Толико велики облак сведока

„Зато, дакле, пошто имамо око себе тако велики облак сведока, . . . истрајно трчимо трку која нам предстоји“ (ЈЕВРЕЈИМА 12:1, НС).

1, 2. а) Какву је сликовиту представу можда имао Павле када је писао хришћанима јеврејског порекла? б) Зашто је његовим јеврејским суверницима била потребна јака вера?

ЗАМИСЛИ да си тркач на стадиону. При трчању напрежеш сваки мишић и упиреш очи ка циљу. Али, како је са посматрачима? Па сви су они успешни тркачи. Они нису само гледаоци него и активни сведоци у речима и делима.

² Можда је такву сликовиту представу имао апостол Павле када је писао хришћанима јеврејског порекла (око 61 . н. е.). Требала им је чврста вера (Јеврејима 10:32—39). Само су вером могли да следе Исусово упозорење да беже када је Јерусалим био опкољен опсадним трупама (66. н. е.) — неколико година пре уништења града од стране Римљана (70. н. е.). Вера је требала такође да их сачува када су били прогањани „правде ради“ (Матеј 5:10; Лука 21:20—24).

3. Шта је ,,грех који нас лако заплиће“ према Јеврејима 12:1 и у којој трци се хришћани залажу да истрајно трче?

³ После разматрања разних дела вере из прехришћанске ере (у Јеврејима 11. глави), Павле је додао опомену: „Пошто имамо око себе тако велики облак сведока, одбацимо сваки терет (који би нас спутавао у духовном погледу) и грех који нас лако заплиће (недостатак вере) и истрајно трчимо трку (за вечан живот) која нам предстоји“ (Јеврејима 12:1, НС). Павле је у свом осврту истакао различите аспекте активне вере и то ће нам помоћи — свеједно да ли смо помазани хришћани, који учествују у трци за бесмртношћу на небу, или припадамо „великом мноштву“, чији је циљ бескрајан живот на рајској Земљи (Откривење 7:4—10; Лука 23:43; Римљанима 8:16, 17). Али, шта је вера? Које фасетеa овог духовног драгог камена? Како ћемо ми поступати ако имамо веру? Одговоре на ова питања можеш пронаћи док читаш наведене ставке из 11. и 12. главе Јеврејима за време личног или скупштинског студија.

Шта је вера

4. Шта је вера?

⁴ Павле је најпре дефинисао веру. (Читај Јеврејима 11:1—3). Један део вере јесте „поуздано очекивање онога чему се надамо”. Ко има веру, има гаранцију да све што Бог обећа, јесте као да се то већ испунило. Вера је, такође, „јавно доказивање стварности иако их не видимо“. Убедљив доказ за невидљиве стварности толико је снажан да се вера поистовећује са тим доказима.

5. Шта опажамо вером?

⁵ Вером ‘су људи из давних времена добили сведочанство’ да су се допали Богу. И „вером опажамо да је систем ствари“ — Земља, Сунце, Месец и звезде — уређен Божјом речи, тако да је оно што се види постало од онога што се не појављује“ (НС). Убеђени смо да је Јехова створитељ тога иако га не можемо видети, јер је невидљив дух (1. Мојсијева 1:1; Јован 4:24; Римљанима 1:20).

Вера и „некадашњи свет“

6. Зашто је Авељ имао ,,поуздано очекивање“ да ће се испунити Јеховине речи о ‘семену жене’?

⁶ Једна од многих фасета вере јесте спознаја да је потребна жртва за грехе. (Читај Јеврејима 11:4) Веру у крвну жртву показао је ‘у некадашњем свету’ Авељ, други син првог људског пара, Адама и Еве (2. Петрова 2:5). Авељ је, без сумње, на самом себи видео смртоносне последице наследног греха (1. Мојсијева 2:16, 17; 3:6, 7; Римљанима 5:12). Очигледно је запазио испуњење Божје одлуке да Адам тешко ради а Ева има јаке болове за време трудноће (1. Мојсијева 3:16—19). Зато је Авељ имао „поуздано очекивање“ да ће се обистинити и друге ствари које је изрекао Јехова. У то су спадале и пророчанске речи које је Бог управио исконском лажову сотони када је рекао змији: „И метнућу непријатељство између тебе и жене и између семена твог и семена њеног. Оно ће ти главу згњечити, а ти ћеш му пету згњечити“ (1. Мојсијева 3:15, НС).

7. а) Како је Авељ показао да увиђа неопходност жртве за грехе? б) На који начин је Бог ‘дао сведочанство у вези са Авељовим даром’?

