Како можеш стећи праве пријатеље?
„ЈЕДИНИ начин да се стекне пријатељ је бити пријатељ“, написао је амерички песник Емерсон. Пријатељство је двосмерна улица и укључује дух давања. Интравертне особе и оне са себичним склоностима тешко склапају права пријатељства. Ипак, као што ћемо видети, они ипак могу успети.
Право пријатељство израста из љубави, јер љубав привлачи људе. Међутим, неки имају тешкоће у стицању пријатеља. Како се то може савладати?
„Добро слушај. Потакни друге да говоре о себи“, саветује Дејл Карнеџи. Кад се непознате особе састану, можда приликом неког друштвеног окупљања, ко су ти који стичу пријатеље? То нису они који много причају, него они који показују срдачно занимање за друге, који их наводе да се отворе и који их стварно слушају. Упамтити имена и занимљиве чињенице о новим познанствима такође може помоћи у развијању пријатељства.
У својој књизи Темељи међусобне комуникације, Ким Џифин и Боби Р. Патон препоручују отвореност и искреност. „Да би ти неко био важан“, кажу они, „нешто мораш да знаш о тој особи... Буди увек отворен и искрен... Твоје реаговање према другој особи мора увек бити искрено“.
Прави пирјатељи нису само искрени, него и пажљиви и никад се не намећу један другоме и нису прекомерно посесивни. Они се мећусобно разумеју, схватају како онај други гледа на ствари, па тако показују способност уживљавања. Док се тај однос развија они један другоме отварају срце и постају, не само прави пријатељи, него и блиски пријатељи. Нису сви прави пријатељи блиски пријатељи. Исус Христ, најпријатељскија особа на свету, стекао је много пријатеља, али мало њих су му били заиста блиски пријатељи (Марко 9:1-10; Лука 8:51)
Књига правог пријатељства
Библија, све до сада најбоља књига на тему пријатељства, каже: „У свако доба љуби пријатељ и брат постаје у невољи“ (Приче Соломунове 17:17). Прави пријатељи су саосећајни и спремни пружити помоћ кад искрсну проблеми. Ево лепог примера тога — једне приче из старог Израела.
Због глади, један човек из Јудеје се преселио у Моав са својом женом Нојемином. Након неког времена је умро. Касније су његова два сина оженила моавке, Руту и Орфу. Након тога су и синови умрли, па су три удовице остале саме. Нојемина, мајка, одлучила је да се врати у Јудеју, а њене две снахе кренуле су с њом. Међутим, током пута Нојемина је наговарала те две жене да се врате и потраже себи нове мужеве мећу својим народом. Орфа је тако и учинила, док је Рута устрајала у томе да иде с Нојемином. Зашто? Јер јој је била више него само снаха; била јој је прави пријатељ. Њена саосећајна природа није јој дозвољавала да остави остарелу удовицу која је остала без породице да име сама (Рута 1:1-17).
Рута је показала праву моћ уживљавања, доброту, оданост и љубав. Те особине сачињавају чврст темељ правог пријатељства. Међутим, био је још један чинилац укључен у Рутин однос према Нојемини.
Пријатељство на вишем степену
Кад је Нојемина наговарала Руту да се врати, она је рекла: ,Не наговарај ме да те оставим, ... Куд идеш ти ићи ћу и ја ... твој ће народ мени мој народ бити и твој Бог мој Бог“ (Рута 1:16, БА). Нојемина је помогла Рути, бившој паганки, да упозна и заволи истинитог Бога, Јехову. Њихова заједничка вера постала је снажна духовна веза која је повезивала те две жене као праве пријатељице. А Јехова их је благословио новом породицом. Након неког времена Рута се удала за Воза, једног успешног земљопоседника у Јудеји, те је добила сина Овида, који је био деда цара Давида (Рута 4:13-22; Матеј 1:5, 6).
Духовни чинилац ставља пријатељство на виши степен. Како? У случају Руте и Нојемине, обе су обожавале Јехову, „Бога милосрдног и милостивог, спорог на гнев и богатог добротом пуном љубави и истином“ (2. Мојсијева 34:6, НС). „Бог је љубав“ и ако га искрено обожавамо духом и истином тада смо сигурни да ћемо узрасти у љубави према њему и према ближњима (1. Јованова 4:8; Јован 4:24). На тај начин се мењамо. Развијамо пријатељско занимање за друге, нарочито за кротке, невољне људе свих раса. Интравертне особе тако постају мање усмерене на себе. Код себичних људи развија се брига за друге. Почињемо са показивањем плодова Божјег духа: „љубав, радост, мир, стрпљивост, пријазност, доброта, вера, благост, самосавладавање“ (Галатима 5:22, 23, НС).
