Ходи са поверењем у Јеховино вођство
„Будите срчани и храбри, не бојте се и не плашите се од њих, јер Господ (Јехова), Бог твој, иде с тобом, и он те неће напустити“ (5. Мојсијева 31:6, БА).
1. Чиме се Јехова показао за Израелце као неупоредиви вођа?
ЈЕХОВА се показао као неупоредиви вођа када је Израелце извео из египатског ропства. Он их није само водио кроз пустињу него се и побринуо за храну и пиће и дао им је непогрешива упутства. Зато су могли левити да кажу у данима Немије: „У великом милосрђу своме ниси их (ти, Јехова Боже) у пустињи напустио, и стуб од облака не преста њих дању водити ни стуб огњени њима ноћу светлити, на путу којим имаху да прођу. Ти си им добри дух свој дао да их уразумљује, и мане своје ниси устезао од уста њихових а воде си им дао у жеђи њиховој. Четрдесет година хранио си их у пустињи и ништа им није недостајало; одело им не оветша и ноге им не отекоше“ (Немија 9:19—21, БА).
2. Зашто је могао Мојсије да позове Израелце да буду „срчани и храбри“?
2 У својој очинској доброти карао је божански учитељ Израелце и учио их шта значи бити праведан и поштен. Све што је учинио било им је од нарочите користи. Чак и када су гунђали и бунили се, био је стрпљив и није их напустио. Поготову када су их притиснуле надмоћне војске, доказао је Јехова своје вешто вођство и опустошио борбене редове нападача. Мојсије је рекао истину када је позвао Израелце: „Будите срчани и храбри, не бојте се и не плашите се од њих; јер Господ (Јехова), Бог твој, иде с тобом и он те неће напустити“ (5. Мојсијева 31:1, 6. БА). Бог је увек с њима ’марширао’ када су показали веру. Колико је то за нас побуда да ходамо са поверењем у Јеховино вођство!
Упозорење из прошлости
3. Како је израелски народ убрзо после ослобођења из египатског ропства показао незахвалност и недовољно поверење у Јехову?
3 Нека искуства Израелаца служе нам као упозорења. Израелци су се у више наврата огрешили о свог невидљивог вођу иако су тек пре кратког времена били ослобођени из египатског ропства. Када је Мојсије на брду Синају примио Закон, показали су да нису били захвални за све оно што је Бог учинио за њих. Наговорили су Арона да начини златно теле и обожавали га као што је то Арон назвао ’празник у част Јехови’ (2. Мојсијева 32:1—6). Десет од дванаест ухода, који су били послати да извиде земљу Ханан, нису показали веру. Само су Исус Навин и Халев храбрили народ да уђу у ту земљу и заузму је. Но, Израел није поступао по вери у Бога. Зато је Бог одлучио да сви мушкарци „од двадесет година па навише“—осим племена Левијевог и верних мужева Халева и Исуса Навина—умру за време 40—годишњег лутања по пустињи (4. Мојсијева 13:1—14:38; 5. Мојсијева 1:19—40). Сигурно је за све нас то упозорење да не постанемо незахвални и немамо довољно поверења у Јеховино вођство.
4. Како историја Израелаца оправдава несрећу која се сручила 607. пре н.е. на Јуду, Јерусалим и храм?
4 Јехова није напустио Израелце иако су лутали 40 година по пустињи. И даље је војевао за њих. После смрти Мојсија и Исуса Навина Бог је подигао судије да ослободе његов народ од угњетавачких непријатеља. Али, тада је почео израелски народ да чини оно што је било право у њиховим очима и почели су да шире необуздано безакоње, неморал и идолопоклонство (Судије 17:6 до 19:30). Када су Израелци касније хтели да имају људског краља да би били слични оближњим народима, Јехова је удовољио њиховом захтеву, али их је упозорио и на последице (1. Самуилова 8:10—18). Но, ни краљевање дома Давидовог није задовољило народ и у време Ромоама побунила се десет племена (1. Царевима 11:26 до 12:19). Они су у већини све више губили из вида помисао да су вођени од Бога. Уништење Јерусалима и храма као и пропаст Јудиног краљевства победом Вавилонаца године 607. пре н.е. биле су заслужене осуде које су извршене над народом који је пропустио да ходи са поверењем у Јеховино вођство. Какво упозорење за нас!
