Ходи по вери!
„Увек (смо) одважни и знамо да смо далеко од Господа док год боравимо у телу, јер по вери ходимо, а не по гледању“ (2. Коринћанима 5:6, 7, НС).
1. У којим благословима уживамо захваљујући људском оку?
ОКО је један феномен људског тела. Захваљујући свом изненађујућем механизму за фотографисање, ми не избегавамо само препреке него примамо огроман број утисака од којих многи утичу на међуљудске односе. Очигледно је да конструктор нашег ока није намеравао да тапкамо у тами по нашој планети. Штавише, он је хтео да ми видимо и уживамо у његовим дивним стваралачким делима—људима и животињама, брдима и рекама, језерима и океанима, цвећу и другим биљкама, небу и дивним бојама заласка сунца. Ко све то са циљем посматра може да ускликне као псалмиста: „Како су бројна твоја дела, о Јахве! Све си то мудро учинио! Пуна је земља створења твојих“ (Псалам 104:24, СТ).
2. Зашто није довољно да ходимо по гледању и шта је рекао Павле с тим у вези?
2 Колико год да је дивно дословно чуло вида, било би веома опасно ходити само по гледању. Ако желимо да уживамо у мудрости Божјој, морамо да ходимо по вери—вери у Створитеља људског ока. Ми морамо допустити да нас он води како бисмо чинили добро. У писму помазаној хришћанској браћи апостол Павле је одговарајуће објаснио: „Увек (смо) одважни и знамо да смо далеко од Господа док год боравимо у телу, јер по вери ходимо, а не по гледању. Одважни смо и више волимо да будемо далеко од тела и код Господа боравимо (смрћу и васкрсењем у небески живот). Зато стављамо себи за циљ да будемо прихватљиви за њега—било да боравимо код њега или смо далеко од њега. Јер сви ми треба да будемо очевидни пред Христовом судијском столицом, да свако прими досуђено према ономе што је учинио у телу—било добро или зло“ (2. Коринћанима 5:6—10, НС).
3. Шта би требало да желе све предане слуге Јеховине и која питања заслужују нашу пажњу?
3 Све предане слуге Јеховине—било да припадају помазаном остатку или све већем броју „великог мноштва“ са земаљском надом—желе да чине добро (Откривење 7:9). Али, зашто можемо рећи да је веома опасно ’ходити по гледању’? И шта значи ’ходити по вери’?
Опасности од ’хођења по гледању’
4. а) Зашто не смемо све да оцењујемо по спољашњем изгледу? б) Како гледа на ствари Створитељ ока?
4 Ако све процењујемо чисто по изгледу и ослонимо се само на спољашњи изглед, можемо да постанемо жртве преваре и претрпимо штету. То би се могло упоредити са неким ко непажљиво трчи по пешчаном тлу и изненада потоне у живи песак. Или некога може преварити љубазна појава неке особе која се касније покаже да је „вук у овчијој кожи“ (Матеј 7:15). Дакле, морамо да будемо опрезни. Творац ока не равна се по самом спољашњем изгледу. Он је рекао пророку, Самуилу: „Бог не гледа као што гледа човек: човек гледа на очи, а Јахве гледа шта је у срцу“ (1. Самуилова 16:7, СТ). Онај ко је створио око спознаје најдубље мисли и намере и увек тачно процењује особе или ствари. (Упореди са Јеврејима 4:12). На основу свог савршеног вида и увида, он заиста све види.
5. Зашто морамо обавезно да будемо упозорени на опасност када ’ходимо по гледању’?
5 Но, ми као људи не можемо да схватимо шта је у туђем срцу. Упркос способностима које смо примили од Бога, несавршени смо и можемо често да се преваримо. У ствари, чак и срце може да нас заведе, јер „је преварније од свега другога и безнадежно“ (Јеремија 17:9, НС). Зато је најважније да будемо упозорени на опасности које могу настати ако ’ходимо по гледању’. Да ли се Јехова побринуо за таква нужна упозорења? Да. Проузроковао је да се запишу изванредни догађаји који служе нама за поуку и показују колико је опасно да ходимо само по гледању (Римљанима 15:4).
