Дајмо све од себе у објављивању добре вести
„Дај све од себе да би се показао прокушаним пред Богом, као радник који се нема чега стидети“ (2. ТИМОТЕЈУ 2:15, НС).
1, 2. Који си раст приметио у редовима пуновремених слугу? Шта је допринело томе?
ПРЕ неколико година многи од нас су мислили да пионири могу да буду само они који се налазе у посебним животним околностима“, писао је један пионир, односно пуновремени слуга из Јапана. „Изгледа да нисмо били у праву. Сада разумемо да само они који се налазе у посебним животним околностима не могу бити пионири.“
2 Такав позитиван став довео је до тога да ова земља већ неколико година бележи феноменални раст у редовима пуновремених слугу Јеховиних сведока. У Јапану суделује данас 40 посто свих објавитеља Царства у некој грани пуновремене службе. Али, тај реван дух није ограничен само на Јапан. У прошлој службеној години број објавитеља широм света порастао је за 5 посто, а број пуновремених слугу за 22 посто. Очигледно Јеховин народ узео је к срцу следеће речи апостола Павла: „Дај све од себе да би се показао прокушаним пред Богом као радник који се нема чега стидети“ (2. Тимотеју 2:15, НС). Да ли је то и с тобом случај?
„У овоме се састоји љубав према Богу“
3. Шта је погонска снага тог раста?
3 Ако упитамо пионире зашто су прихватили пуновремену службу обавезно добијамо одговор да су то учинили из љубави према Јехови Богу (Матеј 22:37, 38). Тако би и требало да; буде, јер ако љубав није потицај, сваки труд је узалудан (1. Коринћанима 13:1—3). Заиста је вредно хвале да су толики наши сухришћани — широм света просечно преко 7 објавитеља по скупштини — створили у свом животу простора за доказивање љубави према Богу на тај начин.
4. Како смо научили да љубимо Бога? (Римљанима 5:8).
4 Наравно, сви ми који смо се предали Јехови, учинили смо то из љубави. Кад смо упознали љубав Јехове и његовог Сина Исуса Христа, као и дивне будуће благослове његовог Царства, осетили смо се потакнути у срцу да и ми њега љубимо. У том смислу је рекао апостол Јован: „Тако и ми љубимо зато што је он најпре љубио нас“ (1. Јованова 4:19, НС). То је природна реакција ,јер смо тако створени. Али, укључује ли љубав према Богу само тај пријатан осећај у нашем срцу?
5. Шта све укључује љубав према Богу? (1. Јованова 2:5).
5 Не, љубав према Богу значи више од тога. Апостол Јован је објаснио: „Јер је у овоме љубав према Богу; да држимо његове заповести, а његове заповести нису тешке“ (1. Јованова 5:3, НС). Да, права љубав, једнако као и права вера, долази до изражаја кроз дела. (Упореди 2. Коринћанима 8:24). Код те љубави се ради о допадању вољеној особи и придобијању њеног признања. Какву ли су одличну могућност доказивања љубави према Јехови и Исусу Христу изабрале пуновремене слуге!
6. а) Које су врсте људи биле у стању прихватити пионирску службу? Како им је то било могуће? б) Да ли познајеш још које такве примере?
6 Животне околности су различите од појединца до појединца и то треба узети у обзир. Али, осмотримо ли оне који стоје у пуновременој служби, ми утврђујемо да су то људи из свих могућих животних ситуација — млади и стари, самци и ожењени, здрави и болешљиви, са и без породичних обавеза итд. И уместо да дозволе да им ти фактори постану препрека, они су слично апостолу Павлу научили да их савладају или да живе с њима (2. Коринћанима 11:29, 30; 12:7). Осмотримо пример једне породице:
Еиџи је старешина у једној скупштини. Заједно са својом женом већ 12 година је у пионирској служби, иако имају троје деце. Како им је то могуће? „Морали смо живети једноставним животом“, каже Еиџ. Чак су и деца морала да науче да не могу да добију много тога што желе. „Иако смо пролазили кроз тешке периоде, Јехова се побринуо да смо увек имали све што нам је било потребно“.
