Питања читалаца

◼ Шта је „семе Божје“ споменуто у Малахији 2:15?

У том компликованом ставку читамо између осталог: „Има неко ко није то учинио, јер је имао што је преостало од духа. И шта је тај тражио? Семе Божје“. Израз „семе“ очигледно се односи на древну нацију Израел, која је у време записивања овог ставка била у опасности да се зарази у религиозном погледу.

Малахија је прорицао у временском раздобљу пада националног морала. Неки се Израелци нису само „женили кћерју туђег бога“, већ су се и разводили од својих пређашњих жена, „жена своје младости“, да би се оженили неком млађом паганком. Али, нису сви поступали тако „одвратно“ (Малахија 2:11, 13, 14; 5. Мојсијева 7:3, 4). Малахија се очигледно осврнуо на појединце који су одбили да раскину свој брачни завет са женом која је такође обожавала Јехову. Писао је: „Има неко ко није то учинио, јер је имао шта је преостало од духа.“

„Дух“ је Божји свети дух, који је Бог излио на нацију Израел. Али, непослушни Израелци су се противили том духу и тако га жалостили (Исаија 63:10; Дела апостолска 7:51-53; упореди Ефесцима 4:30). Но, за разлику од њих, било је Јевреја појединаца који су били лојални Божјим законима, а својом послушношћу су добили „што је преостало од духа“. Ти верни обожаваоци Бога нису тежили са задовољавањем својих себичних ужитака. Малахија је писао о таквом појединцу: „Шта је тај тражио? Семе Божје“. То „семе“ је била тадашња нација Израел за коју је Малахија рекао да је „створена од Бога“. То стварање уследило је кад је Јехова склопио са Израелцима савез на гори Синај и учинио их „нарочитом својином“, „светим народом“. Кроз ту нацију, требало је да дође истинито „семе“ Аврама, које би благословило људе на целој Земљи (Малахија 2:10; 2. Мојсијева 19:5, 6; 1. Мојсијева 22:18).

Али, Израелци су морали да остану чисти у религиозном погледу, тако што се не би женили или удавали са паганским народима који нису обожавали Јехову. Безбожност таквих особа представљала би покварен утицај, што је видљиво из ситуације која се развила у време Јездре. Тада су неки Израелци „за себе и за синове своје узимали за жене њихове кћери (околних народа) и они „свето сјеме“ „помијешали су се с народима земље“ (Јездра 9:2, СТ). Исто „велико зло“ догодило се у време Немије, Малахијиног савременика. Јеврејски мужеви који су остали лојални Богу јасно су увидели духовни ризик којем би били изложени они и деца рођена у таквој брачној заједници. Постојала је опасност да их жена која није била предана Богу одврати од обожавања Јехове. Немија чак извештава ’да ниједно јеврејско дете које је било рођено у мешовитом браку није знало да говори јеврејски језик’ (Немија 13:23-27).

Нелојални Јевреји су тражили своје задовољство, не обазирући се на штетне религиозне последице по свој народ, „семе Божје“. Није чудо да је Малахија упозорио: „Чувајте дух свој и нека нико не поступа неверно са женом своје младости“ (Малахија 2:15, НС). Верни Јевреји су чували свој дух, односно свој став, остајући верни својим јеврејским женама. Ти мужеви су високо ценили религиозну чистоћу свог „светског народа“. Они су желели да њихова деца читају Божју Реч, да расту у љубави према Јехови и да тако допринесу религиозној снази нације.

Данас, Богу предани хришћани морају исто тако да брижљиво пазе на свој дух, односно свој превладавајући став, Појединац мора, ако је ожењен, да се чува развода од партнера због неверства. Неожењен хришћанин треба узети к срцу савет апостола Павла да се жени или удаје „само у Господу“, дакле само са крштеним Јеховиним сведоком (1. Коринћанима 7:39).