6. Какве последице је имало за Израелце то што ’су ходили по гледању’?
6 Веома зорна су искуства Израелаца—Божјег народа у старо време. Иако се ова веома привилегована нација могла подврћи Јеховином непогрешивом вођству, неверничке масе ходиле су у својој тврдоглавости ’по својим властитим саветима’ (Псалам 81:12). Окренули су се обожавању идола или богова који су били видљиви за њихове дословне очи, јер ’су ходили по гледању’. Пошто су оцењивали по спољашњем изгледу, дрхтали су од страха пред надмоћним бројем својих непријатеља. Осим тога, Израелци су довели у питање ауторитет који је Бог дао Мојсију и жалили су се на свој удес зато што су ’ходили по гледању, а не по вери’ (Упореди са Јудом 16). Многи су завидно гледали на привидну слободу и благостање суседних нација, а нису при томе мислили да су ти народи крајње изопачени и под утицајем демона (3. Мојсијева 18:1—3, 30).
7. Шта се догодило са Израелцима који су одбили божанско вођство?
7 Шта се догодило са Израелцима који су инсистирали на својој вољи и одбили божанско вођство? Навукли су на себе Јеховино негодовање и изгубили су његову заштиту, тако да су претрпели пораз од непријатеља! Чак и у обећаној земљи Израелци су често постали робови својих немилосрдних непријатеља (Судије 2:17—23). Супротно Мојсију који је одбио светске удобности владајуће класе Египта, Израелци су тежили за ’пролазним ужитком греха’ и престали су да ходе тако као да виде Невидљивог. Недостајала им је вера. Али, ’без вере се не може угодити Богу’ (Јеврејима 3:16—19; 11:6, 24—27).
8. Зашто треба искуства Израелаца да послуже као упозорење данашњим Јеховиним слугама?
8 Ти догађаји из прошлости треба да служе као упозорење данашњим Јеховиним слугама. И нама прети опасност да ослабимо у вери или да је чак изгубимо. Зар нам се не може догодити да и ми прекомерно потпаднемо под утицај спољашњег изгледа ствари и затим поново почнемо ’да ходимо по гледању’. Да, и из тог разлога је Јехова у својој доброти ставио на располагање вођство свима који му у вери служе. Он је употребио Израелце и њихово поступање као класични пример за касније генерације, укључујући и нашу (1. Коринћанима 10:11). На тај начин бићемо учвршћени тачним познањем, јаком надом и истрајношћу.
9. Какав став бисмо могли заузети према извесним поступцима и теократском уређењу ако бисмо ’ходили по гледању’?
9 Без тог сигурног вођства од свог Створитеља пуног љубави, били бисмо у опасности да одбијемо ауторитет великог Мојсија, Исуса Христа, јер бисмо тиме заборавили да данашњи прави хришћани стоје под вођством Бога и Христа (Упореди са 1. Коринћанима 11:3; Ефесцима 5:24). Можда бисмо помислили да је организација Јеховиних сведока чисто људског извора и зато се осећали слободним да чинимо оно што је у нашим очима исправно (Упореди са Судијом 21:25). Осим тога, могли бисмо запасти у заблуду оних који на изглед мисле да су њихови поступци у реду док год их савест не гризе. Други би можда могли да мисле да би теократска организација морала да изиђе у сусрет њиховим личним потребама за удобношћу и угодности и олакша све захтеве, те да од њих не захтева никакву самопожртвованост. Друга би опасност могла бити у очекивању да уређење организације треба изједначити са својом вољом, а не са Божјом. Но, Исус Христ, наш узор, извршавао је увек радосно вољу свог небеског Оца (Псалам 40:8; Јеврејима 10:5—10).
10. Шта би се могло догодити са нашим гледиштем на службу проповедања и друге теократске делатности ако превиђамо или омаловажавамо божанско вођство?
