Водити рачуна о интересима старијих

‘Не гледајте поједини само на своју властиту корист, него и на корист других’(ФИЛИПЉАНИМА 2:4, СТ).

1, 2. а) На који начин је Водеће тело у првом веку показало интересовање за потребе старијих? б) Шта је доказ да дело проповедања није било занемарено?

УБРЗО након Духова 33. наше ере у хришћанској скупштини „почеше да мрмљају Јевреји који су говорили грчки против Јевреја који су говорили Хибру да се њихове удовице запостављају у свакидашњој помоћи (дељење хране ком је потребно)“. Несумњиво су неке од тих удовица биле у већ поодмаклим годинама, па стога нису више могле да брину саме о себи. У сваком случају апостоли су лично посредовали и рекли: „Пронађите међу собом седам људи на добру гласу пуних духа и мудрост, па ћемо њих поставити над тим нужним послом“ (Дела апостолска 6:1—3, СТ).

² Дакле, први хришћани су сматрали бригу за оне у невољи „нужним послом“. Годинама касније писао је ученик Јаков: „Облик обожавања, који је са становишта нашег Бога и оца чист и неокаљан јесте ово; обилазити сироте и удовице у њиховој невољи“ (Јаков 1:27, НС). Значи ли то да треба занемарити изнад свега важно дело проповедања? Не, јер након што је дело помагања удовицама било правилно организовано, „Реч се Божја ширила без престанка, а број је ученика у Јерусалиму силно растао“, читамо у Делима апостолским 6:7.

3. Које охрабрење налазимо у Филипљанима 2:4 и зашто је оно, нарочито данас, прикладно?

³ Ми живимо данас у ‘критичним временима с којима се тешко излази на крај’ (2. Тимотеју 3:1, НС). Захтеви које стављају пред нас породични живот и светски посао остављају нам можда само мало енергије или жеље — да се бринемо за потребе старијих. Стога смо речима из Филипљана 2:4 на одговарајући начин потакнути да ‘не гледамо само на своју властиту корист, него и на корист других’. Како то може да се ради на уравнотежен, практичан начин?

Поштовати удовице

4. а) Зашто и како је скупштина првог века ,,поштовала“ удовице? б) Да ли су такве припреме увек биле потребне?

⁴ У 5. поглављу 1. Тимотеју читамо како су се први хришћани бринули за старије удовице у скупштини. Павле је опоменуо Тимотеја: „Поштуј удовице које су праве удовице“ (1. Тимотеју 5 ставак 3.). Овде су истакнуте старије удовице, које су сасвим сигурно, биле достојне редовне финансијске помоћи. Оне очито нису имале икакву могућност да зараде за издржавање, стога им је преостало једино да ‘ставе своју наду у Бога и проводе ноћ и дан у прошњама и молитвама“ (1. Тимотеју 5 ставак 5.). Како су биле услишене њихове молитве за помоћ? Кроз скупштину! Достојним удовицама је на организован начин било омогућено скромно животно издржавање. Наравно, за удовицу која је имала средства за живот или рођаке који су могли да јој помогну, такве припреме су биле непотребне (1. Тимотеју 5 ставак 4, 16.).

5. а) Како могу неке удовице да теже за „чулним задовољствима“? б) Да ли је скупштина била обавезна да помаже таквим удовицама?

⁵ „Ко (удовице) тежи за чулним задовољствима“, упозорио је Павле, „мртав је (у духовном погледу) иако живи“ (1. Тимотеју 5 ставак 6, НС). Павле не објашњава у ком су се погледу појединци, како је дословно преведено у Краљевском интерлинеарном преводу „разблудно понашали“. Неки су можда морали да се боре са својим „сексуалним прохтевима“ (1. Тимотеју 5 ставак 11.). Но, према Лидели Скот Грчкоенглеском лексикону израз ‘разблудно се понашати’ може да се односи на размажен начин живота, на претерани комфор или на обиље. Можда су неки желели да се преко скуштине обогате, да она финансира њихов луксузан начин живота, пун неумерености. Било како било, Павле је дао до знања да такве особе не заслужују помоћ од скупштине..

6, 7. а) Шта је био „попис“? б) Зашто није била предвиђена никаква помоћ за оне испод 60 година? в) Како је Павле допринео том да младе удовице не дођу под удар неповољног „суда“?

⁶ Павле наставља: „Нека се унесе у удовички попис (само она) удовица која не буде млађа од шездесет година“. Очигледано у Павлово време је владало схватање да жена изнад 60. година живота није више у стању да се брине сама за себе и да се вероватно неће више удаватиa. „Младе удовице напротив, одбиј (не унеси), рекао је Павле, „јер кад их обузме жеља противна Христу, хоће да се поново удају, оптерећене божанском осудом, што су прекршиле пре задану веру“ (1. Тимотеју 5 ставци 9, 11, 12, СТ).