⁷ Авељ је испољио веру у обећано семе тиме што је принео Богу животињску жртву која је могла симболично да замени Авељев властити живот. Но, његов неверујући старији брат Кајин принео је на жртву бескрвно биље. Затим је Кајин, као убица, пролио Авељеву крв (1. Мојсијева 4:1—8). Па ипак је Авељ умро у знању да га је Јехова сматрао праведним, јер је ‘Бог дао сведочанство у вези са његовим даром’. Како? Тиме што је прихватио жртву коју је Авељ принео у вери. Због своје вере у божанског признања, о чему до данас сведочи инспирисани извештај, ‘Авељ још увек говори иако је умро’ Увидео је неопходност жртве за грехе.Верујеш ли у далеко значајнију откупну жртву Исуса Христа? (1. Јованова 2:1, 2; 3:23).

8. а) Шта учимо о вери из храброг сведочења Еноха? б) Како је Енох ‘био пренет — да не види смрти’?

⁸ Вера ће нас потаћи да смело објављујемо Божју поруку. (Читај Јеврејима 11:5, 6). Енох, сведок из ранијих времена, храбро је прорекао извршење Божје осуде над безбожнима (Јуда 14, 15). Непријатељи су, без сумње, покушали да га убију, али Бог га „узе“ тако да није морао да осети смртне муке (1. Мојсијева 5:24). Али пре тога ‘је добио сведочанство да се допао Богу’. Како? „Вером Енох би пренет — да не види смрти“ (НС). На сличан начин је и Павле био пренет или „отргнут у рај“ — највероватније тако што је имао визију о будућем духовном рају хришћанске скупштине (2. Коринћанима 12:1—4). Енох је, очигледно, уживао у једној визији о долазећем земаљском рају када га је Јехова успавао смртним сном, те тако био сигуран од непријатељских руку. Да бисмо се и ми допали Богу, морамо храбро, као Енох, да објављујемо Божју поруку (Дела апостолска 4:29—31).Такође морамо веровати да Бог постоји и „да награђује оне који га озбиљно траже“ (НС)

9. Како је Ноје показао својим држањем да је слеђење Божјих упутстава такође једна од фасета вере?

⁹ Једна друга фасета вере састоји се у тачном слеђењу Божјих упутстава. (Читај Јеврејима 11:7) Ноје је поступао по вери и ‘чинио све оно што му је Бог заповедио’ (1. Мојсијева 6:22; 7:16). Ноје је примио „божанску опомену о ономе што се још није видело“ (НС) и веровао Јеховином предсказивању свеопштег потопа. У вери и испуњен страхопоштовањем према Богу, Ноје ‘је изградио арку за спасење својих укућана’ (НС). Тако је, послушношћу и праведним делима, осудио неверујући свет због његових покварених дела и показао да тај свет заслужује уништење (1. Мојсијева 6:13—22).

10. За коју је другу делатност Ноје издвојио време, иако је градио арку?

¹⁰ Ноје је био такође Јеховин сведок јер је ‘био проповедник правде’ (2. Петрова 2:5). Иако је био веома заузет изградњом арке, издвојио је време за проповедање. Исто то данас чине Јеховини сведоци. Ноје је, као објавитељ, храбро изрицао Јеховина упозорења, која су била упућена људима пре потопа, али они „нису примећивали док не дође потоп и све их однесе“ (Матеј 24:36—39, НС).

Вера патријарха после потопа

11. а) Како је показао Аврам да вера укључује и потпуно поуздање у Јеховина обећања? б) Какав је ,,град“ очекивао вером Аврам?

¹¹ Вера укључује и потпуно поуздање у Јеховина обећања. (Читај Јеврејима 11:8—12). Вером је Аврам послушао Божју заповест и напустио Ур халдејски, један град који је пружао много тога у материјалном погледу. Веровао је у Јеховино обећање да ‘ће све земаљске породице’ благословити саме себе кроз њега и да ће Бог његовом семену дати земљу (1. Мојсијева 12:1—9; 15:18—21). Аврамов син Исак и његов унук Јаков били су ‘сунаследници истог обећања’. Вером је становао ‘Аврам као туђинац у Обећаној земљи као у туђој земљи’. Очекивао је „град који има чврсте темеље, чији је градитељ и творац Бог“ (НС). Да, Аврам је чекао на Божје небеско Царство, под којим ће васкрснути за живот на Земљи. Заузима ли Царство у твом животу тако важно место? (Матеј 6:33).

12. Шта се догодило услед Сариног веровања у Јеховина обећања?

¹² Такође су и жене богобојазних патријарха веровале у Јеховина обећања. Ево једног примера: иако је Аврамова жена Сара била нероткиња до своје старости од око 90 година и ‘прекорачила старосну границу’, вером је била у стању ‘да занесе дете... зато што је сматрала верним онога (Бога) који јој је обећао’. У одређено време родила је Сара Исака. Зато се од стогодишњега Аврама, „од једнога, и то готово мртвога“ (у погледу способности размножавања), коначно, „родише деца, по мноштву као звезде небеске“ (НС) (1. Мојсијева 17:15—17; 18:11; 21:1—7).

