Служите Јехови сложно
„Тада ћу ја народима чиста уста дати да сви име Јеховино призивљу, и да му сви сложно служе“ (Софонија 3:9, БА).
1, 2. а) Које пророчанство Јехова сада испуњава? б) Која се питања постављају с обзиром на то пророчанство?
ЈЕХОВА БОГ чини данас нешто, што људи од себе никада не би постигли. Око 3 000 језика се говори у нашем подељеном свету, али Бог сада пушта у испуњење ово пророчанство: „Тада ћу променити језик народима у чист језик, да би сви призивали име Јеховино и служили му раме уз раме“ (Софонија 3:9, НС).
2 О чему се ради код тог „чистог језика“? Ко га говори? И шта то значи да служимо Богу „раме уз раме“?
Они говоре „чист језик“
3. Шта је „чисти језик“, и зашто они који њим говоре нису међусобно подељени?
3 На Дан духова 33. године н. е. био је изливен Божји свети дух на ученике Исуса Христа, чиме су оспособљени да говоре језике које нису учили. То им је омогућило да људима говоре на многим језицима „о великим стварима Божјим“. Јехова је на тај начин почео да уједињује људе из свих етничких група у једно јединство (Дела апостолска 2:1-21, 37-42). Када су касније верни пагани постали Исусови ученици, Божје слуге су заиста биле народ са много језика и раса. Њихово јединство никада није било прекинуто светском баријером, јер сви они говоре „чист језик“. Ту се ради о заједничком језику библијске истине који је предсказан према Софонији 3:9 (Ефесцима 4:25). Они који говоре „чист језик“ нису међусобно подељени, него складно говоре и „сједињени (су) у истом разуму и истом току мисли“ (1. Коринћанима 1:10).
4. Како Софонија 3:9 указује на сарадњу људи разних језика и раса, и где данас постоји та сарадња?
4 „Чист језик“ би требао да оспособи људе свих народа и раса, да служе Јехови „раме уз раме“ или дословно ’са једним раменом’. Они би служили Богу „сложно“ (БА), „једнодушно“ (Лутерова Библија) или „у истом јарму“ (Хердер). Један други превод гласи: „Тада ћу очистити усне свих народа, да би сви призвали Јеховино име и сарађивали у његовој служби“ (Бајингтон). Таква сарадња у Божјој служби међу људима многих језика и раса, може да се нађе само међу Јеховиним сведоцима.
5. За шта Јеховини сведоци могу да употребе сваки људски језик?
5 Пошто Јеховини сведоци говоре „чист језик“ библијске истине, они су у стању да се на најузвишенији начин послуже са сваким људским језиком, то јест, за прослављање Бога и за објављивање добре вести о Царству (Марко 13:10; Титу 2:7, 8; Јеврејима 13:15). Како је дивно, да „чист језик“ оспособљава људе из свих етничких група, да сложно служе Јехови!
6. Како Јехова гледа на људе, и шта ће помоћи једном хришћанину ако му је у срцу остала извесиа пристрасност?
6 Када је Петар сведочио Корнелију и другим паганима, рекао је: „Заиста видим да Бог није пристрасан, него да му се допада из свакога народа човек, који га се боји и праведно поступа“ (Дела апостолска 10:34, 35, НС). У вези Јехове у другим преводима се каже да он „ниједан народ не повлашћује над другим“, „да нема личних обзира“ и да „не гледа ко је ко“ (Албрехт, БА; др Чарнић). Као Јеховине слуге, ми би требали да гледамо на људе из свих етничких група као што он гледа. Али шта, ако се у срцу једног хришћанина задржала извесна пристрасност? Тада ће му помоћи да гледа како наш непристрасни Бог поступа са својим слугама из сваке нације, сваког племена, сваког народа и сваког језика. (Види такође Пробуди се!, на енглеском језику, од 8. новембра 1984. стране 3-11).
Они су пожељни
7. Што се тиче односа према Богу, како се један хришћанин не разликује од другога из друге нације или расе?
