Питања читалаца

Да ли је прикладно да хришћанин одобри аутопсију над неким умрлим рођаком?

Библија директно не говори ништа о аутопсији, но постоје неке одговарајуће библијске мисли које хришћанин може узети у обзир. Затим се у светлу ових цитата и посебности дате ситуације може одлучити лично.

Аутопсија (сецирање) је хируршко испитивање тела да би се одредио узрок смрти. На тај начин се исто тако могу добити информације о последицама и механизмима болести. Гледишта неких религија о аутопсији су под утицајем небиблијских учења. На пример, једна католичка енциклопедија каже: „Према телу оболелог треба се односити с поштовањем као са пређашњим боравиштем његове душе . . . Оно је одређено да током општег васкрсења устане са својом душом у вечни живот . . . Можда постоји интервал између медицинске смрти и одласка душе“. Међутим, Библија показује да, кад особа (жива душа) умре, она постаје мртва душа (1. Мојсијева 2:7; 7:21, 23; 3. Мојсијева 21:1, 11). А шта је са телом? С обзиром на „синове људске“ и „звери“ читамо: „Сви су од праха и ови се у прах враћају“ (Проповедник 3:18—20). Приликом васкрсења, Бог неће подићи тело које је већ одавно постало обична прашина, него ће учинити онакво тело какво он хоће (Види 1. Коринћанима 15:38, 47,  48.

У вези са аутопсијом може се размотрити још један аспект библијског гледишта о мртвима. Бог је заповедио Израелу: „Не урезујте зареза на своме телу за покојника; нити на себи усијецајте каквих биљега. Ја сам Јахве“ (3. Мојсијева 19:28, СТ; 5. Мојсијева 14:1, 2; Јеремија 47:5; Михеј 5:1). Да, Божји народ није смео да опонаша околне народе тако да осакаћује своје тело знацима жалости за умрлима или из других религиозних разлога, Сигурно је да је та заповест такође потакла Израелце да показују поштовање према својим телима као ономе што је Бог створио (Псалам 100:3; 139:14; Јов 10:8).

Исто тако хришћани требају одавати дужно поштовање свом животу и телу које су посветили Богу (Римљанима 12:1). Неки су закључили да овакво поштовање тела треба да обликује мишљење у вези аутопсије. Они сматрају да, уколико не постоји неки други разлог који би их на то принудио, тело вољеног рођака радије не треба подврћи посмртном сецирању. Они можда знају да се понегде крв узета из леша користи за трансфузије или друге сврхе у којима не би желели да учествују.a

Зашто су, дакле, неки хришћани дозволили аутопсију? Они увиђају да Библија не коментарише изричито ту медицинску процедуру. Они су можда такође запазили да су Израелци у Египту дозволили египатским лекарима да балсамују Јакова и Јосифа, што је вероватно захтевало предузимање хируршких корака да би се уклонили унутрашњи органи (1.  Мојсијева 50:2, 3, 26). И данас у неким случајевима закон земље захтева да се изврши аутопсија. На пример, ако млада, здрава особа умре без видљивих разлога, обдукција би могла бити обавезна. Очигледно је да кад закон тражи аутопсију, хришћанин ће имати на уму савет да буде ’подложан вишим властима’ (Римљанима 13:1, 7; Матеј 22:21).

Чак и у случају кад је неко под лекарским надзором и тако је узрок смрти вероватно познат, аутопсија може пружити вредне информације. Деца би можда желела да знају тачан узрок како би могла више да сазнају о медицинском историјату своје породице. Те информације могу да утичу на њихову будућност, како да поступају или какво лечење да предузму. Такође, постоје и други разлози зашто неки допуштају аутопсију. Посмртни извештај поткрепљен налазима ткива могао би омогућити породици да тражи одређене повластице, као на пример онда кад пружи доказе о болести плућа повезаној с рударским послом. Неки сматрају да би аутопсија могла повећати њихов душевни мир тиме што би им помогла да разумеју шта јесте или није проузроковало смрт вољене особе. И особе изван породице такође могу бити у то укључене. Рођаци можда искрено верују да би аутопсија могла помоћи лекару да схвата ток болести и тако оспособљен да може боље лечити друге.

Дакле, хришћани требају показивати одговарајуће поштовање према свом телу, но постоје и други чиниоци које требају узети у обзир кад одлучују да ли ће дозволити аутопсију у некој ситуацији или не.

[Фуснота]