Да ли је то било вредно жртве? „Свако вече пре него угасимо светло, посматрам своју жену како бележи шта је тог дана учинила у служби проповедања“, каже Еиџи. „Када видим како моја породица ставља на прво место духовне интересе, осећам да је то исправно, да смо успели. Незамисливо ми је да нас двоје не бисмо били више у пионирској служби.“ Шта о томе мисли његова жена? „Еиџи се јако добро брине за нас“, рекла је. „Када видим како је запослен духовним стварима, осећам дубоко унутрашње задовољство. Надам се да ћемо моћи тако да наставимо.“
Како се то свакодневно суделовање оца и мајке у служби проповедања одразило на децу? Њихов најстарији син ради сада на четворогодишњем грађевинском пројекту једне подружнице Удружења Куле стражаре. Кћерка је општи пионир, а син који још иде у школу поставио је себи за циљ специјалну пионирску службу. Сви су они срећни да су им родитељи пионири.
7. а) Наведи примере теби познатих особа, које су савладале препреке да би могле прихватити пуновремену службу? б) Који библијски савет су узеле к срцу?
7 Породице као што је ова, могуће је наћи међу Јеховиним сведоцима у многим земљама света. Они се заиста труде на најбољи могући начин да прилагоде своје животне околности прихватању пуновремене службе, са жељом да остану у њој. Тако својим делима доказују шта им заиста значи Божја љубав. Они пуном озбиљношћу следе Павлово упозорење: „Дај све од себе да би се показао прокушаним пред Богом, као радник који се нема чега стидети“ (2. Тимотеју 2:13, НС).
„Радник који се нема чега стидети“
8. Зашто је Павле опоменуо Тимотеја да ’да све од себе’ и шта то значи?
8 Када је године 65. наше ере Павле писао Тимотеју ове речи, Тимотеј је већ служио на врло одговорном положају у хришћанској скупштини. Павле га је означио „примерним војником Исуса Христа“, подсетивши га поново на његову обавезу да поучава друге (2. Тимотеју 2:13, 14, 25; 4:2). Ипак, опоменуо је Тимотеја: „Дај све од себе да би се показао прокушаним пред Богом“. Израз „дај све од себе“ превод је грчког израза који значи „пожури се“ (Види Кингдом Интерлајнер Транслејшн). Другим речима, Павле је рекао Тимотеју да мора да појача своју активност ако жели да добије Божје признање, иако је већ носио велику одговорност. Зашто? Да би могао да буде „радник који се нема чега стидети“.
9. Које нам Исусово поређење може помоћи да разумемо Павлове речи о „раднику који се нема чега стидети“?
9 Ово нас указивање подсећа на три роба из Исусовог поређења о талантима, које налазимо забележено у Матеју 25:1—30. Када се господар вратио, дошло је време да да своје мишљење о њиховом раду. Господар је похвалио двојицу робова који су примили пет, односно два таланта због онога што су учинили с повереним им стварима. Били су позвани да ’уђу у радост свог господара’. Али, роб коме је био поверен један талант показао се немарним. Зато му је било одузето и оно што је имао, те је на своју срамоту бачен „ван у таму“.
10. Зашто је роб који је примио један талант био посрамљен и кажњен?
10 Прва два роба су марљиво радила умножавајући удео свог господара. Били су заиста радници ’који се немају чега стедети’. Али, зашто је трећи роб био осрамоћен и кажњен, иако није изгубио оно што му је било поверено? Јер није ништа учинио с тим. Према господаревом објашњењу могао је бар да уложи новац у банку. Но, грешка се састојала углавном у томе што он није имао праву љубав према свом господару. „Зато сам се уплашио, те сам отишао и сакрио твој талант у земљу“, признао му је (Матеј 25:25, НС; упореди 1. Јованова 4:18). Он је сматрао свог господара тврдим, „строгим човеком“, а свој задатак теретом. Учинио је најмање што је могао, тек толико да прође, уместо да је ’дао све од себе’, како би га господар признао.
11. Како се поређење односи на нас данас?