Јехова води нови народ
5. Шта је Јехова ставио на располагање са Исусом као особом и шта је требало да ради Исус?
5 Као Израелци у старо време, тако ст и Јеховине слуге касније пролазиле кроз променљиве околности, али их је Бог непогрешиво водио. Крштењем у води године 29. н.е. Бог је ставио Исуса из Назарета на располагање као пророка и вођу, већег од Мојсија. Требало је као Месија да изведе људе из овог злог свега који лежи у сотониној моћи (Матеј 3:13—17; Данило 9:25; 5. Мојсијева 18:18, 19; Дела апостолска 3:19—23; 1. Јованова 5:19). Које људе? Оне Јевреје као и друге који су веровали у Месију кога је велики вођа, Јехова Бог, ставио на располагање.
6. а) Зашто су Исусови следбеници били у стању да проповедају и да се брину о растућој организацији? б) Зашто је касније изгледало као да се угасило светло библијске истине?
6 Исус је учио своје следбенике дивним Божјим истинама и посредовао им је нужне упуте за службу (Лука 10:1—16). Када је Христ зато завршио своју службу и дао себе као жртву у корист грешног човечанства, оставио је за собом следбенике који су били изграђени да даље спроводе дело проповедања и управљају пословима растуће организације оних који су у њега веровали. У време апостола дошло је до огорченог прогонства. Но, Јеховина рука је била са његовим обожаваоцима и жртве невоље биле су надокнађене дивним растом верника (Дела апостолска 5:41, 42; 8:4—8; 11:19—21). После смрти Исусових апостола и његових непосредних сарадника, они који су се издавали као следбеници Христови потпали су под власт свирепих и арогантних свештеника и краљева (Дела апостолска 20:28—30). Пошто је то стање трајало око 15 векова, изгледало је као да се угасило светло библијске истине.
7. Када и како је поново потврдио своје вођство и шта је открио својим савременим слугама?
7 Затим је дошла објава као ’глас који виче у пустињи’: ’Приближи се царство’! (Упореди са Исаијом 40:3—5; Лука 3:3—6; Матеј 10:7). Крајем 19. века поново је Јехова потврдио своје вођство и почео да изводи своје праве обожаваоце из овог злог света и вавилонских религиозних система (Откривење 18:1—5). Бог је открио својим савременим слугама уз помоћ своје написане речи и светог духа да је 1914. година значајна по завршетку непрекидне владавине незнабожачких нација као и по небеском устоличењу прослављеног Исуса Христа, од Бога изабраног краља целог човечанства (Лука 21:24; види Годишњак Јеховиних сведока за 1975, стр. 34—37, енг.).
8. а) Шта се затим организовало? б) Ко се придружио Исусовим помазаним следбеницима и чиме је постало очигледно вођство Јехове и Исуса Христа?
8 На то је нација, која се састоји из остатка духовног Израела, организована, даље просвећивана у погледу Божјих намера и потпуно изграђена за службу. Касније се тим помазаним Христовим следбеницима придружило мноштво верника који имају земаљску наду. Данас објављују сви ти Јеховини сведоци радосно његово име и Царство до свих крајева земаљских (Исаија 66:7, 8; Галатима 6:16; Откривење 7:4, 9, 10). Организованом делатношћу сведока постало је веома очигледно вођство Јехове и његовог краљевског сина, пре свега, тиме што су милиони искрених људи позитивно реаговали и постали постојани поборници, краљеве власти. Припадаш ли и ти том срећном мноштву које ходи са поверењем у Јеховино вођство? (Михеј 4:1, 2, 5).
9. Која је заједница настала широм света и какав став има она према Божјем вођству и теократској владавини?