13, 14. а) Како су реаговали Аврам, Исак и Јаков иако нису ‘доживели испуњење обећања’? б) Од какве вредности је за нас да узмемо под разматрање лојалност патријарха према Јехови чак и ако не видимо директно испуњење његових обећања?

¹³ Вера нам помаже да останемо лојални Јехови чак и када не видимо директно испуњење његових обећања. (Читај Јеврејима 11:13—16). Верни патријарси су умрли, а да нису видели потпуно испуњење обећања које им је Бог дао. „Него их (обећане ствари) само издалека видеше и поздравише, те јавно изјавише да су странци и привремени становници на земљи“ (НС). Да, живели су и умрли у вери, јер су генерације прошле док је та Обећана земља прешла у посед Аврамових потомака.

¹⁴ Аврам, Исак и Јаков нису били огорчени и нису постали отпадници зато што нису доживели испуњење божанских обећања. Нису напустили Јехову, нису се вратили у Ур и нису се окренули светским пословима. (Упореди Јован 17:16; 2. Тимотеју 4:10; Јаков 1:27; 1. Јованова 2:15—17). Не, ови патријарси ‘чезнули су’ за местом, које је далеко боље од Ура, наиме, за местом ‘које припада небу’. Стога, ‘Бог се не стиди да се назива њиховим Богом’. До смрти су сачували веру у Свевишњег и ускоро ће бити васкрсну ти за живот на Земљи, која ће тада бити под влашћу „града“, Месијанског Божјег Царства, које је за њих припремљено. Али, шта је са тобом? Чак и ако већ годинама ‘ходаш у истини’ и ако си већ остарио служећи Јехови, мораш да очуваш поуздање у његов обећани нови систем (3. Јованова 4; 2. Петрова 3:11—13). За такву веру добићеш као и верни патријарси, дивну награду!

15. а) Зашто је Аврам био кадар да малтене жртвује Исака? б) Како треба на нашу веру да утиче оно што се догодило са Аврамом и Исаком? в) Шта је било пророчански предочено тим догађајем?

¹⁵ Једна битна фасета вере јесте безусловна послушност Јехови. (Читај Јеврејима 11:17—19). Пошто је Аврам безусловно слушао Јехову, малтене је жртвовао Исака, свог „јединорођеног сина“ — јединог кога је имао од Саре. Јер је ‘помислио да је Бог кадар да васкрсне из мртвих Исака’, ако би то било потребно да би се кроз њега испунило обећање о потомству. Није много требало а да нож у подигнутој Аврамовој руци учини крај Исаковом животу. Дакле, Аврам је, „на симболичан начин“, добио Исака из мртвих. Такође треба да будемо потакнути да слушамо Бога у потпуној вери, чак и када је наш живот наше деце на коцки (1. Јованова 5:3). Такође је вредно запазити да су тада Аврам и Исак пророчански предочили како ће Јехова Бог свог јединорођеног сина, Исуса Христа, да принесе за откупнину да би имали вечан живот они који у њега верују (1. Мојсијева 22:1—19; Јован 3:16).

16. Који пример нам пружају патријарси у погледу наше деце и вере у Божја обећања?

¹⁶ Ако имамо веру, помоћи ћемо својим потомцима да усмере своју наду на оно што Бог обећава за будућност. (Читај Јеврејима 11:20—22). Иако се Јеховина обећања нису потпуно испунила за живота патријарха, њихова вера је била толико јака да су је пренели на своју децу као веома цењено наслеђе. Зато је Исак благословио Јакова и Исава „у погледу будућих ствари“, а Јаков је на самрти изрекао благослове за Јосифове синове — Ефраима и Манасију. Будући да је Јосиф чврсто веровао да ће Израелци напустити Египат и ући у Обећану земљу, затражио је од своје браће да се закуну да ће понети његове кости када буду напустили Египат (1. Мојсијева 27:27—29, 38—40; 48:8—22; 50:24—26). Помажеш ли својој породици да развије упоредиву веру у оно што је Јехова обећао?

Вера нас нагони да ставимо Јехову на прво место

17. Како су Мојсијеви родитељи поступили по вери?

