Данилова књига — веродостојна и пророчанска

БИБЛИЈСКИ извештај нам говори: „У првој години Валтазара, вавилонског краља, Данило је уснио снове и гледао визије главом на лежају. Тада је записао сан. Дао је потпун приказ свега“ (Данило 7:1, НС). У шестом веку пре н.е. Данило је записао ове и друге снове и визије који се тичу и вас данас. Ми имамо „потпуни приказ“ таквих визија у пророчанској књизи Данила.

Веродостојни пророк

Христ је сам посведочио да је Данило био пророк. Занимљиво је да је то Исус учинио у свом властитом пророчанству о знаку његове „присутности и завршетка састава ствари. Он је тако приказао да ће се потпуно испуњење Даниловог пророчанства збити у наше време, кад смо сведоци разних делова знака, као што су међународни ратови, несташице хране, потреси, широм света раширене невоље (Матеј 24:3—8, 15).

Исус је рекао: „И појавиће се многи лажни пророци и завести ће многе; ... ова добра вест о Царству проповедаће се по свој настањеној Земљи за сведочанство

свим народима, и тада ће доћи крај. Зато, када видите да на светом месту стоји одвратна ствар која проузрокује пустош, о којој говори пророк Данило (нека читалац употреби способност разлучивања) тада нека беже у горе који буду у Јудеји... Заиста вам кажем да овај нараштај никако неће проћи док се све ово не збуде“ (Матеј 24:11—34, НС).

Чињеница да је Исус упозорио своје ученике да ће бити лажних пророка пре него што се осврнуо на ’пророка Данила’ доказује да је он Данила сматрао правим Божјим пророком. У претходном чланку смо запазили да су се неке од Данилових пророчанских изјава, као што је она о Навуходоносоровој привременој душевној болести и паду Вавилона, испуниле за време Даниловог живота. Али, Данило је предсказао и ствари које су се требале збити вековима касније. Која су нека од дугорочних пророчанстава записана у Даниловој књизи?

Месијин долазак и смрт

Пророчанство које јасно показује да је Данило веродостојан пророк познато је као 70 пророчанских седмица. Оно делимично каже овако: „Седамдесет седмица је одређено твом народу и твом светом граду да се докрајчи преступ, да се оконча грех, да се исправи погрешка... Треба да знаш и разумеш да ће од часа када изиђе реч да се обнови и поново изгради Јерусалим па до Месије вође бити седам седмица, а онда шездесет и две седмице (укупно 69)... И након шездесет и две седмице (тј. 7+62, или након 69. седмица) Месија ће бити погубљен ... И склопиће завет с многима за недељу дана (у 70—ој седмици); и у половини седмице учиниће да престане жртва и принос (Данило 9:24—27, НС).

Многи јеврејски, католички и протестантски истраживачи Библије слажу се да су „седмице“ из овог пророчанства заправо годишње седмице, тј. један дан представља једну годину. У Ревидираном стандардном преводу, екуменско издање, читамо: „Седамдесет годишњих седмица је одређено твом народу.“ Тих 490 година почиње 455. пре н. ере, кад је персијски краљ Артаксеркс овластио Немију да „обнови и поново изгради Јерусалим“ (Немија 2:1—8). Након шездесет и девет седмица, тј. 29. н.ере, Исус је био крштен и помазан, те је постао Христ, односно Помазаник, Месија. „У половини (70—е) седмице“, 33. н.е. био је погубљен. Његова жртвена смрт представљала је окајање греха човечанства и на тај начин је проузроковала да жртвовање животиња под Мојсијевим законом „престане“.a

Због тог веродостојног пророчанства, Јевреји у првом веку су „знали да се седамдесет седмица које је одредио Данило приближавају свом свршетку и нико није био изненађен кад је Јован Крститељ објављивао да се приближило Божје Царство“ (Библијски приручник од Бакија и Вигурија).

Светске силе предочене зверима

Још једно дугорочно пророчанство, које је од највеће важности за људе који данас живе, предсказује редослед светских сила симболизованих застрашујућим зверима,

које треба да ослободе пут за Божје Царство.

Данило извештава: „Ноћу у виђењу погледах... Четири големе немани изидоше из мора, свака друкчија. Прва бијаше као лав ... Кад ено друга неман: гле, сасвим друкчија, као медвјед ... и ево! трећа неман као леопард ... Затим, у ноћним виђењима, погледах, кад ено: четврта неман, страховита, ужасна, изванредно снажна. ... Оне четири големе немани јесу четири краља који ће се дићи на земљи. Али ће од њих краљевство преузети Свеци Свевишњега, и они ће га посједовати за вијеке вјекова“ (Данило 7:2—18, СТ).

Да те звери представљају светске силе видљиво је из још једне визије коју је имао Данило. Објашњавајући ту визију, Данило пише: „Ован што си га видио — његова два рога — то су краљеви Медије и Перзије. Рутави јарац јест краљ Грчке“ (Данило 8:20, 21, СТ).

