован 14:30; 15:19; упореди са 2. Коринћанима 4:4). Зато их је свет мрзео и нељубазно поступао са њима. И у нашем 20. веку налазе се Исусови ученици у нељубазном свету. Упркос томе, и даље се радују најврснијем пријатељству у целом универзуму, пријатељству са Богом будућег праведног света, „новог неба и нове земље“ (2. Петрова 3:13).
12. На чију страну мора да се стави онај који напусти Вавилон велики и његове светске љубавнике и шта то изискује?
12 Ако ко напусти Вавилон велики и његове светске партнере — крупан капитал, политику и милитаризам—не преостаје му други избор но да се стави на страну универзалне организације живог и истинитог Бога Јехове. Нема средњег пута. Зато мора појединац да поднесе нељубазност овога света—фактор који може увелико отежати дотичноме да напусти Вавилон велики и свет чији је он део.
„Ново име“ од најврснијег пријатеља
13. Како су названи Исусови ученици у првом веку н. е. по провиђењу?
13 Срећни смо што смемо да се зовемо Јеховини сведоци на основу свог непроцењивог пријатељства са Богом. Признајемо, Христови ученици у првом веку нису се називали „Јеховини сведоци“. Но, запази њихов однос према најврснијем пријатељу који постоји. V Делима апостолским 11:26 извештава се: „А прво су у Антиохији (Сирији), по божанском провиђењу, ученике назвали хришћанима“ (НС). Као што видиш, у преводу Нови свет Светог писма пише да „су по божанском провиђењу ученике назвали хришћанима“. Грчка реч овде преведена изразом „по божанском провиђењу . . . назвали“ укључује више него чисто случајно називање. Најврснији пријатељ у целом свемиру одобрио је назив „хришћани“.
14. Шта се може рећи о ознаци „хришћанство“ и која питања заслужују нашу пажњу?
14 Из ознаке „хришћани“ настао је израз „хришћанство“ који се примењује на цело подручје тобожњих хришћана са својим многоврсним религиозним заједницама и сектама. Ознака „хришћанство“ није била дата „по божанском провиђењу“—нити преко апостола нити „провиђењем“ по Божјој вољи. Зато је данас ситуација сасвим другачија од оне у првом веку. Само прави хришћани могу да се радују најврснијем пријатељству у овом нељубазном свету. Зато данас гласи велико питање—ко су непатворени, прави хришћани који се придржавају инспирисаног Писма? Једно друго значајно питање гласи: да ли су Јеховини сведоци прави хришћани који имају за пријатеља Јехову Бога и Исуса Христа? Овде је у питању име Јехова, које је Бог сам себи изабрао.
15. Услед којих околности је било за Јехову време да себи начини име и коју улогу игра код тога „народ за своје име“?
15 Како би се хришћанство са својим многим религиозним организацијама могло радовати пријатељству са Јеховом? Хришћанство је у први план ставило име Исуса Христа, а име његовог Оца, Јехове, потпуно потиснуло у позадину. Међутим, у складу са библијским пророчанствима било је за Јехову време да себи начини име. Зато мора његово име да ступи у први план. У ту сврху је употребио своје праве сведоке, свој изабрани народ који се радује пријатељству са њим. На посебном састанку у првом веку, који су одржали апостоли и други истакнути следбеници Исуса Христа, рекао је ученик Јаков: „Симеон је подробно испричао како је Бог први пут обратио пажњу незнабошцима да би између њих узео народ за своје име“ (Дела апостолска 15:14, НС).
16, 17. Шта се догодило са Божјим именом у такозваним хришћанским преводима Библије, али како стоји, у том погледу, са преводом Нови свет?
16 Било је за очекивати да ће они који би припадали „народу за Божје име“ бити његови пријатељи и високо држати божанско име. Али, шта се догодило у хришћанству? У његовим популарним преводима Библије једна титула засењује Јеховино име. У већини превода Библије на српскохрватском језику не појављује се уопште његово име или врло ретко. Чак и у јеврејским преводима Хебрејских списа дато је Божје име као „Господ“. Такве тежње да се потисне Јеховино име нису дело његових пријатеља.
