Прави хришћани су проповедници Царства

„Ова добра вест о Царству проповедаће се по целој настањеној Земљи за сведочанство свим народима; и тада ће доћи крај“ (Матеј 24:14, НС).

1, 2. а) Зашто се мора вест о Царству сада објављивати широм света? б) Које питање може себи да постави сваки Јеховин сведок?

ОБЈАВЉУЈЕ ЈЕХОВИНО ЦАРСТВО. Деценијама је то била главна сврха овог часописа. Уствари, то је један део ауторским правом заштићеног назива. Битно је да се вест о Царству сада објави по целом свету. Зашто? Због разлога којег је навео Исус Христ након што је указао на друге карактеристике „знака“. његове невидљиве „присутности“ и краја састава ствари. Он је наиме рекао: „Ова радосна вјест о Царству проповиједат ће се по свему свијету, свим народима за свједочанство, и тада ће доћи свршетак“ (Матеј 24:3, 14, СТ).

² Данас је „крај“ заиста близу. Због тога би се сваки предани Јеховин сведок могао запитати: Како ја гледам на дело проповедања о Царству? Да ли у том делу суделујем редовно? Да ли своју службу извршавам спретно и ревно?

Обавеза проповедати

3. На шта о Исусовим следбеницима указују његове речи записане у Матеју 5:14—16?

³ Ниједан прави хришћанин не може са правом избећи часно дело објављивања „добре вести“ другима. Исус је рекао својим ученицима: „Ви сте светлост света. Не може се сакрити град на врху брда. Не пали се светиљка и ставља под мерицу, него на свећњак и светли свима у кући. Тако нека и ваше светло светли пред људима да виде ваша добра дела и славе вашег Оца на небесима“ (Матеј 5:14—16, НС). То указује на чињеницу да ће Јеховини сведоци бити проповедници Царства.

4. Шта је речено о првом проповеднику Царства?

⁴ О првом проповеднику Царства је речено: „Док је наш Господ проповедао Царство, Он је још . . . припремао и организовао службу у ту сврху . . . Он је започео са пророчком службом . . . за коју је оспособио Дванаесторицу и Седамдесеторицу. Док је проповедао долазеће Царство и радио на ’знацима’, послао их је испред себе са истом вешћу и истом снагом. Дивним начином брзог учења . . . оспособио их је у међувремену за поверљиве положаје које ће касније добити“ (Мајло Махан, Историја цркве).

5. Шта је Исус учинио у вези проповедања Царства?

⁵ Исус је дао добра упутства апостолима и седамдесеторици ученика када их је разаслао (Лука 6:12—16; 10:1—22). Чак и више од тога, наш Узор је лично „обилазио градове г! села, проповедао и објављивао добру вест о Божјем Царству“. Са њим су били апостоли и неке жене „које су им служиле својом имовином“ (Лука 8:1—3, НС). Да, Исус је био реван објавитељ добре вести, а предузео је и кораке да успостави организацију за проповедање Царства.

6. Шта је Исус поверио својим следбеницима пре свог узашашћа на небо?

⁶ Након три и по године служења, Исус је закључио своју службу на Земљи. Али, пре свог узашашћа на небо, својим следбеницима је поверио следећи задатак: „ . . . Идите и учините људе из свих народа ученицима, крстећи их у име Оца, Сина и светог духа, учећи их да држе све што сам вам заповедио, и ево, ја сам са вама у ове дане до свршетка састава ствари“ (Матеј 28:19, 20, НС). Они заиста треба да буду проповедници Царства.

7. Зашто ће Исусови ученици имати успеха као његови сведоци иако су имали недовољно сазнање о Царству?

⁷ Када је дошло време да Исус напусти Земљу, његови ученици су га упитали: „Господе, хоћеш ли у ово време обновити царство у Израелу?“ Он им је одговорио: „Није ваше да знате времена и рокове које је Отац одредио својим правом владања.“ Иако су ученици тада имали недовољно сазнања о Царству, Исус их је могао поставити за своје објавитеље, јер ће они добити потребну помоћ за извршење задатка. Исус је додао: „Него ћете примити снагу када на вас дође свети дух, па ћете ми бити сведоци како у Јерусалиму, тако и у свој Јудеји и Самарији, и све до краја Земље“ (Дела апостолска 1:6—8, НС). Под вођством светог духа, Исусови следбеници ће коначно схватити да Царство значи небеску владу (Јован 16:12, 13). Током времена, чињенице о Царству објављиваће се „ове до краја Земље“.

