Шта је заиста вредно?

„Многи од њих воде празан живот, мењају запослења, не одржавају трајне везе и бесциљно лутају с једног места на друго по својим властитим путањама — и никога није брига. Разлог: Они су јако богати.“ — Њујорк Тајмс, 15. мај 1984.

ТИ ВРЛО добро знаш да је новац потребан за храну, одећу, смештај, превоз, лекове и друге ствари које су битне за живот. У ствари, ти вероватно схваташ да би у савременом друштву било тешко живети без новца, јер, како каже Библија, „новци прибављају све“ (Проповедник 10:19, СТ).

Међутим, горе цитирани новински чланак бавио се емоционалним проблемима богатих. Јасно је да би било опасно усмерити свој живот на стицање новца и поседа. Али, многи то ипак чине. Повремено такве похлепне амбиције завршавају кобно. Често чујемо како презапослени људи умиру од срчаног удара у својим тридесетим и четрдесетим годинама. Неки од њих су ставили на коцку своје здравље, чак и своје животе, да би остварили своје амбиције у вези с новцем. Не треба бити дубоко религиозан да би се сложио с тим да би било боље за њих да су узели к срцу речи Исуса Христа: „Какву ће корист имати човек ако задобије читав свет, а изгуби своју душу? или, шта ће човек дати у замену за своју душу?“ (Матеј 16:26, НС).

У чему је права вредност?

Сигурно си свестан чињенице да нема краја стварима за којима би човек могао да тежи. Видео—рекордер, кућа, скупа спортска опрема — све су то ствари за којима људи у неким земљама теже. У другим земљама су циљеви можда нешто ограниченије вредности. У једној земљи се једна млада жена бавила проституцијом да би зарадила новац за лепу одећу.

Будући да смо свесни чињенице да постоје опасности које су повезане са чисто материјалистичким приступом животу, морамо се упитати како се од тих опасности можемо заштитити? Да ли морамо окренути леђа друштву и постати пустињаци или испосници? Размишљајући о томе шта је заиста вредно, питајмо се: Шта ће ми донети праву и дуготрајну срећу и задовољство?

Можда ће нам помоћи ако размотримо пример једног човека који је већ вековима цењен и поштован као узор. Он је био рабински правник и припадао је једној јеврејској секти из првог века чији припадници су били познати као „среброљупци“ (Лука 16:14). То је био Павле. Он је био образован и имао је све услове за нагомилавање богатства и стицање још већег статуса у друштву.

Међутим, кроз једно запањујуће искуство он је схватио да нешто сасвим друго има највећу вредност у животу. Било да ти тренутно имаш такво мишљење или не, користиће ти ако размислиш о ономе што је Павле закључио.

Он је закључио да је најважнија и највреднија ствар у животу признат положај пред Богом као ученик Исуса Христа. То је за Павла било од такве вредности да је, као Исусов апостол, могао издржати све потешкоће и прогонства. Био је сличан једном пређашњем познатом човеку, Мојсију, који је „срамоту Христову сматрао... већим богатством од египатског блага“ (Јеврејима 11:26, СТ; 2. Коринћанима 11:23—27).

Морао би такође да знаш да Павле није ,никад жалио што је поставши хришћански апостол изгубио углед у јеврејском друштву. Након 25 година преданог хришћанског живота, он је написао: „Све што ми је био добитак, то сам због Христа сматрао губитком. Ја, заправо, и сада све сматрам губитком према ненадмашивој вредности знања о Христу Исусу, Господу свом. Због њега сам претрпео губитак свега и све сматрам гомилом отпадака, само да Христа добијем и нађем се у заједници с њим“ (Филибљанима 3:7—9, НС). Сложићеш се да је Павле био убеђен како је добио нешто заиста вредно.

То не значи да Павле уопште више није имао никаквих материјалних средстава. Размисли, на пример, о његовим следећим речима: „У свему и под свим околностима научио сам како бити сит и како гладовати, како обиловати и како оскудевати“ (Филибљанима 4:12, НС).

Без обзира како ти гледаш на хришћанство, вероватно ћеш запазити како је Павле био задовољан својим избором. Тај му је избор, у погледу онога што је вредно, донео задовољство какво немају ни најбогатији људи у свету. Жан Пол Гети, нафташ и милионер, признао је: „Новац не мора да има никакве везе са срећом. Можда са несрећом.“

Међутим, неко можда тврди да је хришћанин, а ипак не схвата шта је највредније. То је био случај и у првом веку, кад је Павле рекао за једног друга: „Димас ме напусти јер је љубио садашњи систем ствари“ (2. Тимотију 4:10, НС). У време кад је могао да помогне апостолу који се налазио у затвору, Димас је одустао и радије ишао за оним што му је нудио тадашњи систем.

Указујући на велику опасност у коју материјалистичко гледиште може увући једног хришћанина, Павле је рекао: „Они који су одлучили да се обогате упадају у искушење и замку, те у многе бесмислене и шкодљиве жеље које гурају људе у пропаст и погибао. Јер је љубав према новцу корен свих штетних ствари, и ишавши том љубављу неки су ... изболи себе многим мукама“ (1. Тимотију 6:9, 10, НС).

Можда ћеш питати: Какву би улогу новац и посед требали да играју у мом животу? Испитајмо даље ту ствар да би видели како можеш да поседујеш оно што је заиста вредно.