9 Коначно је требало да буду Исусови следбеници ’сведоци до најудаљенијих крајева земље’ (Дела апостолска 1:6—8; Марко 13:10). Према томе, данас објављују Јеховини сведоци добру вест о Царству по свој настањеној земљи и они ’којима је додељен вечни живот’ прихватају истину радосна срца. Они постају део заједнице духовне браће и сестара широм света који су се радосно подвргли Божјем вођству и теократској владавини (Дела апостолска 13:48; 1. Петрова 2:17). Имаш ли и ти као они потпуно поверење да ову организацију краљевских објавитеља воде Јехова Бог и његов краљевски син, Исус Христ?
Чувај се да не изгубиш поверење
10. Које упозорење треба да наведе хришћанина на темељно испитивање?
10 Могу ли особе које примају благослове Јеховиног вођства да западну у опасност губљења вере и поверења у Јехову? Да, јер за нас важе упозорења: „Гледајте, браћо, да како не буде у коме од вас зло срце које не верује, па да отпадне од живога Бога, него бодрите један другога сваки дан, док год се каже ’данас’, да који од вас не отврдне од преваре греха“ (Јеврејима 3:12, 13, др Чарнић). Зато треба да се сваки хришћанин испита темељно.
11. а) У ком погледу може да отврдне нечија савест? б) Шта се догодило са некима у првом веку н.е.?
11 Нечија савест може тако да отврдне да он не види ништа неисправно у поступању које није у складу са духом хришћанства и које указује на недостатак вере као и поверења у Јехову. На пример, неки би могли доћи у опасност да материјалистичке тежње и чулне ужитке изједначе са службом за Бога или чак да их ставе испред ње. Други постају неморални или говоре са омаловажавањем о одговорној браћи у скупштини. У првом веку н. е. увукли су се у скупштину ’безбожници’ који ’су каљали тело и нису се освртали на гостопримство и говорили погрдно о славнима’ који су носили одговорности у скупштини (Јуда 4—8, 16, НС). Ти лажни хришћани изгубили су праву веру у Јехову и његово вођство. Нека нам се то никад не догоди!
12. а) Шта игнорише дух независности и побуне? б) Каква супротност је постојала између Кореја и Давида?
12 За ’непоштовање господарства’ често је везан дух независности и побуне, који наводи на игнорисање чињенице да Јехова води своју организацију. Тај дух је имао катастрофалне последице за Кореја и друге особе који су довели у питање ауторитет који су Мојсије и Арон добили од Бога (4. Мојсијева 16:1—35). Али, каква супротност је био Давид! Задовољио се тиме да чека да Јехова исправи неправду и није се усудио да убије свог злог непријатеља, краља Саула, јер је овај био ’Јеховин помазаник’ (1. Самуилова 24:2—7). Да, Јехова је именовао Мојсија, Арона, Саула, Давида, Исуса Христа и друге. Исто тако се и данас у Божјој организацији спроводе именовања у складу са библијским захтевима и под вођством Јеховиног светог духа (1. Тимотеју 3:1—13; Титу 1:5—9; Дела апостолска 20:28).
13. а) Зашто би требало да будемо захвални за Јеховино вођство? б) Ко треба да нам служи као узор и које становиште треба да подражавамо?
13 Пошто ’није у власти човеку да управља корацима својим’, ваљало би да будемо захвални Јехови за вођство (Јеремија 10:23, НС). Аврам и његова предана жена Сара слушали су Бога и поступали у вери. Воз и Рута равнали су се по божанским припремама. Да, могли бисмо да наведемо још многе друге мужеве и жене који су радосно прихватили Јеховино вођство (Јеврејима 11:4—38; Рута 3:1 до 4:17). Као Божје слуге из ранијег времена, тако и ми треба да се клонимо духа независности и радосно сарађујемо са Божјом теократском организацијом и ходимо са потпуним поверењем у Јеховино вођство.
’Своје бреме баци с поуздањем на Јехову’
14. Шта нам може помоћи да се чувамо бунтовничког духа?
14 Шта нам, као лојалним Јеховиним сведоцима може помоћи да се чувамо од бунтовничког духа? Најпре треба да признамо да је неправедно бити бунтован и арогантно не поштовати Божје вођство (Немија 9:16, 28—31; Приче Соломунове 11:2). Ми можемо да се молимо свом небеском Оцу као Давид који је рекао: „Задржи слугу свога од дрских дела; да мноме не завладају. Тада ћу бити потпун, остаћу недужан од многих преступа“ (Псалам 19:13, НС). Такође је и нама од помоћи да се сетимо колико љубави је Јехова показао. То би требало да продуби у нама љубав према њему и наведе нас да у свако доба прихватимо његово вођство (Јован 3:16; Лука 10:27).