11 Ово поређење данас се испуњава. Господ Исус Христ се вратио и сада надгледава дело свог разреда „роба“ и његових другова, „великог мноштва“ овцама сличних људи (Матеј 24:45—47; Откривење 7:9, 15). Шта је господар нашао? Ако се задовољавамо с једва мало службе, тек толико да прођемо, могло би се догодити да будемо убројени у оне који ће бити посрамљени и бачени „ван у таму“. Ако, напротив, дајемо ’све од себе’, значи као да се ’журимо ’ у делу, реагујући на хитност времена, бићемо признати као „радници који се немају чега стидети“, који ће имати удела у ’радости свог господара’.
Потребна је дисциплина и пожртвованост
12. На темељу којих фактора је велик број објавитеља у Јапану био у стању да прихвати пуновремену службу?
12 Стални пораст пионира широм света у једној земљи за другом јасан је доказ да Јеховин народ као целина ’даје све од себе’, како би се показао „радником који се нема чега стидети“. Али, јеси ли се када питао зашто је у неким земљама знатно већи број наше браће у стању прихватити пуновремену службу, неголи у другим земљама? Ово интересантно питање било је постављено неким пионирима у Јапану. Обратимо пажњу следећим одговорима:
„Не мислим како то значи да је вера и љубав јапанских Сведока већа неголи њихове браће у другим земљама“, рекао је један сарадник бетела, који је већ 30 година у пуној служби. Ипак, можда је то у вези са карактером Јапанаца. Јапанци су, гледано у целини, послушан народ; они спремно прихватају свако подстицање.“
„Будући да скоро у свакој скупштини има толико пионира“, приметио је неки старешина „уопште влада мишљење да то може свако да буде“. Јапанци радо сарађују у групи имају истакнути тимски дух.
Ови коментари сигурно наводе на размишљање и ако озбиљно желимо побољшати своју службу за Јехову, овде налазимо мноштво важних тачака које заслужују да им обратимо пажњу.
13. Коју корист имамо ако смо послушни и спремни да се одазовемо на подстицање?
13 Као прво ради се о послушности и спремности одазвати се на подстицање на нешто. Када вођство и охрабрење долази из исправног извора, једино исправно је да га спремно прихватимо. Уместо да те особине сматрамо чисто националним обележјем, сетимо се Исусових речи: „Моје овце слушају мој глас и ја их познајем, и иду за мном“ (Јован 10:27, НС). Задржимо такође у мислима да је једно обележје „мудрости одозго“ бити „спреман послушати“ (Јаков 3:17). Сви су хришћани охрабрени да развијају та својства. Због животних околности или одгоја неки можда више нагињу независном начину размишљања и својеглавости. Можда је баш то подручје на ком би нам требало више дисциплине, ’обновимо свој ум’, да бисмо још јасније могли опажати шта је „воља Божја“ (Римљанима 12:2, НС).
14. Који су позив прихватили Богу предани хришћани и шта је све повезано с тим?
14 Као Богу предани хришћани ми смо прихватили Исусов позив: „Жели ли ме ко следити, нека се одрече самога себе, узме свој мученички стуб и нека ме постојано следи“ (Матеј 16:24, НС). „Одрећи се самога себе“ значи спремно прихватити да смо власништво Јехове Бога и Исуса Христа, допустити ’да они контролишу наш живот, да нам они кажу шта треба радити, а шта не. Постоји ли боља могућност доказивања да смо се одрекли сами себе, од слеђења Исусових стопа у пуновременој служби?
15. а) Како је слеђење Исуса повезано с бити задовољним с мање у материјалном погледу? б) Како су реаговали први ученици на Исусов позив да га следе?