10 Неки превиђају божанско вођство или га омаловажавају — можда мисле да наши састанци треба да се скрате, да .места за одржавање конгреса не треба да буду тако далеко и да градиво за студирање треба да буде увек једноставно и да никада не садржи „тврду храну“ (Јеврејима 5:12). У земљама где хришћани уживају мир и спокојство неки узимају благослове Царства као нешто што се сасвим подразумева и мисле
да се у светлој служби не би требало напрезати. Развијемо ли такав став, можемо тако далеко отићи да ћемо више ’љубити ужитке него Бога’, резервишући сваки викенд за релаксацију уместо користећи то време за службу проповедања и друге теократске делатности које су знак свесрдног предања Јехови (2. Тимотеју 3:1, 4). Можемо ли искрено рећи, ако нам се то догоди, да ’ходимо по вери, а не по гледању’?
11. До чега може доћи ако се размазимо и шта морамо да радимо?
11 Постоји опасност да се размазимо. Могли бисмо себи да уобразимо да су лака главобоља и слични проблеми гори него што у ствари јесу. Услед несавршеног тела можда нагињемо да то употребимо као изговор да бисмо избегли неку обавезу, на пример, свој задатак у теократској служби оспособљавања. Међутим, да ли бисмо због тих истих нелагодности одустали од неке рекреације? Наравно да би требало да будемо здравог разума и не потцењујемо озбиљне симптоме болести. Али, заиста бисмо морали да се напрежемо (Лука 13:24). Вера треба да игра важну улогу при доношењу одлука, тако да не бисмо ’ходили по гледању’—по својим властитим недовољним представама (Римљанима 12:1—3).
12. Какву борбу морамо да водимо и какав се став од нас захтева?
12 Немојмо никада заборавити да се налазимо у борби против злих духовних сила (Ефесцима 6:11—18). Наш главни непријатељ, сотона, ђаво, може да изврши огроман утицај на нас употребљавајући своје оружје да уништи нашу веру у Јехову. Сотона апелује на свако себично нагињање људи и не изоставља ниједну врсту наговарања не би ли како завладао нашим мислима. Ако смо повезани са преосталим семеном жене или Божје небеске организације, налазимо се у једном рату. Ми не можемо добити одсуство током таквог рата док Јехова, који нас јача против сотониних напада, не уништи целу ђаволску организацију (Откривење 12:16, 17; 1. Петрова 5:6—11). Зар не би требало да будемо храбри и свесни хитности времена? Свакако би требало! (Псалам 31:24).
Шта значи ’ходити по вери’
13. Шта значи ’ходити по вери’?
13 ’Ходити по вери’ значи издржати тешке околности и то вером у Бога, његову способност да управља нашим корацима и његову спремност да нас стави у сигурност (Псалам 22:3—5; Јеврејима 11:6). То значи да одбијамо да се водимо по чистој спољашности ствари или недовољним људским просуђивањима. Вера нас наводи да идемо у том правцу који нам Јехова показује—ма колико била тешка та стаза, ’Ходимо ли по вери’, слични смо Давиду, који је рекао:
„Показат ћеш ми стазу у живот, пунину радости пред лицем својим, себи здесна блаженство вјечно“ (Псалам 16:11, СТ). Шта више, ако дозволимо да Јехова управља нашим стазама, даће нам душевни мир и помоћи ће нам да постигнемо победу—ма колико год били у тешкој невољи (Јован 16:33; Филипљанима 4:6, 7). Ако ’ходимо по вери’, састајаћемо се редовно са духовном браћом и сестрама за заједнички студиј Библија и молитву (Јеврејима 10:24, 25).
14, 15. а) Какав је став имао Исус према богатству, угледу и уплитању у политику? б) Шта можемо да сазнамо из Писма о Исусовом гледишту на Божје вођство?
14 Тиме што ’ходимо по вери’ постаћемо, тако рећи, сапутници Јеховиних верних слугу из старог времена. Највећи међу њима био је Исус Христ ’Главни посредник н усавршитељ наше вере’. Шта утврђујемо док се трудимо ’да идемо његовим стопама’? (Јеврејима 12:1—3; 1. Петрова 2:21).