⁷ Да је „попис“ био отворен и за млађе удовице, оне би се можда пребрзо изјасниле, да желе да остану неудате. Можда би неким после одређеног времена,тешко падало да држе под контролом своје „нагоне“, па би желеле да се поново удају, чиме би навукле на себе „суд“, јер су „прекршиле задану веру“, наиме да ће остати неудате. (Упореди Проповедник 5:2—6). Павле је доскочио таквим проблемима, рекавши: „Према томе, желим да се млађе удовице удају, да рађају децу“ (1. Тимотеју 5 ставак 14, СТ).

8. а) Како су Павлове смернице помогле скупштини? б) Да ли се водило рачуна о младим удовицама или старијим мушкарцима ако се нађу у невољи?

⁸ Осим тога, апостол је ограничио уписивање на оне које су већ дуже време показивале узорна хришћанска дела (1. Тимотеју 5 ставак 10.). Дакле, скупштина није била установа за социјалну помоћ лењих или лакомих особа (2. Солуњанима 3:10, 11). Но, како је са старијим мушкарцима или млађим удовицама? Ако упадну у невољу скупштина се несумњиво брине за свакога од њих лично. (Упореди 1. Јованова 3:17, 18).

9. а) Зашто су припреме за старије данас другачије од оних у првом веку? б) Какав став треба, данас, да се има на темељу Павловог доказивања о удовицама из 5. поглавља 1. Тимотеју?

⁹ Такве припреме су у потпуности одговарале потребама скупштина првог века. Но, у Излагачевом библијском коментару се примећује: „Данас је захваљујући осигуравајућим заводима, социјалним установама и могућности да се добије посао, ситуација сасвим другачија“. Због измењених социјалних и привредних прилика, у скупштинама је данас ретко потребно да се води попис старијих, којима је потребна помоћ. (Треба узети у обзир и законске одредбе дотичне земље). Из Павлових речи упућених Тимотеју јасно се види следеће: 1  Проблеми старијих тичу се целе скупштине — нарочито старешина. 2. Вођење бриге о старијима треба правилно организовати. 3. Таква помоћ је ограничена на оне којима је стварно потребна.

Како да надгледници ‘воде рачуна’ о интересима старијих

10. Како старешине данас могу да предњаче у показивању интересовања за старије?

¹⁰ Како данас надгледници предњаче у показивању интересовања за старије? Они могу, с времена на време, да разговарају о потребама старијих, на састанцима старешина. Ако се укаже потреба да се некоме посебно помогне, могу да се побрину да се то и учини. Можда нису у ситуацији да лично могу да помажу, али често има у скупштини много добровољаца — укључујући и омладинце — коју могу да помогну. Они у сваком случају могу да надгледају то вођење бриге, тиме да можда овласте неког брата за координирање пружања помоћи појединцима.

11. Како старешине могу да се информишу о потребама старијих?

¹¹ Соломон је саветовао: „Старај се за стада своја“ (Приче Соломунове 27:23,СТ). Дакле, старешине могу лично да посете старије, да би утврдили како могу да им помогну на најбољи могући начин, „према њиховим потребама“ (Римљанима 12:13). Један путујући надгледник је закључио: „Мало је старих људи који су суштински самостални, стога их не треба много питаш шта би требало учиниш. Најбоље је да се утврди шта им је потребно, а затим то и уради“. Неке старешине у Јапану су утврдиле да је једној 80 годишњој сестри потребна велика пажња. Они извештавају: „Сада настојимо да неко контактира са њом два пута дневно, ујутру и увече, било да је посети или позове телефоном“ (Упореди Матеј 25:36).

12. а) Шта старешине могу да учине да би старији имали користи од скупштинских састанака? б) Како могу да користе касете које је Заједница издала?

¹² Старешине морају да воде рачуна да старији извлаче корист из скупштинских састанака (Јеврејима 10:24, 25). Треба ли неке од њих довести на састанак? Можда неки, због слабог слуха, нису у стању да чују и разумеју поруку са састанака? (Матеј 15:10, СТ). Можда би било практично да им се набаве слушалице које се стављају на уши. Неке су скупштине омогућиле пренос састанака преко телефона, како би их могли да слушају и они који су везани за своје домове. Неки снимају састанке на касете за потребе болесних — а било је и случајева кад су им купљени касетофони. Један старешина из Немачке примећује: „Посетио сам већи број старијих, који су једноставно седели испред телевизијског екрана и гледали емисије које би се једва могле означити као духовно изграђујуће“. Требали би да их охрабримо да уместо тога, слушају касете с краљевским песмама и библијским књигама, које је Заједница издала.