15. Шта препоручујемо брату који мисли да није именован за слугу помоћника или старешину зато што старешине имају нешто против њега?
15 Иако нам понекад није лако да ходимо са поверењем у Јеховино вођство, не смемо да изгубимо из вида чињеницу да Бог управља својом организацијом. Ево примера за то: претпоставимо да неки брат мисли да још увек није именован за слугу помоћника или старешину зато што старешине имају нешто против њега. Уместо да реагује тако што би пореметио мир у скупштини, требало би да мисли да Јехова води теократску организацију. Он би могао понизно и мирољубиво да замоли за објашњење (Јеврејима 12:14). Колико би било мудро да призна слабости на које су му браћа скренула пажњу са молитвом се потруди да се побољша! Онда ч може Богу да препусти ствари у руке и придржава се речи: „Своје бреме баци на Јехову“ (Псалам 55:22, НС). Јехова ће се сигурно временом—када постигнемо духовне способности потрудити да будемо обилно запослени у његовом делу (Упореди са 1. Коринћанима 15:58).
16. Каква реакција би била неисправна чак и када нам је заиста учињена неправда у скупштини и зашто?
16 Међутим, шта да радимо ако су нам заиста неки брат или нека сестра нанели неправду? Да ли би то био за нас оправдани разлог да се више не дружимо са скупштином? Да ли бисмо тиме имали оправдање да прекинемо са светом службом Јехови? Не, јер такво поступање би значило неверство према Богу и незахвалност за његово вођство. Тиме бисмо показали да ми не љубимо своју браћу у вери широм земље (Матеј 22:36—40; 1. Јованова 4:7, 8). Осим тога, ако бисмо прекинули своју беспрекорност, дали бисмо сотони разлог да ружи Бога—а то сигурно не желимо да чинимо (Приче Соломунове 27:11).
17. а) Шта би требало да нам помогне да и даље имамо поверења да Јехова види своју организацију? б) Шта ће искусити они који настављају да ходе са поверењем у Јеховино вођство?
17 Зато ’благословимо Јехову и немојмо никада заборавити дела онога који нам живот крунише љубазном добротом и милосрђем’ (Псалам 103:2—4). Ако стално мислимо на Бога пуног љубави и поступамо у складу са његовом Речи, сачуваћемо јако поверење у његово непогрешиво вођство (Приче Соломунове 22:19). Одвратите се од Јехове и његове организације, с презирањем одбити вођство ’верног и разборитог роба’ п ослонити се једноставно на лично читање Библије и своја властита тумачења довело би до тога да постанемо као усамљено дрво на сасушеној земљи. Али, ако се уздамо у свог великог вођу Јехову, бићемо као „стабло засађено уз воду што корење пушта к потоку; не мора се ничега бојати када дође жега, на њему увек зеленило остаје“. Осим тога, „у сушној години бригу не брине, не престаје доносити плод“ на славу Јехови (Матеј 24:45—47; Јеремија 17:8, СТ). Овај благослов можеш доживети ако одлучно настављаш да ходиш са поверењем у Јеховино вођство.
Можеш ли одговорити на следећа питања?
◻ На који се начин Јехова показао за Израелце као неупоредиви вођа?
◻ Који упозоравајући пример пружају Израелци у погледу Божјег вођства?
◻ Ко стоји данас под Јеховиним вођством?
◻ Шта нам може помоћи да пазимо да не изгубимо поверење у Јеховино вођство?
◻ Какав став треба да имамо према Јеховином вођству чак и када нам је учињена неправда у скупштини?
[Слика на 13. страни]
Године 607. пре н.е. сручила се несрећа на оне који нису ходили са поверењем у Јеховино вођство. Колико је мудро да нам то послужи као упозорење!
[Слика на 14. страни]
Аврам, Сара, Давид, Исус и други ходили су са поверењем у Јеховино вођство. Да ли су ти они узор?