Да ли показујем божанско својство доброте и љубазности?

ДА ли се сећаш када је неко задњи пут био стварно љубазан према теби? Сигурно свако цени саосећање и благост љубазног човека, који је спреман да помогне.

У данашњем свету често је тешко наићи на љубазност, али она није нипошто пала у заборав. На пример трговцима се стално указује на потребу да буду љубазни с купцима, јер је трговцима добро позната вредност показивања љубазности у опхођењу с купцима. Иако се љубазност често заснива на неким тајним мислима (помислима), још је увек могуће наићи на праву човекољубивост. Када је на пример један брачни пар, преваливши велику удаљеност, посетио оца који је због можданог удара постао неспособан за рад, па се једва кретао, били су угодно изненађени, установивши да су суседи већ обавили неке потребне кућне послове.

Библија садржи неколико одличних примера показивања човекољубивости. Док је апостол Павле путовао бродом за Рим, дозволио му је официр по имену Јулије да посети пријатеље у Сидону и „да искористи њихове услуге“. Да, Јулије је људски поступио с Павлом“ (Дела апостолска 27:3, СТ). Убрзо након тога, понели су се становници Малте „врло људски“ према 276 путника и чланова посаде после једног бродолома, а нарочито гостољубивим показао се Поплија „поглавар острва“ (Дела апостолска 28:1—10).

Пошто су сви људи створени по слици Божијој, они могу до одређене мере да одражавају Јеховину личност. То потврђују следеће речи апостола Павла: „Јер кад пагани који немају закона врше, вођени нарављу, прописе закона, онда су они, немајући закона само себи законом. Они чином доказују да оно што прописује закон стоји написано у њиховим срцима“ (Римљанима 2:14, 15; 1. Мојсијева 1:26). Дакле, човек је већ рођен с одређеном мером љубазности. Ипак се од правих хришћана очекује да у посебној мери показују божанско својство љубазности и доброте. Какво је то својство? Како га Бог показује? И како можемо ми, опонашајући Бога показивати то својство које припада плодовима духа? (Галатима 5:22).

Јеховина љубазна доброта

У Библији се често посебно истиче Божја љубазна доброта. „Славите Јах! Хвалите Јехову јер је добар; његова љубазна доброта траје до у недогледно време“, писао је псалмиста (Псалам 106:1, НС; Псалам 107:1).) У Хебрејским списима употребљена реч за „љубазну доброту“ односи се на доброту која се љубазно чврсто држи неке ствари, док не буде испуњена сврха исте. Да Јехова није из љубави према човечанству, а у вези његовог спасења показивао љубазну доброту, људски род би већ одавно био уништен. Пошто Бог не подноси ништа наопако, истерао је наше прародитеље Адама и Еву из Еденског врта. Но, ипак им је показао љубазну доброту, опскрбивши их одећом, допустивши им да рађају децу, а и тиме што је дозволио да упркос бунтовничком поступању још сразмерно дуго живе (1. Мојсија 3:21 до 4:2; 5:4, 5).

Јехова је на многе начине показивао љубазну доброту према грешним Адамовим потомцима. Тако је на пример апостол Павле могао рећи припадницима криве религије у Листри да Бог није „никада престајао давати сведочанство за самога себе својим доброчинствима дајући с неба кишна и плодоносна времена и засићујући срца јелом и весељем“ (Дела Апостолска 14:16, 17). Иако су обожавали кривог Бога, Јехова се у својој доброти побринуо за њихове материјалне потребе.

Али, још је значајнија љубазна доброта коју је Јехова показао још нерођеним Адамовим потомцима. Јехова се побринуо да кроз обећано „семе“ човек добије наду у ослобођење од греха и смрти (1. Мојсијева 3:15; Римљанима 5:12). Упркос томе што човек поступа на начин који обешћашћује Бога, није га Бог препустио самоме себи. Дао је за њега чак свог љубљеног Сина, да би послужио као откупна жртва (Јован 3:16). Своју љубазну доброту је показао и на тај начин што се побринуо да неки људи који су сачували своју чистоћу постану сунаследници Исуса Христа у небеском краљевству, кроз које ће бити благословљено цело послушно човечанство (Римљанима 5:8, 15—17; 8:16, 17; Откривење 14:1—4).

Показивати божанско својство доброте и љубазности

Али, како могу несавршени људи показивати божанско својство доброте и љубазности? Исус нам је с тим у вези дао како пример, тако и смернице које нам могу помоћи да се вежбамо у показивању тог својства (1. Петрова 2:21; Матеј 11:28—30). Он је између осталог указивао на то да морамо бити добри и љубазни чак према нашим непријатељима. Исус је рекао: „Љубите своје непријатеље, чините добро и позајмљујте, а да ништа не очекујете натраг! Тако ће наша плата бити велика, и бит ћете синови свевишњега, јер је он добар према незахвалнима и злима.“ (Лука 6:35). Дакле, показивати истакнуто божанско својство доброте и љубазности значи да морамо бити љубазни и добри не само према члановима своје породице, пријатељима и браћи у вери, него да се тако морамо понашати чак и према незахвалним и непријатељским расположеним људима. Ми их тиме не желимо љутити, него им желимо помоћи и проузроковати да добро које је у њима дође на видело (Галатима 6:10; Римљанима 12:20, 21).