17 Но, 1950. појавио се на религиозној сцени први пут један део превода Нови свет (на енглеском). У том преводу Библије божанско име налази се на свим оним местима на којима се појављује у првобитном хебрејском тексту Библије. И у главном тексту Хришћанских грчких списа, такозваног Новог завета, налази се божанско и.ме на исправним местима—237 пута. Управо то је дело Јеховиних пријатеља.
18. Које кораке је предузео Божји народ од 1931. у духу Исаије 62:2 и коју одговорност извршава?
18 За Јеховине пријатеље су веома занимљиве речи из Исаија 62:2. Овај ставак је упућен видљивој организацији Божјих преданих, крштених, духом помазаних ученика Месије и он гласи: „Народи ће сигурно видети твоју праведност, о жено, и твоју славу сви краљеви. И прозваће те новим именом, које ће одредити сама уста Јеховина“ (НС). Ово „име“ односи се на благословено стање у које су доведени ти савремени помазани ученици. Осим тога, да би био „народ за његово име“, остатак чланова видљиве Божје организације треба с правом да се назива по имену Божјем—треба да носи то име. Зато је духом помазана Божја организација, у духу Исаије 62:2, радосно усвојила име „Јеховини сведоци“ године 1931. на конгресу у Коломбосу (Охајо, САД). Следећи тај пример, све скупштине Јеховиног преданог народа усвојиле су то име. И то име се одржало упркос многим противним светским пророчанствима. У Откривењу 3:14 прослављени Исус Христ назвао се „верним и истинитим сведоком“. Сагласно с тим, од те значајне 1931. године скупштине његових ученика на Земљи прихватиле су то име „по провиђењу“. Отада су се трудиле да изврше своје одговорности, живе по том имену и обзнане га. Према томе, име Јехова—непролазно име њиховог најврснијег пријатеља—ступило је у први план на целој земљи. А Јехова пружа изванредне доказе да његово пријатељство са његовим сведоцима траје све до овог поодмаклог времена.
19. а) Зашто се Јеховини предани сведоци не плаше нељубазности овог света и којом ће предношћу бити награђени у Армагедону чувари непорочности? б) Зашто треба да све наше захваљивање и све хвале упутимо Јехови?
19 Ко може, заиста, бити успешан против нас када је Јехова Бог за нас, његове предане сведоке? (Римљанима 8:31—34). Дакле, ми се не плашимо нељубазности овог непријатељског света. Зато и даље настављамо да радимо као посланици или опуномоћеници Месијанског краљевства, позивајући људе сличне овцама да се помире са Јеховом Богом преко његовог краљевског првосвештеника, Исуса Христа (2. Коринћанима 5:20). Иако се из тог разлога повећава непријатељство света против помазаног остатка и његових сапутника, „великог мноштва“, најврсније пријатељство у целом свемиру, пријатељство са Јеховом, и даље остаје лојално (Откривење 7:9). Ово пријатељство са нама, који чувамо своју непорочност, неће никада бити прекинуто. Оно ће се, као никада до сада, потврдити, у рату над ратовима, „рату великог дана Бога Сведржитеља“, Армагедону (Откривење 16:14, 16). Тада ће Јехова пред сотоном, ђаволом и његовим. хордама демона и пред његовом целом видљивом земаљском организацијом оправдати свој универзални суверенитет највећом победом свих времена. Тада ћемо ми, који до данас смемо да уживамо Јеховино врсно пријатељство, имати предност да будемо очевици његовог највећег тријумфа преко победничког краља Исуса Христа, и останемо у животу (Псалам 110:1, 2; Исаија 66:23, 24). Ми се срдачно захваљујемо и хвалимо Јехову Бога за његово постојано пријатељство! (Псалам 136:1—26).
Како би одговорио?
◻ На које пријатељство је Исус охрабрио своје ученике и у која „станишта“ могу бити стога доведени?
◻ Какав став има свет према Јеховиним сведоцима и ком се пријатељству даље радују?
◻ Коју одговорност испуњава „народ за Божје име“ у погледу тог имена?
◻ Зашто се Јеховини предани сведоци не плаше нељубазности овога света?
[Слика на 23. страни]
Закхеј је био примљен у најврснији пријатељски однос који постоји у свемиру. И ти исто?
[Слика на 25. страни]
Јеховини сведоци су се радовали што могу да имају Бога за пријатеља и зато одлучили 1931. године да буду познати по његовом неупоредивом имену