15 Затим је потребно бити задовољан са мање у материјалном погледу. Јасно то је противно општем тренду у свету који промиче „жеље тела, жеље очију и упадљиво истицање својих животних средстава“ (1. Јованова 2:16, НС). Али, Исус је изричито нагласио: „Можете бити сигурни да нико међу вама ко се не одрече свега свога имања, не може бити мој ученик“ (Лука 14:33, НС). Зашто је то тако? Бити Исусов ученик значи више неголи бити само верник. Када је у другој години своје службе Исус позвао Андрију, Петра, Јакова, Јована и друге да постану његови ученици, он се није ограничио само на позив да верују у њега као у Месију. Касније их је позвао да га следе у делу које је он вршио, наиме да суделују у пуновременој служби. Како су они реаговали на то? „Они одмах оставише мреже и пођоше за њим“. Јаков и Јован су чак оставили „свог оца Заведеја с најамницима у лађици и пођоше за њим“ (Марко 1:16—20, СТ). Оставили су свој посао и бивше пословне партнере и прихватили пуновремену службу.
16. На шта да трошимо своје време и снагу као Богу предани хришћани? (Приче Соломунове 3:9).
16 Из овога је лако видљиво зашто је спремност бити задовољан са мањим одлучујућа ако желимо дати све од себе у Јеховиној служби. Ако смо оптерећени с многим материјалним стварима или обавезама, могли бисмо постати попут младог богатог предстојника који је одбио Исусов позив да постане његов следбеник, не зато што он то не би могао бити, него зато јер није био спреман оставити своје „велико имање“ (Матеј 19:16—22, СТ; Лука 18:18—23). Дакле, уместо да расипамо своје време и снагу тежећи за стварима које ће ускоро ’проћи’, боље је да улажемо та драгоцена добра за нашу трајну срећу (1. Јованова 2:16, 17).
17. У којој мери може тимски дух имати позитивно деловање?
17 И на крају важну улогу игра и тимски дух. Андрија, Петар, Јаков и Јован несумњиво су утицали један на другога приликом доношења одлуке да прихвате Исусов позив да га следе (Јован 1:40, 41). Чињеница да су толика наша браћа била у стању да у свом испуњеном животу створе простора за пуновремену службу, требала би и нас подстаћи да озбиљно преиспитамо своју ситуацију. С друге стране сви који се већ радују тој предносној служби могу делити своја лепа искуства с другима, храбрећи их тако да се и они прикључе њиховим редовима. Наравно, и пуновремене слуге могу међусобно један другоме помагати, што ће опет бити свима од користи (Римљанима 1:12).
18. Како можемо сви ми допринети пионирском духу?
18 Чак и они којима тренутне животне околности не дозвољавају прихватање пуновремене службе могу много учинити у промицању пионирског духа. Како? Тиме да подупиру и храбре оне који већ јесу пионири, да покажу активно занимање за све који имају могућност за то, тиме да тако уреде своје ствари да би бар један члан њихове породице могао да буде пионир, да када им је то год могуће суделују у помоћној пионирској служби, те да раде на томе да чим им то буде могуће прихвате пуновремену службу. На тај начин можемо сви ми показати да ’дајемо све од себе’ служећи Јехови, без обзира јесмо ли тренутно у пуновременој служби или не.
Наставимо давати све од себе
19. Шта бисмо требали одлучити с обзиром на време?
19 Док Јехова убрзава дело, за нас је то време да ’дајемо све од себе’ како бисмо се показали „радницима који се немају чега стидети“. Као примерни војници Исуса Христа морамо такође одбацити сав непотребни терет, да бисмо могли делотворно служити и тако добити његово признање (2. Тимотеју 2:3—5). Ако марљиво повећавамо свој удео у служби за Царство, можемо бити сигурни да ће наше напрезање бити богато награђено (Јеврејима 6:10; 2. Коринћанима 9:6). Уместо да стојимо такорећи по страни, ми желимо наставити давати све од себе у проповедању добре вести, одговарајући тако на позив псалмисте: „Служите Јехови радосно. Пред лице му дођите с веселим клицањем“ (Псалам 100:2, НС).
Питања за понављање
◻ Шта све укључује љубав према Богу?
◻ У чему се састојао стварни проблем трећег роба из Исусовог поређења о талантима?
◻ Шта значи одрећи се самога себе?
◻ Зашто се Исусови следбеници морају одрећи својих материјалних добара?
◻ Како можемо сви ми допринети пионирском духу?