8. Са каквим успехом се вршило дело проповедања у првом веку?

⁸ Сведоци оног времена су добро обавили свој посао. Наравно, са њима је био Јехова, а подупирао их је и прослављени Исус Христ (Дела апостолска 8:1—8; 11:19—21). Зато није ни чудо да је Павле већ 60. и 61. године н. ере могао рећи да је „добра вест“ већ била ’проповедана свом стварству под небом’! (Колошанима 1:23, НС).

9. Као што смо овде прочитали, који је главни задатак хришћанске скупштине?

⁹ О делу сведочења је написано: „Објављивање еванђеља је . . . не само једна међу многим активностима којима се Црква Н(овог) З(авета) бави, него је то њена основна, битна активност . . . Добро обратите пажњу на то да Исус није рекао (у Делима апостолским 1:8) ’сведочићете о мени’ или ’даћете сведочанство о мени’, него ’ви ћете ми бити сведоци’. Глагол ’бити’ треба овде схватити веома озбиљно и буквално. Тај израз (у грчком језику) не описује само то шта би Црква требала да ради него и шта би требала да буде . . . Црква Исуса Христа је . . . тело сведочења (Хари Р. Буер), Дан духова и мисионарски сведок Цркве, страна 110—114). Да, сведочење је главни задатак праве хришћанске скупштине.

Божјим предвиђањем

10, 11. а) Како су били, у основи, организовани објавитељи Царства у првом веку? б) Шта се десило ако је настала нека нова ситуација?

¹⁰ Објавитељи Царства у првом веку су примали упутства од водећег тела. Путујуће старешине су служиле унутар организације, а скупштинске дужности су на себе преузимали надгледници и, слуге помоћници (Дела апостолска 15:1, 2, 22—36; Филипљанима 1:1). Али, шта се догађало ако је настала нека нова ситуација?

¹¹ Погледајмо шта се десило убрзо након Духова 33. године н. ере. Јевреји са грчког говорног подручја су почели да гунђају против Јевреја са јеврејског говорног подручја јер су „њихове удовице биле запостављене приликом свакодневног дељења помоћи“. Да би решили проблем, апостоли су поставили „седам способних мушкараца“ да се брину о расподели хране (Дела апостолска 6:1—8, НС). У вези тога читамо: „Колико је нама познато, у почетку се ’седморица’ бринула само за то да су се дневни оброци хране за јавност делили непристрасно. Наравно, додавале су се и друге дужности, јер, док су принципи нове вере остајали исти, механизам и начин на који су ти принципи могли да се најделотворније усидре и шире, био је препуштен знању и практичном искуству долазећих генерација . . . Прилагођавање и мењање небитних детаља . . . је неопходност у свакој великој организацији“ Часови са Библијом, Серија Нови завет, том II од Канингама Џикиа.

12. а) Шта је допринело напретку хришћанства у првом веку? б) Где и како су Исусове следбенике почели називати хришћанима?

¹² Ослањање на Бога у молитви и на „знање са практичним искуством“ водећег тела, допринело је напретку хришћанства у првом веку. Ствари су се заиста одвијале онако како их је Бог предвидео. На пример, за Исусове следбенике у првом веку се говорило да су припадници „Пута“ (Дела апостолска 9:1, 2). Али, већ 44. године н.е., у Антиохији у Сирији, „ученици су били Божјим предвиђањем названи хришћани“ (Дела апостолска 11:26, НС). То име им је дао Бог, а они су га спремно прихватили (1. Петрова 4:16).a

13. Као што Јеховини сведоци данас користе савремене методе издавачке делатности, шта су први хришћани почели употребљавали у њиховом делу објављивања Царства?