7 Ако си ти крштени Јеховин сведок, тада си највероватније бар некад ’уздисао и стењао због гнусоба’, које се догађају у садашњем злом саставу (Језекиљ 9:4). Ти си био ’мртав у твојим гресима’, али те је Бог повукао себи у свом милосрђу кроз Исуса Христа (Ефесцима 2:1-5; Јован 6:44). У овом погледу ти се ниси разликовао од других, који су сада твоја браћа у вери. Они су такође били узнемирени због зла, били су ’мртви у својим гресима’ и преко Исуса Христа су постали уживаоци Божјег милосрђа. И сви ми, без обзира на нашу расу или националност, само вером сада заузимамо став сведока пред Јеховом (Римљанима 11:20).
8. Како се данас испуњава Агеј 2:7?
8 Пророчанске речи из Агеја 2:7 нам помажу да спознамо како треба да гледамо на браћу у вери друге националности. Према овом тексту Јехова је изјавио: „Ја ћу потрести све народе, и стећи ће се пожељне ствари свих народа; и напунићу славом овај дом.“ Ова предсказана слава чисте религије треба да уследи у Божјем истинитом храму, то јест у подручју његовог обожавања (Јован 4:23, 24). Али шта су „пожељне ствари свих народа“? То су хиљаде људи који воле правду и повољно реагују на дело проповедања Царства. Из свих народа и раса стичу се ка ’гори дома Јеховина’, крштавају се као његови сведоци и постају један део интернационалног „великог мноштва народа“ (Исаија 2:2-4; Откривење 7:9). Они који славе Јехову као чланови његове земаљске организације су чисти, морално без приговора и Богу одани људи – заиста врло пожељни. Стога би, несумњиво, сваки хришћанин требао да има жељу да указује братску љубав свим тим пожељнима, који су прихватљиви нашем заједничком Оцу на небу.
Њихова личност је нова
9. Чак ако смо у прошлости презирали странце, зашто би данас требало да се друкчије понашамо јер смо постали хришћани?
9 Наша браћа и сестре су на читавој Земљи и због тога пожељни, јер су пазили на савет да ’свуку стару личност са њеним поступцима и обуку нову личност, која се обнавља тачном спознајом по слици онога који је створио. Где нема Грка ни Јеврејина, обрезања ни необрезања, странца, Скита, роба, слободњака, него је све и у свима Христ’ (Колошанима 3:9-11). Ако је неко раније презирао једног Јеврејина, Грка или неког другог странца, сада би требао друкчије да се понаша, пошто је постао прави хришћанин. Без обзира на расу, националност или културу, они који су обукли „нову личност“ износе плодове Божјег светог духа – љубав, радост, мир, стрпљивост, љубазност, доброту, веру, благост и самосавладавање (Галатима 5:22, 23). То их чини драгоценим за друге Јеховине обожаваоце.
10. Како нам Титу 1:5-12 помаже ако смо у искушењу да за нашу браћу у вери друге расе или нације донесемо неповољну паушалну пресуду?
10 Супротно Јеховиним слугама, неки светски људи се понекад презриво изјашњавају о особама које не припадају истој етничкој групи као и они. Један хришћански пророк је о свом властитом народу једном рекао: „Крићани свагда лажљиви, зли звјерови, беспослени трбуси.“ Апостол Павле је био подсећен на ове речи када је било потребно да ућутка криве учитеље међу хришћанима на острву Криту. Али Павле сигурно није хтео да каже: „Сви крићански хришћани су лажљиви, штетни, ленчуге и прождрљивци“ (Титу 1:5-12). Не, јер хришћани не говоре презриво о другима. Сем тога је већина тадашњих критских хришћана обукла „нову личност“ и неки су испунили библијске услове да буду наименовани за старешине. О томе би требали озбиљно да размислимо ако дођемо у искушење да донесемо неповољну, паушалну пресуду о нашој браћи или сестрама у вери, који припадају другој раси или народу.
Друге сматрати вишим
11. Шта може учинити један хришћанин који је у срцу пристрасан?