13. Како може да се помогне старијима да остану активни објавитељи Царства?

¹³ Неки старији чланови скупштине постали су нередовни или чак неделотворни као објавитељи. Али старост не мора безусловно да буде препрека у објављивању добре вести о Краљевству (Матеј 24:14). Неки би можда били спремни да крену с тобом у службу ако их једноставно позовеш. Ти би могао изнова распламсати њихову љубав за проповедање ако би им испричао понеко искуство из службе проповедања. Ако је проблем у пењању степеницама, тада се побрини да радиш с њима у кућама које имају лифт или у кућама без степеница. Неки објавитељи могу да позову старију особу да их прати на библијски студиј или могу да воде библијски студиј у њеном стану.

14. а) Шта могу да учине старешине ако неки старији брат или сестра упадне у финансијске тешкоће? б) Како неке скупштине излазе у сусрет потребама старијих објавитеља?

¹⁴ ‘Новац је заштита’ (Проповедник 7:12, СТ). Има старије браће и сестара који имају финансијских проблема, а немају родбине која би била вољна да им помогне. Али, обично у скупштини има особа које су спремне да помогну, ако им се укаже на нечију тешку ситуацију (Јаков 2:15—17). Старешине такође могу да се заинтересују која би социјална установа могла да пружи помоћ, односно каква је могућност за добијање пензије и слично. Има земаља у којима не постоје такве установе, па нема друге могућности него да се следи пример из 5. поглавља 1. Тимотеју, и изради програм помагања за скупштину у целини. (Види Организовано извршавајмо нашу службу, стр. 115, 116).

Једна скупштина у Бразилу наручила је неговатељицу за један старији брачни пар. У исто време једна је сестра била задужена за спремање стана, припремање јела и да се брине за остале потребе. Скупштина је сваки месец одвајала новац за то.

15. а) Да ли помоћ коју скупштина може да пружи подлеже ограничењима? б) Како савет из Луке 11:34 може на одговарајући начин да се примени на оне који траже превише?

¹⁵ Таква су средства и начин помагања, као и у првом веку, намењена онима којима је то стварно потребно и који то и заслужују. Надгледници нису дужни да удовољавају екстравагантним захтевима или неразумној тежњи за посвећивањем пажње. Стога и старији морају да сачувају ‘бистро око’ (Лука 11:34, БС).

Како појединци ‘могу да воде рачуна’ о интересима старијих

16, 17. а) Зашто је важно да осим старешина и други воде рачуна о старијим особама? б) Како могу п врло запослени објавитељи да добију у времену и посвете га старијим особама?

¹⁶ Пре извесног времена једна старија сестра била је одвезена у болницу с дијагнозом: Недовољна исхрањеност. „Да је више објавитеља из скупштине показало лично интересовање за њу“, пише један старешина, „то се вероватно не би догодило“. Извесно је да нису само старешине ти који треба да се брину за остареле. Павле је рекао: „Ми смо удови који припадају један другоме“ (Ефежанима 4:25, НС).

¹⁷ Без сумње неки од вас су већ оптерећени сопственим обавезама. Али, „не гледајте сваки само за своју властиту корист“ (Филипљанима 2:4, СТ). Ако направиш добар сопствени план, често ће ти бити могуће ‘да добијеш у времену’! (Ефежанима 5:16, НС). Да ли би, на пример, могао да посетиш неку старију особу после службе проповедања? Неке од њих осећају се посебно усамљенима, преко недеље. И тинејџери могу да учествују у посећивању старијих, и да учине нешто за њих. Једна старија сестра којој је помагао један омладинац, рекла је у молитви: „Јехова захваљујем ти за младог брата Ивана. Каква је он дивна особа“!

18. а) Зашто понекад може да буде тешко разговарати с неком старијом особом? б) Шта можемо да учинимо да би посета старијој особи или разговор с њом послужио међусобном храбрењу?

¹⁸ Да ли на састанцима поздрављаш старије само у пролазу, на брзину? Признајемо, није баш лако разговарати с неким ко слабо чује или има тешкоће у изражавању. Осим тога, нису све старије особе баш веселе ћуди, јер слабо здравље тражи свој данак. Па ипак, „Бољи је онај ко је стрпљив“ (Проповедник 7:8, НС). Уз мало напора може доћи до праве „измене охрабрења“ (Римљанима 12:1, НС). Покушај једном да испричаш неко искуство из службе проповедања. Или, испричај нешто што си прочитао у Кули стражари или у Пробуди се! Но, још је боље саслушати (Упореди Јов 32:7). Старији имају пуно да кажу, ако им дозволиш да причају. Један старешина је признао: „Посета овом старијем брату и мени је користила“.