Слично томе, четири звери из 7. поглавља Данилове књиге симболизују четири светске силе, почевши од времена кад је Данило живео па надаље, све до времена кад ће бити успостављено Божје Царство. Данило је живео у време пада вавилонске светске силе (лав) и у почетку њеног наследника, Медо—Персије (медвед). Данилово дугорочно пророчанство предсказало је пад Медо—Персије пред Грчком (леопард), након које ће опет уследити четврта звер, Римско Царство, и његова израслина, англо—америчка светска сила.b

Данило је тачно предсказао редослед светских сила, које су све проливале крв као дивље звери у својој похлепи за светском превлашћу. Исто тако, он је прорекао да ће праведно Царство ускоро заменити садашње политичке силе. У једној визији је Данило видео „Прадавнога“, Јехову Бога, како „Сину човечјем“, Исусу, Месији, предаје „власт, част и краљевство, да му служе сви народи, племена и језици“. Хоће ли то донети трајно решење проблема човечанства? Да, јер Исусова владавина је овде описана као „власт вечна која никада неће проћи, краљевство његово неће пропасти“ (Данило 7:13, 14, СТ; упореди Матеј 16:27, 28; 25:31).

Краткорочна и дугорочна пророчанства која смо размотрили у ова два чланка само су мали део снова, визија и пророчанстава која се налазе у Даниловој књизи. Ови примери су доказ да је Данилова књига веродостојна пророчанска књига — упапред записана историја. Испуњење ових пророчанстава наставља се све до 20. века, и та пророчанства нам пружају једну дивну наду, што ће бити објашњено у наредним чланцима.

[Фусноте]

[Оквир на 5. страни]

ТЕОРИЈА „КАСНИЈЕГ ДАТУМА“

БИБЛИЈА приписује књигу Данила пророку истог имена, што значи да је написана у шестом веку пре н.е. (Данило 7:1). Али, пророчанства која она садржи тако су запањајући да многа сумњају у то да су она записана пре проречених догађаја. Неки нехришћани, и чак многи коментатори Библије који се називају хришћани, изражавају сумњу у веродостојност књиге Данила. Њима више одговара тзв. теорија каснијег датума, односно Макабејског датума, коју је у трећем веку н.е. поставио анти—хришћански филозоф по имену Порфирије. Која су тврђења у корист ове теорије и која је њихова вредност?

На темељу претпоставке да су пророчанства немогућа, Порфирије је тврдио да је књигу која носи Данилово име у ствари написао Јеврејин непознатог имена током периода Макабејаца у другом веку пре н.е. тј. након што су се догодиле многе ствари проречене у Данилу. Он је тврдио да је варалица који је писао у Данилово име то учинио зато да подигне морал Јевреја у време макабејске побуне против Селеукида у другом веку пре н.е. Али, да ли би уљудно и ненасилно понашање Данила и тројице његових јеврејских другова у Вавилону могло на било који начин да се сматра подстицањем на оружану буну? Ни у ком случају (Данило 1:8; 2:49; 3:16—18, 30). Појављивање ’Месије вође’ тачно на време, 29. г.н.е. на завршетку 69 годишњих „недеља“ из Данила 9:25, такође чини смешним Порфиријева тврђења о другом веку пре н.е.

Према јеврејском историчару Јосипу, канон Хебрејских списа који укључује и Данила, био је завршен у време Јездре, у петом веку пре н.е. Како је, дакле, могуће рећи да је књига Данила „каснијег датума“ и да није написана пре другог века пре н.е.?

Надаље, свици са Мртвог мора су показали да је у јеврејским круговима у другом веку пре н.е. књига Данила била широко прихваћена као део Писма. Да ли би то било могуће, да је та књига била написана у то време?

Још једно тврђење које користи Порфирије, као и многи виши критичари, је то да књига Данила садржи историјске нетачности. Њихова теорија је да је књига Данила написана у другом веку пре н.е. Али, у то време су оштроумни Јевреји одбијали Прву књигу о Макабејцима као неприкладну да буде укључена у библијски канон, мада су је сматрали историјски тачном. Образовани Јевреји који су имали приступ делима таквих световних историчара какав је био Херодот, сигурно би одбацили књигу Данила да је она садржавала историјске нетачности. Штавише, археолошка открића су потврдила постојање Валтазара и друге детаље из Данила које су Порфирије и други виши критичари сматрали нетачним.

С обзиром на Порфиријеву оптужбу да је књига Данила написана након проречених догађаја, Филип Р. Дејвис са Катедре за библијска проучавања универзитета у Шефилду, Енглеска, пише следеће: „Ово је жалосна оптужба књиге Данила и у великој мери намерна подвала учињена (претпоставимо тако) лаковерној публици да би послужила добронамерним циљевима користећи се неистинитим средствима ... Тешко ми је приписати такву лаковерност првобитним читаоцима ове књиге. Ако постоји лаковерност у овом случају, онда је она вероватније на страни тих рационалистичких критичара“ (Часопис за студиј Старог завета, бр. 17, 1980).

Уопште не изненађује да неоплатонски филозоф оповргава да је библијски писац био надахнут од Бога да би прорекао будуће догађаје. Али, то што библијски коментатори који тврде да су хришћани покушавају да поткопају поверење људи у ту важну пророчанску књигу Библије управо је жалосно. То показује недостатак вере у Онога ко је рекао: „Од почетка сам откривао будућност, унапред, оно што се још није збило“ (Исаија 46:10, Нова Јерусалимска Библија).

[Графикон на 6. страни]

(Види штампану публикацију)

70 седмица (490 година)

69 седмица (483 године) 1 седмица (7 година)

455  пре н.е. 29. н.е. 33. н.е. 36. н.е

„Од кад изиђе реч „до Месије „Месија ће бити „И утврдиће завет

да се обнови и поново вође...“ погубљен...“ .... за седам дана“

изгради Јерусалим...“

Данило 9:24—27

[Слика на 6. страни]

Вавилон

Медо—Персија

Грчка

Рим — Британија и САД