11 Један хришћанин који би према једној раси или националности био пристрасан вероватно би се одао својим речима и поступцима. То би нарочито у скупштини, која је састављана од припадника различитих етничких група, могло довести до тога да се неке особе осећају увређене. Наравно, ниједан хришћанин не жели јединство Божјег народа да изложи таквом пробном притиску (Псалам 133:1-3). Тако ако је један хришћанин пристрасан у срцу, он може у молитви да изрази молбу: „Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје. И види јесам ли на злу путу, и води ме на пут вјечни“ (Псалам 139:23, 24).
12. Зашто не треба да будемо поносни на себе или на друге припаднике наше етничке групе?
12 Добро је да будемо реални и да мислимо на то да смо сви несавршени људи и као такви само на темељу жртве Исуса Христа можемо да имамо Божје признање (1. Јованова 1:8 до 2:2). Шта нас, дакле, разликује од других? Пошто ништа немамо што нисмо примили, зашто би требали да се поносимо на нас или на друге припаднике наше етничке групе? (Упореди 1. Коринћанима 4:6, 7).
13. Како можемо допринети јединству скупштине, и шта можемо научити од Филипљана 2:1-11?
13 Ми можемо допринети јединству скупштине ако увидимо добре особине других и покажемо цењење за њих. Речи које је јеврејски апостол Павле писао нејеврејским Филипљанима, треба да нас натерају да размислимо: „Испуните моју радост тим да сте истих мисли и исту љубав имате, једнодушни и мислима усмерени на једно, тако да ништа не чините из страсти за свађом или из егоизма, него у понизности сматрајте један другога већим од себе.“ Исус Христ нам даје пример како треба да имамо исправан став према људима било које друге расе или нације. Иако је био моћно духовно створење „постао (је) сличан људима“ и понизио се до смрти на мученичком стубу у корист грешних људи из свих раса и нација (Филипљанима 2:1-11, НС). Зар не би ми као Исусови следбеници требали да будемо љубазни, понизни, саосећајни и да друге сматрамо вишим од нас?
Слушати и посматрати
14. Шта нам може помоћи да друге сматрамо вишим од нас?
14 Можда ће нам бити лакше да друге сматрамо вишим од себе, ако стварно слушамо када они нешто кажу, и ако пажљиво посматрамо њихово понашање. На пример, можда морамо искрено да признамо да нас један сарадник старешина – можда неке друге расе — надмашује у способности да да делотворан савет у теократској школи службе проповедања. Можда увиђамо да се то не може приписати његовом начину изражавања или говора, него његовој духовној способности, када постиже добре резултате, трудећи се да помогне браћи у вери, да постану квалификовани објавитељи Царства. И очигледно је да Јехова благосиља његове напоре.
15. Шта можемо приметити ако слушамо изјаве наше браће у вери?
15 Ако разговарамо са нашом браћом и сестрама или саслушамо њихове коментаре на састанцима можда ћемо опазити да су они боље схватили неке библијске истине него ми. Можда и примећујемо да је њихова братска љубав јача него наша, да имају више вере или показују од нас веће поверење у Јехову. Свејдно је да ли припадају истој етничкој групи као и ми или не, они нас подстичу на љубав и изврсна дела, помажу нам да јачамо нашу веру и мотивишу нас да се још више уздамо у нашег небеског Оца (Приче Соломонове 3:5, 6; Јеврејима 10:24, 25, 39). Јехова им се очигледно приближио, а и ми би требали да се осећамо уско повезани са њима (Упореди Јаков 4:8).
Благословени и подржани
16, 17. Опиши чињеницу да Јехова није пристрасан и да благосиља своје слуге из сваке нације или расе?
16 Јехова није пристрасан и он благосиља своје слуге из сваке нације и расе. Погледајмо само на Бразил. У овој држави се вест о царству није прочула од мисионара из иностранства него од осам бразилских морнара, око 1920. године. Божји благослов се може видети по томе да је у службеној 1987. години у Бразилу био највиши број од 216 216 објавитеља Царства, и то у држави која има 141 302 000 становника, што значи да на 654 становника долази један објавитељ.