¹³ Други развоји догађаја првим хришћанима су исто тако били обухваћени у Божјем предвиђању. На пример, као што Јеховини сведоци данас користе савремене методе издавачке делатности, тако су и први хришћани били први који су почели да користе законик, што се показало великом предношћу за њихово ревно дело проповедања Царства. Ц. Ц. Мек—Каун је у вези тога писао: „Хришћанске религиозне књиге, како Нови завет тако и нова дела . . . нису биле лако штиво за имућне људе. Запослени људи који су тешко радили, желели су да књига садржи што више података. Они и искрени хришћански мисионари су желели да могу брзо проверити текстове, без одвијања дугих свитака папируса“ (Читанка библијског археолога, страна 261).

14. Под којим све околностима су Исусови апостоли били ревни у проповедању?

¹⁴ Могућност да се могу „брзо проверити текстови“ је била веома важна због методе коју су први хришћани користили при проповедању Царства. Понекад су људима сведочили и пригодно, исто тако као што то Јеховини сведоци данас често раде. О томе је било речено следеће: „Једна од необичних особина апостолског проповедања била је у његовом пригодном карактеру. Апостол није чекао на неку велику прилику. Његова једина прилика на државном нивоу била је када је, као Павле пред Феликсом, био одведен као затвореник пред владаром царства да поднесе извештај о себи и одговори на оптужбе да је прекршио закон. Није био без повољних прилика, али оне су биле у затвору уз пут, и у скромном пребивалишту где се могао склонити ноћу... Мада је знао да је његова порука најприкладнија за појединце, он је увек био спреман да је објасни и мноштву људи. Био је навикнут на свакакву публику. Није заборавио на пример Христа, . . . (чија) катедра је била прашњави пут, закрчене улице, шљунковите обале јеврејске Галилеје . . . (Апостоли) нису заборавили како им је он раније, за време њиховог познанства, дао специјалне упуте о најбољим методама за проповедање његових наука, како је те прве лекције учврстио даљњим поукама и како им је непосредно пред својим узашашћем показао на свет као на њихову њиву и на овако створење као на слушаоца“ (Џон Ф. Херст, Историја хришћанске цркве, том I, страна 96).

„По кућама“

15. Како су апостоли проповедали после Духова 33. године н. ере?

¹⁵ У време после Духова 33. године н.е., Исусови ученици су већ користили једну изванредну методу проповедања „добре вести“. Шта су прогоњени апостоли урадили након што су били осрамоћени због имена Исуса Христа? „Сваког дана у храму и по кућама наставили су без престанка да уче и објављују добру вест о Христу Исусу“ (Дела апостолска 5:41, 42, НС). Да, апостоли су сведочили по кућама.

16. За коју методу проповедања је Павле увежбавао старешине у Ефесу?

¹⁶ Касније је апостол Павле могао подсетити наименоване старешине из Ефеса: „Нисам се уздржавао да вам кажем све што је корисно, ни да вас поучавам јавно и по кућама, него сам у потпуности сведочио и Јеврејима и Грцима о покајању пред Богом и о вери у нашег Господа Исуса“ (Дела апостолска 20:20, 21, НС). Павле није тиме мислио да каже да је наименоване старешине поучавао у њиховим кућама, него да је неверним Јеврејима и Грцима сведочио о покајању пред Богом и о вери у Исуса Христа. Нема сумње да је Павле и те старешине поучавао како да сведоче по кућама.

17. Шта су различити научници изјавили о Павловој служби по кућама у Ефесу?

¹⁷ У вези апостолске службе у Ефесу речено је: „Павле је имао обичај да ради свој занат од изласка сунца до 11 сати пре подне (Дела апостолска 20:34—35), када је Тиран завршавао са наставом; затим је од 11:00 до 16:00 часова проповедао у сали, након тога је одржавао састанке са помоћницима, личне разговоре са кандидатима, планирао ширење рада у унутрашњост; и коначно, јеванђелизујући по кућама обрађивао терен, што је трајало од 16:00 часова до касно у ноћ“ (Дела апостолска 20:20, 21, 31, А. Е. Бејли). Други научници су изјавили: „Није се задовољио само тиме да одржава предавања на јавним скуповима и ослободи се других обавеза, него је свој велики задатак обављао у приватним разговорима, по кућама и тако људима из Ефеса дословно доносио небеску истину у њихове домове и у њихова срца“ (А. А. Ливермор). „Проповедао је јеванђеље јавно и по кућама, у граду и унутрашњости“ (Е. М. Блеиклок). „Потребно је споменути да је највећи проповедник проповедао по кућама, а то нису биле обичне приватне посете“ (А. Т. Робертсон).

