Помагати детету да узрасте у божанској мудрости

МИСАОНИ људи из многих народа и различитог друштвеног порекла признају да је Исус био диван учитељ и моралиста. Но, јесу ли томе допринеле одређене ствари у његовом поучавању у младости? Какве поуке могу извући данашњи родитељи из његовог породичног живота и одгајања?

Библија нам врло мало говори о Исусовом детињству. Првих дванаест година његовог живота обухваћено је са два стиха: „И тако, кад су (Јосиф и Марија) обавили све по закону Јеховином, вратили су се у Галилеју у свој град Назарет. А дете је расло и јачало, било је испуњено мудрошћу и уживало Божју наклоност“ (Лука 2:39, 40, НС). Али, овде су и неке поуке за родитеље.

Дете је „расло и јачало“, дакле, родитељи су бринули за његов телесни развој. Исто тако, било је стално „испуњено мудрошћу“.a На коме је лежала одговорност да га поучава знању и разумевању које ће бити темељ такве мудрости?

Будући да су били под Мојсијевим законом, његови родитељи су имали ту дужност. Тај Закон је израелским родитељима налагао: „Нека ове речи које ти ја данас заповедам буду у твом срцу; и усади их у свога сина и говори о њима кад седиш у кући, кад идеш путем, кад лежеш и кад устајеш“ (5. Мојсијева 6:6, 7, НС). Чињеница да је Исус стално био ’испуњен мудрошћу’ и да је ’уживао Божју наклоност’, указује на то да су Јосиф и Марија послушали ту заповест.

Неки можда сматрају, па Исус је био савршен, те његово одгајање зато не представља реалан узор за одгајање друге деце. Међутим, Јосиф и Марија нису били савршени. Но, они су очито бринули за његове телесне и духовне потребе и то су чинили упркос томе што је породица све више расла (Матеј 13:55, 56). Исто тако, иако је био савршен, Исус је морао проћи све фазе раста, од мале бебе, преко детињства, младенаштва до одраслог човека. Његови родитељи су у свему томе имали много посла, и очито су га добро обавили.

Исус као дванаестогодишњак

„А његови родитељи су сваке године ишли у Јерусалим на празник пасхе“ (Лука 2:41, НС). Према Божјем закону, сваки мушкарац морао је доћи у Јерусалим на празнике (5. Мојсијева 16:16). Но, извештај каже да су ’његови родитељи сваке године ишли у Јерусалим’. Јосиф је том приликом повео са собом Марију, а вероватно и остатак породице на пут дугачак више од 100 км (5. Мојсијева 16:6, 11). То им је био обичај — редовни део њиховог живота. Исто тако, они се нису само појавили па отишли, него су остали сво време трајања празника (Лука 2:42, 43).

То је корисна поука за данашње родитеље. Те годишње свечаности у Јерусалиму биле су време свечаног дружења као и време радовања (3. Мојсијева 23:4, 36). Они су за Јосифа, Марију и младог Исуса представљали духовно изграђујуће искуство. И данас родитељи чине добро ако траже сличне прилике у којима би њихова деца доживела узбудљиве промене, а такође и уживала у духовној изградњи. Родитељи који су Јеховини сведоци чине то тако што своју децу воде на велике састанке и конгресе који се у редовним размацима одржавају током године. Тако деца могу доживети узбуђење путовања и дружења са стотинама хиљада суверника током неколико дана. Један отац који је успешно одгојио десеторо деце велики део свог успеха приписује чињеници да од свог крштења пре 45 година није пропустио ни један састанак и ни један конгрес, а потицао је и своју породицу да исто тако чини.

Превид

Кад је Исус био млађи, он је без сумње био близу својих родитеља током тих годишњих путовања у велики град Јерусалим. Међутим, како је растао, вероватно му је дато више слободе. Као дванаестогодишњак био је у добу које су Јудејци сматрали важном станицом на путу према мужевности. Вероватно се због те нормалне и природне промене десио превид када је дошло време да Јосифова породица напусти Јерусалим и врати се кући. Извештај каже: „Али у повратку, дечак Исус је остао у Јерусалиму, а његови родитељи нису то приметили. Мислећи да је у друштву које је скупа путовало, превалили су дан пута и тада га стали тражити међу родбином и пријатељима“ (Лука 2:43, 44, НС).