¹⁷ Вера нас нагони да Јехову и његов народ претпоставимо свему што овај свет пружа (Читај Јеврејима 11:23—26). Израелци су били робови које је требало избавити из египатског ропства када су Мојсијеви родитељи поступили по вери. „Нису се бојали цареве наредбе“ која је гласила да се мушка новорођенчад Јевреја одмах убије. Уместо тога, крили су Мојсија три месеца и коначно су га положили у један ковчежић од папируса, који су ставили међу трском на обали Нила. Фараонова кћер га је нашла и ‘одгојила га је као свог рођеног сина’. Најпре је Мојсије био одгајан и духовно поучаван у кући свог оца Амрама и своје мајке Јохаведе. Затим је, као члан Фараоновог дома, „био поучен у свој египатској мудрости“ и „постао силан у речима и делима“, што значи да је био интелектуално и физички снажан (Дела апостолска 7:20—22; 2. Мојсијева 2:1—10; 6:20).

18. Какав став је, на основу своје вере, заузео Мојсије за право обожавање?

¹⁸ Но, Мојсије није допустио да га египатско образовање и материјални сјај царског двора наведу да напусти обожавање Јехове и постане отпадник. „Вером Мојсије, кад је одрастао, одби да се назива сином Фараонове кћери“ (НС). То је дошло до изражаја у томе што је бранио свог јеврејског брата (2. Мојсијева 2:11, 12).Мојсије је радије одабрао „да буде злостављан са Божјим народом (Израелцима који су заједно са њим обожавали Јехову) него да има краткотрајно уживање греха“ (НС). Да ли ћеш, ако си крштен слуга Јехове са солидним духовним школовањем, следити Мојсијев пример и заузети став за право обожавање?

19. а) Шта нам јасно показује да је Мојсије ставио Јехову и његов народ на прво место у свом животу? б) На какву је награду гледао Мојсије?

¹⁹ Мојсије се удружио са Јеховиним народом, јер је „срамоту Христову сматрао већим богатством од египатског блага“ (НС). Вероватно је Мојсије сматрао срамоту да буде пророчански узор Христа, Божјег помазаника, већим богатством од египатског блага. Као члан царске породице могао је да ужива у богатству и слави у Египту. Али, он је упражњавао веру и „управио поглед на награду“ — вечан живот посредством васкрсења на Земљи у Божјем обећаном новом систему.

20. Који нам вид Мојсијевог искуства показује да вера чини и нас, Јеховине Слуге, неустрашивим?

²⁰ Вера нас чини неустрашивим, јер се уздамо у Јехову као избавитеља. (Читај Јеврејима 11:27—29). Када је Фараон чуо да је Мојсије убио једног Египћанина, тражио је да убије Мојсија. „Зато Мојсије побеже од Фараона и настани се у мидијанској земљи“ (2. Мојсијева 2:11—15, НС). Према томе, изгледа да је Павле алудирао на каснији излазак Јевреја из Египта када је писао: „Вером остави (Мојсије) Египат не уплашивши се гнева цара (који му је претио смрћу зато што је Мојсије био Божји представник у корист Израела), јер је остао постојан као да види Невидљивог“ (НС) (2. Мојсијева 10:28, 29). Иако Мојсије никада није заиста видео Бога, за њега је било саобраћање са Јеховом реалност и зато је поступао као да види „Невидљивог“ (2. Мојсијева 33:20). Имаш ли исто такав присан однос са Јеховом? (Псалам 37:5; Приче Соломунове 16:3).

21. Шта се догодило „вером“ у погледу изласка Израелаца из Египта?

²¹ Кратко пре изласка Израелаца из Египта, Мојсије је вером „прославио Пасху и извршио кропљење крвљу, да пустошник не дотакне њихове (израелске) првенце“ (НС). Да, била је потребна вера да би се славила Пасха у уверењу да ће израелски прворођени синови бити поштеђени, док ће египатски погинути, и та је вера била награђена (2. Мојсијева 12:1—39). „Вером пређоше (Израелци) Црвено море као по сувој земљи, а кад Египћани то покушаше подавише се“ (НС). Какав је диван избавитељ био Бог! Због тог ослобођења почели су Израелци ‘да се боје Јехове и верују Јехови и његовом слуги Мојсију’ (2. Мојсијева 14:21— —31).

22. Која питања везана за веру остају за разматрање?

²² Вера Мојсија и патријарха служи данас заиста као узор Јеховиним сведоцима. Шта се, међутим, догодило када је Бог и даље саобраћао са Аврамовим потомцима као са једном теократски организованом нацијом? Шта можемо научити из других дела вера у старо доба?

[Фуснота]

Шта би одговорио?

◻ Шта је вера?

◻ Шта учимо о вери из Еноховог примера?

◻ Како су показали богобојазни патријарси да вера укључује и потпуно поуздање у Јеховина обећања?

◻ Који Аврамов поступак показује да је безусловна послушност Богу једна од битних фасета вере?

◻ Који Мојсијеви поступци показују да вера значи ставити Јехову и његов народ испред свега што свет нуди?