“Они ће ударити на те, али те неће надвладати“

Суверени Господ Јехова обећао је младом Јеремији да ће га утврдити „као утврђени град, као гвоздени стуб и као бакарне зидове“ против свакога ко хоће да га уништи. Ми, Јеховини сведоци, имамо данас једно слично засигурање од нашег Бога. Додуше, они ће се под утицајем сотоне сигурно борити против нас али нас неће надвладати. „Јер ја сам с тобом да те избавим, реч је Јеховина“ (Јеремија 1:18, 19).

На Соломунским острвима је за странце опасно по живот да посећују забачена села, пре свега ако доносе нову религију. Ово искуство су доживела два Јеховина сведока који служе као специјални пионири. Разјарени мештани који су били наоружани луком и стрелом препречили су им пут. Урођеници су имали заповест да гађају. У тој ситуацији, када је напетост дошла до свог врхунца, умешао се један стар човек и рекао: „То су моји гости. Не чините им зла“. На запрепашћење мештана одвео их је у своју колибу. Овај човек је чуо за сведоке. Сада је од специјалних пионира добио књигу Ти можеш заувек да живиш у рају на Земљи и они су тако могли одмах започети библијски студиј. Одмах је почео да посећује састанке. Данас у овом подручју браћа могу да сведоче без ограничења — захваљујући од Јехове проузрокованим спасењем.

Често се неко ослобађа опасности ако је препознат као Јеховин сведок. Кроз проповедање од куће до куће људи сазнају ко је сведок и какав став заузимају сведоци у актуелним питањима. Становници једног малог села у Перуу окривљени су од припадника подземног покрета за издају. Дотерали су све људе тог места на окуп где су морали да се построје у ред. Требали су бити сви поубијани. (Код сличних акција била су цела села збрисана). Одједном је један припадник подземног покрета приметио једног брата и људима који су хтели да спроведу смртну осуду рекао је: „Овај човек не припада њима. Ја знам да је он Јеховин сведок, а сведоци се не мешају у политику“. Брат је био пуштен. Без сумње, Јехова заштићује оне који њему припадају.

Са острва Кипра извештава се, да Грчко—православна црква тамо предузима огромне напоре да би поткопала дело Јеховиних сведока. Црква раздељује трактате у којима се сведоцима много шта подмеће, а људе се одвраћа од тога да уопште са њима разговарају. Чак се неколико теолога сложило да посете оне који студирају са Јеховиним сведоцима и да их побуде да прекину студиј. Један карактеристичан пример за то стиже из Пафа, где су Варнава и Павле морали надвладати сличан отпор (Дела апостолска 13:6—12). Један свештеник је покушао да одврати три особе од проучавања Библије са Јеховиним сведоцима. Независно једна од друге замолили су браћу, да их у дискусији са теологом подупиру. Какав је био исход? Све три особе су сада активни сарадници Јеховиних сведока. Свештеник је рекао: „Са Јеховиним сведоцима више никада нећу да расправљам.

Неколико свештеника се чак толико занело да су тукли сведоке који су у једном селу ишли од куће до куће. Неколико дана касније када је село задесила јака олуја, која је однела многе кровове са кућа, неки мештани су казали: „То је Божја казна за оно што су свештеници учинили Јеховиним сведоцима“! Искрени људи овог села примају нашу браћу још увек у своје куће. Када је један брат понудио једном интересенту најновије часописе, случајно је пролазио један од свештеника који су тукли браћу и захтевао је од брата да остави „његово стадо“ на миру. Интересент му је одговорио: „Ја сам довољно стар да сам знам шта чивим“. Свештенство неће надвладати Јеховине сведоке; њихови напори показују се напротив као бумеранг, јер све више људи заузима став на страни Јехове.

У једној од рата растрзаној држави у Централној Африци, војници који су вршили рутинску контролу зауставили су једног покрајинског надгледника. Пошто им је садржај једног писма које је имао код себе изгледао сумњив, довели су брата у президијум полиције. Тамо су га три војника избичевала и мучила. Без оптужбе и без судског процеса држали су га годину дана у затвору. За време од шест месеци морао је да дели једну ћелију са 40 других затвореника. Због ограничених околности могли су само наизменично сваки пут три сата да спавају. Остало време морали су да стоје. Док је наш брат био тамо, умрло је 137 затвореника. Додељен му је посао да лешеве ставља у џакове за погреб.

Покрајински надгледник је сачувао своју духовну јачину јер је провео много времена сведочећи осталим затвореницима. Из његовог извештаја произилази да је сваког месеца био преко 30 сати у служби проповедања. У затвору је водио четири библијска студија. Један од људи са којима је проучавао почео је чак и сам да проповеда. У свим његовим кушњама Јехова је био уз њега. Наш брат даје савет другима: „Ако си у затвору препусти Јеховиној руци све. Чекај на њега. Имај поверења у њега. Не брини се превише. Остани веран.“

У једном подручју у Зимбабвеу, истерана су деца Јеховиних сведока из школе, јер нису хтела да учествују у стварима које су биле повезане са политиком. С тим незадовољне локалне банде спалиле су куће родитеља и опустошиле њихове њиве. Сведоци су били приморани да беже да би спасли свој живот. Морали су да напусте своју стоку и осталу имовину. Али, ствар је ипак дошла пред вишу власт која се на љубазан начин побринула, па су се породице могле вратити својим кућама. Стока им је враћена а влада је преузела мере да се браћи надокнаде њихови губици. Јеховини сведоци заиста цене када „претпостављене власти“ служе као ’Божји слуга за добро’ (Римљанима 13:1—4). Кроз све то дато је добро сведочанство а људи у околини сада испољавају огроман интерес за царску вест. Један брат је рекао: „Знамо да Јехова може проузроковати да овакве околности доприносе сведочењу његовог имена“.

У прошлој службеној години могло се јасно спознати да је Јеховин благослов почивао на делу у Малавији. Само још у подручјима где су људи гајили мржњу према сведоцима долазило је до узнемиравања. Ово потврђује следећи извештај: „У многим деловима државе стање је мирно. Додуше, две породице из једне скупштине биле су од чланова Удружења младих јако мучене. Отац једне породице био је тако јако изударан да је остао четири сата онесвешћен. Након тога приведен је полицији где је дежурни полицајац наставио да бије њега и остале које су такође тамо привели. Други полицајац који је овог касније заменио био је повољно настројен, те је пустио браћу на слободу и послао их кући. Они су захвалили Јехови за неочекивано ослобођење. Касније се установило, да је узрок овом испаду била мржња од стране ближих рођака. Било је охрабрујуће видети колико их је било на Спомен вечери. Присуствовало је 23 476. То указује да овде у Малавији још увек има овцама сличних људи, којима се мора помоћи да постану ученици Исуса Христа“.

Из једне источно—европске државе примили смо следеће речи поштовања: „Захвални смо за блиски однос са Водећим телом који имамо кроз све канале Јеховине земаљске организације. Кроз то можемо спознати, како наш небески Отац данас преко свог Сина и преко свих анђела сакупља своје овце и да ми у томе можемо имати један мали део. Каква ли је то само предност! Наш Отац је благословио наше напоре са множењем. Да браћа више времена проводе у служби проповедања, да више помоћних пионира ревно објављује добру вест и да је највећи број књига у служби проповедања позајмљено или остављено резултат је његовог благослова“.