Овај догађај има неке карактеристике које ће препознати и родитељи и деца. Међутим, постоји једна разлика: Исус је био савршен. Пошто је био послушан Јосифу и Марији, не можемо замислити да је пропустио да послуша неки договор са њима (Лука 2:52). Много је вероватније да је дошло до неспоразума. Родитељи су претпостављали да је он у друштву родбине и пријатеља (Лука 2:44). ’ Лако је замислити да су у вреви приликом напуштања Јерусалима у првом реду пажњу поклонили својој мањој деци и претпоставили су да њихов старији син, Исус, такође путује.

Међутим, Исус је очито мислио да његови родитељи знају где је он. На то указује његов каснији одговор: „Зашто сте ме тражили? Зар нисте знали да ја морам бити у кући свога Оца?“ Он није показао помањкање поштовања. Његове речи само откривају његово изненађење с обзиром на чињеницу да његови родитељи нису знали где да га траже. То је био типичан случај неспоразума који могу разумети многи родитељи деце која расту (Лука 2:49, НС).

Помисли како су Јосиф и Марија били забринути на крају тог првог дана када су утврдили да нема Исуса. И помисли како је њихова забринутост расла током наредна два дана када су га тражили по Јерусалиму. Међутим, у свему томе показало се да се њихово поучавање Исуса исплатило. Наиме, Исус није упао у лоше друштво. Није нанео срамоту својим родитељима. Пронашли су га „у темплу како седи међу учитељима, те их слуша и испитује. А сви они који су га слушали били су запањени његовим разумевањем и одговорима“ (Лука 2:46, 47, НС).

Чињеница да је трошио своје време на такав начин и његово очигледно добро разумевање библијских начела такође говоре у прилог доброг поучавања Јосифа и Марије. Било како било, Маријина реакција била је типична за забринуту мајку: као прво, то је било олакшање што је њен син на сигурном; затим долази до изражаја осећај забринутости и разочарења: „Дете, зашто си нам то урадио? Отац твој и ја с болом смо те тражили“ (Лука 2:48, НС). Није неочекивано што је Марија пред Јосифом изразила забринутост у име оба родитеља. Многи тинејџери читајући овај извештај вероватно ће рећи: „Иста моја мајка!“

Научена лекција

Шта можемо научити из овог доживљаја? Тинејџери су склони томе да претпостављају како њихови родитељи знају шта они мисле. Често их можемо чути како говоре: „Али, ја сам мислио да ти то знаш“. Родитељи, ако је ваше дете икад то рекло, када је дошло до неспоразума, ви нисте први који имате тај проблем.

Што се деца више приближавају зрелој доби, то су мање зависна од родитеља. Та промена је природна и родитељи се томе морају прилагодити. Упркос најбољем одгоју, појављиваће се неспоразуми и код родитеља ће се јављати забринутост. Међутим, ако следе пример Јосифа и Марије, кад дође до кризних ситуација дати одгој ће добро послужити њиховој деци.

Очито је да су Исусови родитељи и даље радили с њим у његовим младеначким годинама. Након овог догађаја, он је послушно „отишао с њима“ у Назарет, „те им даље био послушан“. С каквим резултатом? „Исус је и даље напредовао у мудрости и телесном расту и наклоности коју је имао код Бога и људи“. Дакле, овај догађај је имао срећан исход (Лука 2:51, 52, НС). Родитељи који следе пример Јосифа и Марије, који помажу својој деци да узрасту у божанској мудрости, који им пружају добру кућну атмосферу и излажу их добрим утицајима у дружењу са богобојазним особама, повећавају вероватноћу да ће до сличних резултата доћи и код њихове деце. Вероватно ће таква деца имати срећан живот кад узрасту у одговорне одрасле хришћане.

[Фуснота]