Те особине нам помажу да развијамо способност од пресудне важности, да опраштамо слабости и грешке других — „не велим ти до седам пута, него до седам пута седамнесет“, како је рекао Исус (Матеј 18:21, 22). Многа пријатељства се руше на тој тачки. Али, Исус Христ је то проповедао и спроводио у живот. Колико често је он опраштао грешке својих несавршених, погрешивих ученика, укључујући чак и Петрово срамно одрицање Господа! (Матеј 26:69-75).
Као последица читавог тог духовног развоја, наш круг пријатеља расте. Коначно утврђујемо да припадамо огромној, свеопштој породици пријатеља! Такође утврђујемо да је општа норма наших пријатеља много виша. На пример, Брајан, један сасвим нов обожавалац Јехове, сећа се да су га бивши пријатељи наводили да пије и занемарује своју жену и децу. Али, сада је врло одан својој породици. За своје многе нове пријатеље који имају исту веру у Јехову он каже: „Ако имам проблем, знам да могу подићи слушалицу и назвати било кога од њих, а они ће бити срећни да ми могу помоћи“.
Алан је имао пријатеље чији се разговор обично окретао око аутомобила и девојака. Но, за њега су те теме постале „плитке и празне“ онда кад је стекао много нових пријатеља, суобожаваоца Јехове. Они су обасули Алана својим „спонтаним, искреним, љубазним занимањем“ за њега.
Наши најбољи пријатељи
Сви ти појединци и милиони других сачињавају широм света раширену не-политичну породицу пријатеља код које не постоје националне, расне и социјалне баријере — то је право братство, управо као оно које је постојало мећу првим хришћанима (3. Јованова 14). Иста веза која је повезивала Руту и Нојемину, уједињује такође и ову породицу, наиме, чисто обожавање Јехове Бога. Сви они понизно и захвално признају да су Јехова и Исус Христ њихови најбољи пријатељи.
Свемогући Бог и његов Син наши пријатељи? можда се питаш. ’Како је то могуће? Није ли то уображеност?’ Па, Библија каже: „Аврам је веровао Јехови, . ..те је назван ’Јеховиним пријатељем’.“ То је сигурно била незаслужена доброта. Јеховина Реч каже: „Бог се противи охолима, а понизнима указује незаслужену доброту“ (Јаков 2:23; 4:6, НС).
Можда се неки осећају превише грешнима за такву предност. Али, Јаков даље каже: „Приближите се Богу и он ће се приближити вама. Очистите руке, грешници, и прочистите срца, ви неодлучни. Понизите се у очима Јехове, и он ће вас узвисити“ (Јаков 4:8, 10, НС).
Исус је рекао: „Ви сте моји пријатељи ако чините оно што вам заповедам“. Он је такође истакао да највећа заповест гласи ’љуби Јехову Бога свим срцем, душом и умом, и ближњега као самог себе’ (Јован 15:14, НС; Матеј 22:37-40). Ако то чинимо, имаћемо много правих пријатеља. Штавише, тако ћемо стећи још једну велику предност — вечан живот на очишћеној Земљи под Божјим Царством (Матеј 6:9, 10). Као што је Исус рекао: „Његова (Јеховина) заповест значи вечан живот“ (Јован 12:50, НС).
Хоћеш ли допустити да ти Јеховини сведоци помогну? Као истински пријатељски настројени људи, они су вољни да те посете и разговарају с тобом о тим животним питањима и то бесплатно. Они ти могу помоћи да стекнеш много правих пријатеља.
[Оквир на 6. страни]
Неке смернице за право пријатељство
Бирај оне с којима се дружиш.
Срдачно се занимај за друге и буди добар слушач.
Радите заједнички — заједничка искуства јачају пријатељство.
Буди увек простодушан, искрен и отворен.
Показуј моћ уживљавања и саосећање кад су други у невољи.
Кад пријатељи погреше или те узрујају, буди спреман да опростиш — чак „седамдесет пута седамдесет“ (Матеј 18:22).
Ако су пријатељи оклеветани или се неправедно критикују, буди одан и брани их.
Заједничко обожавање Јехове неизмерно јача пријатељство.