Религија и политика — трајна веза?

Руски владар Владимир I је једног дана одлучио да његов пагански народ мора постати „хришћански“. Он сам се преобратио од паганства 987. године н.е. након женидбе са православном грчком принцезом, и тада је наредио масовно покрштавање својих поданика—ако је било потребно и под оштрицом мача. Постепено је Руска црква стекла независност од своје „мајке“, Грчке цркве и постала чак део државног апарата. Иако совјетски лидери данас службено негирају постојање Бога, црква и држава у Русији још увек одржавају неку нелагодну сарадњу.

Вековима касније, енглеском краљу Хенрију VIII успело је, мада на друкчији начин, да успостави тесну сарадњу између цркве и државе. 1532. он се забринуо јер му његова жена Катарина Арегонска није могла дати мушког престолонаследника. Да би решио проблем, Хенри се потајно оженио са Аном Боулин, својом драгом. То је урадио уз прећутни пристанак кантербериског надбискупа који је поништио његов први брак. 1534. се овај прељубник и тиранин прогласио главаром Енглеске цркве. Енглески монарси поседују ту титулу све до данас. Одлуке црквеног сабора потврђује парламент, а бискупи—као чланови Горњег дома—суделују у управљању Британијом. Црква и држава у Енглеској су на тај начин „венчани“ већ преко 450 година.

Савремени „бракови“ између цркве и државе

Устанак против републиканске владе у Шпанији 1936. довео је до грађанског рата и успона генерала Франка на власт. На разочарење левичара, Франко је, као награду за обилну потпору, пренео доста власти на свештенство.

1983. године Светски савет цркава заседао је у Ванкуверу у Канади. Генерални секретар Филип Потер рекао је присутнима нека „остану политички“. Многи верници су били веома забринути због финансијске потпоре Савета милитантним политичким групацијама у бројним земљама.

Дакле, нема сумње да се религија меша у политику. У ствари, главно питање је—Да ли би се смела мешати? Да ли је то добро или лоше? Да ли мешање религије у политику подиже морални ниво политике, или пак квари религију? Какви су изгледи за будућност? Хоће ли се религија и политика и даље радовати тој „љубавној вези“, или ће се сна раскинути и одвести их на пут сукоба?

[Слика на 3. страни]

Први главар Англиканске цркве