Питања читалаца

● Исус је рекао: „Кад бисте били слијепи, не бисте имали гријеха“ (Јован 9:41). Да ли је тиме хтео да каже да су неки људи безгрешни?

Не. Сви данашњи људи су грешни, као што су и сви људи у првом веку — осим Исуса — били грешни. Са речима из Јована 9:41 Исус се позвао на одређену врсту греха.

Наш заједнички предак Адам је свим својим потомцима натоварио грешност. Он је био савршено створен и без греха (5. Мојсијева 32:4; 2. Самуилова 22:31). Када Адам није слушао основна Јеховина упутства, постао је несавршен. „Грешење“ у суштини значи „промашити циљ“. Адам је баш то учинио. Тако је прекршајем Божје заповести постао грешник.

То се одразило на све нас, јер сви потичемо од Адама. Могло би то да се упореди са једним човеком који је рођен са доминантно оштећеним геном и који даље преноси на све његове потомке. Сви наслеђују исту ману. У данашње време научници могу да установе да ли ембрион или новорођенче има или нема оштећене хромозоме. Али Јехова иде још даље. Открива нам да је код Адама настала велика мана и да је даље пренесена на све нас. Код ове мане се ради о грешности. „Зато као што кроз једног човјека дође на свијет гријех, и кроз гријех смрт, и тако смрт уђе у све људе, јер сви сагрешише“ (Римљанима 5:12). Ово грешно стање је избацило човечанство из хармоније са Створитељем и нанело болест и смрт на њих. Осим Исуса није било ниједног савршеног човека, који је био слободан од осуде на смрт (Римљанима 5:18-21; 6:23; 2. Дневника 6:36).

Па ипак у Библији се појединци означавају са „грешник“, јер су на необичан начин грешили или су починили крајњи грех (Лука 19:2-7; Марко 2:16, 17; 14:41). То наравно не значи да су сви остали људи били савршени или без греха. Јер онда не би старили и коначно умрли.

У извештају из Јована 9. поглавља радило се о човеку који је од рођења био слеп, али ком је Исус вратио вид. Тај човек није могао лично да чита Свете списе, али је имао неко спознање. Знао је да Бог не услишује молитве намерних грешника. Чињеница да је Јехова оспособио Исуса да једним чудом поврати вид, доказује да је Исус био пророк. Али поносни фарисеји нису прихватили логично сведочанство овога човека и избацили су га напоље (Јован 9:13-17, 26-34).

На то је Исус рекао: „Ја дођох на суд на овај свијет, да виде који не виде, и који виде да постану слијепи“ (Јован 9:39). Да, на основу његовог проповедања и његових других активности као и његове улоге у Божјим намерама, један део човечанства је постигао духовни увид и ходио у светлу, а остали су се налазили у духовном мраку (Исаија 9:1, 2; 42:6, 7; Матеј 4:13-17; 6:23; 2. Петрова 1:9; 2. Коринћанима 4:4). Да су религиозне вође биле само неуки Јевреји са нормалном тежином греха, онда би можда њихово одбијање Месије могло да се опрости. Али оне, који су тврдили да „виде“ или да разумеју је требало нарочито укорити, јер су располагали већим спознањем Закона и Божје пророчанске речи него други. Стога је одбацивање Исуса био тежак грех, којим су на себе навукли тежу осуду него нормалном људском несавршеношћу и грешношћу. Зато је Исус рекао фарисејима: „Кад бисте били слијепи, не бисте имали гријеха, а сад говорите да видите, тако ваш гријех остаје“ (Јован 9:41).