19.а) Ко треба да буде укључен у наше показивање саосећања према старијима? б) Како је могуће да се помогне некој породици која негује остареле родитеље?

¹⁹ Не би ли твоје саосећање према старијима требало укључивати и породице које се брину о њима? Један брачни пар који се брине за остареле родитеље извештава: „Уместо да нас охрабре неки из скупштине постали су врло критички расположени. Једна сестра је рекла: „Будете ли још чешће пропуштали састанке, постаћете духовно болесни“! Али она није била спремна да било шта учини како би нам помогла да чешће посећујемо састанке“. Једнако обесхрабрујућа су неодређена обећања: „Обавести ме ако ти је потребна помоћ“. Често говоре једва више од „Утоплите се и иаситите се“ (Јаков 2:16, СТ). Колико ли је боље, саосећање претворити у дела! Један брачни пар извештава: „Браћа су дивна, толико су спремна да помогну. Има их који се по неколико дана брину за мајку, тако да ми имамо повремену паузу. Други је воде са собом на библијске студије. Заиста смо охрабрени кад се други распитују за њено здравље“.

20, 21. Како могу старији олакшати својим помагачима?

²⁰ Наши старији су углавном добро збринути. Али, шта би неки старији Сведок могао сам да предузме да би тај посао био учињен с радошћу, а не с уздисањем? (Упореди Јеврејима 13:17). Поступај у складу с припремама које старешине чине за тебе. Изрази захвалност и цењење за сваки вид помоћи, избегавај да будеш сувише критичан и имаш превелике захтеве. Иако се старачке тегобе не могу порећи, покушај да се избориш за ведар, позитиван став (Приче Соломунове 15:13).

²¹ „Браћа су дивна. Не знам шта бих радио без њих“, рекли су већ многи старији. Ипак, главна одговорност за старије лежи на њиховој деци. Шта је све укључено у то и како је могуће на најбољи начин одговорити на тај изазов?

[Фуснота]

Сећаш ли се?

◻ Које су припреме у првом веку биле учињене за старије удовице?

◻ Како могу старешине да организују вођење бриге о старијима у скупштини?

◻ Како могу појединци у скупштини да покажу интересовање за старију браћу и сестре?

◻ Како старији могу да олакшају својим помагачима?

[Оквир на 9. страни]

Помагати старијима — како то неки раде

Једна скупштина у Бразилу пронашла је повољну могућност како да брине за потребе једног брата који станује у близини краљевске дворане: групица која је била задужена за чишћење дворане, поспремала је и његов стан.

Једна друга скупштина у тој земљи пронашла је једноставан начин како да помогне једном болесном брату, да и он суделује у теократској служби оспособљавања. Сваки пут кад је он требао да одржи говор, опуномоћили би једног брата, да га посети заједно с друга два или три објавитеља. Уз молитву започињали би кратак састанак, потом би брат одржао свој говор, и потом је добијао потребан савет. Какво ли је охрабрење за њега оваква посета!

Путујући надгледници предњаче добрим примером. Један старији брат у скупштини, везан за инвалидска колица био је јако раздражљив, па су га зато врло ретко посећивали. Међутим, један путујући надгледник приватно је одржао код брата предавање с дијапозитивима. Тај старији брат је био дирнут до суза оним што је видео. Надгледник је рекао: „Био сам врло задовољан резултатом који је постигнут с мало пажње и нешто љубави“.

Неке старешине из Нигерије отишле су у пастирску посету код једног остарелог брата и видели да је тешко болестан. Одмах су га одвели у болницу. Установило се да је брату било потребно дуготрајније лечење, које он сам није могао да плати. Кад је скупштина била обавештена о тој тешкој ситуацији, објавитељи су сакупили новац потребан за покриће трошкова. Двојица старешина наизменично су га довозили и одвозили у болницу, иако су због тога морали да траже излазак и напуштају своје радно место. За све то доживели су радост видевши како се брат опоравио од своје болести, а потом суделовао у помоћној пионирској служби све до своје смрти, четири године касније. Објавитељи у Нигерији редовно су помагали у материјалном погледу 82—годишњег општег пионира и његову жену. Кад су власти одредиле за рушење зграду у којој су они становали, скупштина их је позвала да се преселе у собу дограђену уз краљевску дворану, док не нађу други смештај.

Једна старија сестра из Филипина није имала никога од своје родбине. Скупштина је учинила припреме да је објавитељи негују све три године њене болести. Осигурали су јој мали смештај, сваки дан јој доносили јело и све држали у реду.

[Слика на 8. страни]

Сви могу да узму учешћа у поштовању старијих у скупштини