17 Размотримо један даљњи пример божанског благослова. Брат В. Р. Браун и његова жена, два црна Јеховина сведока, послани су у априлу 1923. са острва Тринидад (Кариби) у западну Африку, да тамо објављују вест о Царству. У току њихове дугогодишње делатности брат Браун је постао познат као „Библијски Браун“. Ова два сведока су „посадила“, а „Бог је дао да узрасте“. Осим тога у том огромном подручју раде још и други (1. Коринћанима 3:5-9). Данас у Гани има више од 32 600 објавитеља и у Нигерији преко 133 800.
18, 19. Наведи примере који показују да наш непритрасни Бог подржава своје слуге из свих раса и нација.
18 Јехова не само да благосиља своје слуге из свих нација и раса, него их такође и подржава. Осмотримо случај два јапанска Јеховина сведока. 21. јуна 1939. Кацуо Миура и његова жена су на неправедан начин ухапшени и бачени у затвор. За њиховог петогодишњег сина, од којега су сада били одвојени, морала је да се брине баба. Сестра Миура је пуштена после осам месеци, али брат Миура је провео више од две године у затвору док га нису извели пред суд. Морао је да трпи злостављања, оглашен је кривим и осуђен на пет година затвора. У затвору у Хирошими Бог га је подржавао и јачао утехом из Светог писма која никада не изостаје. Као неким чудом брат Миура је преживео експлозију атомске бомбе 6. августа 1945. при којој је затвор био разорен. Два месеца касније поново је могао да се придружи својој жени и свом сину у северном Јапану.
19 Током другог светског рата Јеховини сведоци су у многим земљама били жестоко прогоњени. На пример, Р. А. Винклер, један брат из Немачке, преживео је много шта у концентрационим логорима националсоцијалиста у Немачкој и у Холандији. Зато што није хтео да изда своју браћу у вери, тукли су га тако брутално да се више није могао препознати. „Помисао на Јеховино обећање, да нам помаже у свим тешкоћама, тешила ме је и јачала тако да сам могао све да поднесем. ... У суботу ме је гестапо изударао, а следећег понедељка сам требао да будем поново саслушан. Шта ће се сада десити и шта сам требао да радим? Молио сам се Јехови и уздао сам се у његова обећања. Знао сам да би морао да применим теократско ратно лукавство због дела Царства и да заштитим моју хришћанску браћу. То је за мене била велика кушња и седамдесетог дана сам био потпуно изнурен, али сам захвалио Јехови да сам уз његову помоћ могао да издржим ову кушњу и да сачувам мој интегритет“ (Псалам 18:35; 55:22; 94:18).
Захвални за наше братство
20. Како може да порасте наше поштовање према браћи у вери друге расе и нације?
20 Неоспорно је да Јехова благосиља и подржава своје сведоке из сваке нације и расе. Он није пристрасан, а и ми као његове предане слуге немамо никаквог разлога да то будемо. Штавише, наше цењење према нашој браћи и сестрама од сваке расе и нације ће се још повећати ако узмемо у обзир у ком погледу су они надмоћнији од нас. Они се такође управљају по небеској мудрости која не прави пристрасне разлике, него доноси изванредне плодове (Јаков 3:13-18). И са њиховом љубазношћу, великодушношћу, љубављу и другим божанским особинама они нам дају добар пример.
21. На шта треба да будемо одлучни?
21 Како би стога требали да будемо захвални за наше расно мешовито, мултинационално братство! Уз помоћ и благослов нашег небеског Оца, будимо одлучни да му служимо „раме уз раме“ у братској љубави и са међусобним поштовањем. Да, нека би била наша озбиљна жеља и наша чврста намера да му једнодушно служимо.
Како гласе твоји коментари?
◻ За шта Јеховине слуге из свих етничких група, оспособљава „чист језик“?
◻ Како се данас испуњава Агеј 2:7, и како би то требало да утиче на наше гледиште о другим Божјим слугама?
◻ Како се ставак из Филипљана 2:3 може одразити на наш однос према људима из сваке расе и нације?
◻ Ако слушамо и посматрамо браћу у вери другог националног порекла, шта ћемо установити у вези њих?
[Слике на 29. страни]
Људи из сваке расе и нације сложно славе Јехову