15 Исус је одбио уплитање у светску политику и насупрот многим другима никада није тежио за богатством и угледом. Штавише, указао је на чињеницу да његово Краљевство ’није део овог света’ и био је далеко од тога да буде материјалиста—није ’имао ни где да наслони главу’ (Јован 6:14, 15; 18:36; Лука 9:57, 58). Иако је Исус имао савршени разум, није поступао независно од свог небеског Оца, већ је тражио од њега вођство (Јован 8:28, 29).
16. Шта можемо рећи, у светлу Исусовог примера, о ставу Јеховиних сведока?
16 Имајући у виду Исусов пример, шта можемо рећи о Јеховиним сведоцима данас? Ми, поборници небеског Божјег царства поштујемо ’врховне власти’, али и задржавамо строгу неутралност у политичким приликама (Римљанима 13:1—7; Матеј 6:9, 10, Јован 17:16). Уместо да тежимо за богатством и угледом у овом свету ’тражимо најпре Царство’ у уверењу да ће се Јехова побринути за наше животне потребе (Матеј 6:24—34; Псалам 37:25). Као Исус, тако се ни ми не ’ослањамо на властити разум’, него прихватамо захвално вођство нашег Бога који је пун љубави (Приче Соломунове 3:5, 6). Сигурно нам све то помаже ’да ходимо по вери’.
Кушње и благослови
17. Шта морају да претрпе Јеховини сведоци да би ’ходили по вери’? Наведи један пример.
17 У многим земљама морају наша браћа сведоци да трпе неуобичајене непријатности и невоље, да, чак и брутална прогонства док ’ходе по вери’, Кушње вере наилазе у различитим облицима. Узмимо за пример кушње и верну службу једног старијег брата из Еквадора. Када је дошао у додир са истином, имао је 80 година и онда је тек научио да чита и пише. После две године је био крштен. Пошто је живео у џунгли, морао је да пешачи три сата до краљевске сале. Жена му је била велики противник и сакривала му је одећу и новац не би ли га како одвратила од хришћанских састанака. Али, овај верни брат није допустио да га савладају такве потешкоће. Десет година је служио сваког месеца као помоћни пионир и проповедао по многим селима иако су сељани често рђаво поступали с њим. Но, тада су касније у том крају деловали пионири и мисионари, многи су им прилазили и замолили их за библијски студиј. Тежак рад тог ревносног брата донео је добре резултате. Умро је од рака у старости од 92 године и још је у том месецу у ком је умро провео 40 сати у служби проповедања.
18. а) Шта морамо да радимо ако желимо да искусимо Божју милост? б) Коју награду имамо у изгледу ако ’ходимо по вери, а не по гледању’?
18 И ми морамо да издржимо упркос потешкоћама и невољама (Матеј 24:13). Ако желимо да искусимо Божју милост, обавезно морамо да следимо његове упуте и ослонимо се на њега и будемо одвојени од света, његових погледа и поступака (Псалам 37:5; 1. Коринћанима 2:12; Јаков 1:27). Зато напрежимо се да подражавамо Исуса Христа, који нам је узор. Будимо самопожртвовани и спремни да се напрежемо у Јеховиној дивној служби. Док то чинимо, с поверењем можемо да гледамо према испуњењу изванредних обећања која је наш небески Отац дао својим лојалним обожаваоцима—дивне благослове у његовом новом уређењу! Ако ’ходимо по вери, а не по гледању’, имамо, пре свега, предност да учествујемо у оправдању Јеховиног универзалног суверенитета.
Сећаш ли се?
◻ Које опасности настају ако ’ходимо по гледању’?
◻ Које се упозорење за Божји народ може извући из искуства Израелаца?
◻ Шта морамо да радимо уместо да себе размазимо?
◻ Шта значи ’ходити по вери’?
[Слика на 9. страни]
Да ли се често догађа да путујеш са својом породицом да се одмориш док остали сведоци учествују у теократском делу?
[Слика на 10. страни]
Исус Христ нам је оставио изванредан пример. Ходиш ли као он „по вери“?