18. а) Како би објаснио да проповедање Јеховиних сведока по кућама има чврсту библијску основу? б) Где и како Јеховини сведоци—по узору на Исуса и његове ученике—проповедају вест о Царству?

¹⁸ Исусови апостоли су 33. године н.е. сведочили по кућама. То је био део Павлове службе у Ефесу а сигурно и другде. Тако постоји чврста библијска основа за службу по кућама као што то данас раде и Јеховини сведоци. То важи и за многе друге методе које они користе за ширење вести о Царству. Интересантно је погледати шта пише у Енциклопедији од Мек—Клинтока и Стронга: „Наш Господ и његови апостоли су проповедали гдегод су се људи могли сакупити. Пропланак, обала мора и река, улица, приватна кућа, предворје храма, јеврејска синагога и многа друга места—све је то било прикладно за објављивање јеванђеља“ (Том VIII, страна 483). Као Исус и његови ученици и Јеховини сведоци проповедају вест о Царству по „улицама, приватним кућама, . . . и многим другим местима.“ Они, на пример, учествују у служби на улици (са овим часописом или са пратећим часописом Пробуди се!), а нарочито су познати по сведочењу по кућама.

19. Како се доносе одлуке о начину проповедања којег данас практикују Јеховини сведоци?

¹⁹ Овај основни облик службе што га практикују Јеховини сведоци био је добро уходан у првом веку, а осим тога, и за данашње Водеће тело помазаних хришћана исправно је да донесе одлуку о томе који начин проповедања је прикладан за данас. Такве одлуке могу бити донете делимично на основу „мудрости и практичног искуства“ ових људи. Нарочито је то случај када доносе одлуке, као што је то радило хришћанско водеће тело у првом веку. Када одређују која метода проповедања је најприкладнија у овим „последњим данима“, они у молитви траже вођство Божјег светог духа и следе примере из Писма (2. Тимотеју 3:1; Дела апостолска 15:23, 28).

20. а) Како можемо бити сигурни у то да Бог одобрава методе проповедања Јеховиних сведока? б) Какав став према проповедању Царства треба да имају све Јеховине слуге?

²⁰ Видимо да је Јехова предвидео методе проповедања коришћене од стране Јеховиних сведока, што се види по томе како је Бог њихове напоре крунисао огромним успесима и благословом (Приче Соломунове 10:22). Многа људи прихватају право обожавање и придружују се остатку помазаних Исусових следбеника као делу једине организације која одаје част Јеховином светом имену и неустрашиво објављује добру вест о успостављеном небеском Царству. Зато, док се овај састав ствари примиче свом крају, нека се ове Јеховине слуге и даље напрежу у делу прављења ученика. То морамо радити у вери, јер нема сумње—прави хришћани јесу проповедници Царства.

[Фуснота]

Какво је твоје разумевање?

◻ Зашто мора бити вест о Царству данас објављена широм Земље?

◻ Шта је главни задатак свих правих хришћана?

◻ Зашто можемо рећи да се код Јеховиних сведока ствари дешавају онако како их је Бог предвидео?

◻ На којој чврстој основи се заснива дело проповедања по кућама које врше Јеховини сведоци?

[Слика на 7. страни]

Исус је рекао следбеницима: ’Идите, учините људе ученицима’. Да ли си реван у извршавању овог главног задатка свих правих хришћана?

[Слика на 9. страни]

Да ли редовно сведочиш по кућама? Исус и апостоли првог века су радили тако. Тако је радио и Павле, реван објавитељ Царства