Пошто нагињемо да враћамо истом мером потребно је да добро задржимо у мислима следеће Јеховине речи: „Љубазна доброта ми је мила, а не жртве“ (Осија 6:6, НС).Дакле, ако желимо да уживамо Јеховину милост, морамо настојати да у опхођењу с другима у свако време показујемо божанско својство доброте и љубазности. (Упореди Михеј 6:8). Да бисмо могли показивати то божанско својство морамо опонашати Јехову на још један сасвим посебан начин. На који то начин? Као што је он добростиво предузео прве кораке да бисмо дошли у добар однос с њим, тако морамо и ми да предузмемо иницијативу да бисмо другима посредовали библијске истине. Чак ако би нас људи прво одбили ми морамо и даље показивати љубазну доброту, покушавајући увек да досегнемо њихово срце с добром вешћу о Божијем Царству. Како ли је дивно када други дођу на пут живота, зато што је било показано божанско својство љубазности и доброте! (Матеј 7:13, 14).

Како га можемо развијати

Божанско својство љубазности и доброте могуће је показивати само ако смо упознали Божје мисли које долазе до изражаја у Библији и ако поступамо сагласно томе. Да, као прво потребно је стећи тачно познавање истине. Павле је похвалио хришћане у Колосеји, потврдивши да је истина доносила плод међу њима „од дана ... у који чусте и тачно упознасте незаслужену Божију доброту у истини“ (Колошанима 1:5, 6). Али хришћани неће никада достићи тачку када не би више било потребно да напредују. Стога мора свако од нас „и даље (расти) у незаслуженој доброти и у спознаји Господина и спаситеља Исуса Христа“ (2. Петрова 3:18).

Пошто љубазност и доброта припадају плодовима Божјег светог духа, то ће хришћани који стоје под утицајем тога духа бити добри и љубазни. Павле је чињенично повезао Богу допадљиву светост добротом, рекавши: „Обуците се дакле као изабрани Божији, свети и љубазни у срдачну милост и доброту“ (Колошанима 3:12). Дакле, да бисмо могли показивати божанско својство доброте и љубазности морамо имати светог духа.

Но, како можемо добити Јеховин дух? Тако да молимо за њега и то постојано. Исус је показао да ће бити испуњена наша жеља која долази од срца ако будемо понизно молили Јехову за тај скупоцени дар. Пошто је споменуо да је потребно „устрајно молити“, наставио је: „Дакле, ако ви премда сте зли, можете давати својој деци добре дарове, колико ће више отац небески дати духа светога онима који га моле!“ (Лука 11:9—13). Ако ћемо молити Јехову да нам да свога духа и да нам помогне да показујемо својство доброте и љубазности у још већој мери, можемо бити сигурни да ће нас он саслушати (1. Јованова 5:14, 15). Наравно, наш начин поступања треба да буде у складу с нашом молбом за дух Божји.

Размишљање о доказима Јеховине доброте и љубазности на које наилазимо свуда, такође ће нам помоћи да развијамо то својство. Псалмиста је рекао: „Спомињем се дела Јахвиних, сећам се твојих праведних чудеса“ (Псалам 77:12, СТ). Ми чинимо добро ако запажамо и размишљамо о доказима божанских својстава које свакодневно гледамо око себе. Чудесна дела стварања, уживамо у јелу и пићу, ствари које припадају угодном, срећном животу, радост која произилази из рађања деце — па чак смисао за хумор код неких животиња — све су то докази Божје доброте према људима. Прекрасни залазак Сунца, дуга дивних боја, добро јело или срдачно пријатељство може нас подсетити како се Бог у својој доброти побринуо за све чему се можемо радовати. Заиста, „његова се невидљива својства, његова вечна моћ и божанство, проматрана по њиховим делима, опажају од постанка света“ (Римљанима 1:20). Ако желимо опонашати нашег великог Бога у његовој доброти, безусловно је потребно да размишљамо о тим стварима.

Постави себи циљ

Сигурно се исплати тежити за показивањем божанског својства доброте и љубазности. Тамо где се показује доброта и љубазност, готово је сигурно да ће се побољшати међуљудски односи, као и односи унутар породице. Кроз љубазност и доброту могу се такође придобити људи за вест о Царству. Љубазност Јеховиних сведока у служби проповедања већ је подстакла многе скептичаре да обрате своју пажњу истини. Да, љубазност је код некога ко би можда иначе непријатељски реаговао, проузроковала да дође на видело добро које је у њему.

У служби проповедања од куће до куће једна млада сведокиња је срела неку жену, која ју је пристојно одбила. Пошто је сестра приметила да је жена болесна, упитала ју је да ли може нешто да учини за њу. Али, жена је одбила сваку помоћ. Две недеље касније млада сестра је опет посетила ту жену и питала је да ли је у међувремену могла нешто да купи. Пошто жена није била у стању да набави животне намирнице, сестра је устрајала у томе да јој купи потребне ствари. Након тога жена је била пуно љубазнија кад су Јеховини сведоци разговарали на њеним вратима — зато што је сестра показала божанско својство доброте и љубазности.

Ово својство, вредно да се тежи за њим, делује привлачно. За пример тога нека послуже запажања једне младе факултетски образоване жене, која је први пут дошла у краљевску дворану. Сведоци у дворани — све једноставни људи — питали су се како ће та образована жена реаговати на њихов начин изражавања. Али, жена се након тога није уопште сећала говорних грешака које су можда учинили, него напротив, љубазности коју су јој сви исказивали. Била је дубоко ганута правим интересовањем које су показали за њу. Пример тих људи навео ју је да се преда Богу. Убрзо након тога и сама је показивала несебично интересовање за друге, прво као пионир, а касније као члан породице бетела.

Стварно је вредно тежити за божанским својством доброте и љубазности. Оно треба доћи до изражаја у свему што радимо. Да ли га и ти показујеш?