Правда означава све Божје путеве
„Стена, савршено је његово деловање, јер су сви његови путеви правда. Бог верности код кога нема неправде; праведан је и честит“ (5. МОЈСИЈЕВА 32:4, НС).
1. Које Јеховине особине је Мојсије истакао пред Израелцима у својој песми пре него што је умро, и зашто је могао то да изјави?
ЈЕХОВА, највиши судија, законодавац и цар, „љуби правду и честитост“ (Псалам 33:5, Ба; Исаија 33:22). Мојсије, посредник Савеза закона и пророк кога Јехова „позна лицем к лицу“, био је добро упознат са Јеховиним праведним законима (5. Мојсијева 34:10; Јован 1:17). Кратко пре него што је умро, Мојсије је истакао Јеховину изванредну особину: праведност. Пред ушима читаве скупштине Израела огласио је речи ове песме: „Слушајте, небеса, хоћу да говорим; и земља нек чује речи уста мојих, . . . јер ћу име Јехове објавити. Величајте Бога нашега! Он је стена наша! Савршено је његово дело, и прави су путеви његови; веран је он Бог, нема у њему неправде, праведан је и истинит“ (5. Мојсијева 32:1, 3, 4, Ба).
2. Како се све оно што Јехова чини увек одликује правдом, и зашто је то од значаја?
2 Све што Јехова чини одликује се праведношћу, која често долази до изражаја у потпуној хармонији са његовом мудрошћу, љубављу и силом. Према Јову 37:23, Ст, Божји слуга Елијуј је подсетио Јова на следеће: „Свесилног досећи не можемо, неизмјеран је у моћи и суду, велик у правди, никог он не тлачи.“ И краљ Давид је писао: „Јехова је љубитељ правде и неће оставити своје лојалне“ (Псалам 37:28, НС). Каквог ли утешног уверења! На свим својим путевима Бог ниједног тренутка неће оставити на цедилу оне који су му лојални. То нам гарантује Божја правда.
Зашто нема правде
3. Шта данас недостаје међу људима и како се то одразило на однос човека према Богу?
3 Али зашто данас нема правде међу људима ако је Јехова, Бог правде, онај који воли правду и „Творац крајева земаљских“? (Исаија 40:28, НС). Према 5. Мојсијевој 32:5, НС, Мојсије одговара: „Они су са своје стране погубно деловали; нису му деца, грешка је њихова. Нараштај покварен и изопачен.“ Покварено деловање човека га је одвело тако далеко од Творца да су, као што пише, Божје мисли и путеви толико виши него човечији „колико су небеса виша од Земље“ (Исаија 55:8, 9, НС).
4. Који је начин поступања изабрао човек, и куда га је то одвело?
4 Не заборавимо да човек није био створен да поступа независно од Бога. Јеремија је исправно оценио наш положај у ком се налазимо, кад каже: „Добро знам, о Јехова, да пут земаљског човека није у његовој власти, нити је човеку који ходи, у власти да управља корацима својим“ (Јеремија 10:23, НС). Тиме што је човек одбацио праведне Божје путеве и његову владавину, подложио се сасвим другим невидљивим силама: Сатани, Ђаволу и његовим саучесницима, демонима. Апостол Јован је сасвим јасно рекао: „Сав свет лежи у власти онога који је зао.“ Демонске силе нису ни најмање заитересоване да подржавају правду у човечанству (1. Јованова 5:19, НС).
5. Наведи примере помањкања правде у данашњем свету?
5 Амерички врховни тужилац, Вилијам Френч Смит је 1984. изнео један пример за недостатак правде у последњим данима садашњег састава ствари. Коментаришући истраживање о казнама затвора које су изречене у 12 америчких држава између 1977. и 1983, Смит је рекао: „Јавност претпоставља да најгори провалници — убице, силеџије, трговци дрога — издрже највеће казне. Студија . . . показује како је једноставно за тешке криминалце да се врате на улицу и почине нове злочине.“ Није чудо што је Пол Каменар од Вашингтонског завода за унапређење права рекао: „Правосуђе је обично прелабаво.“
6. а) У каквом се моралном стању налазила Јуда пре заробљеништва? б) Шта је питао Авакум, и да ли то важи и данас?
6 Правда је била лабава и у јудејском народу, пре него што га је победила вавилонска војска 607. године пре н. е. Због тога је Бог инспирисао свог пророка Авакума да каже: „И закон је без живота а ни правда снаге нема; јер обара бездушник праведног и судови се недушевни дају“ (Авакум 1:4, Ба). Ово неправедно стање је покренуло пророка да пита Јехову: „Зашто ти да гледаш бездушнике и да ћутиш кад бездушник правијега од себе прождире?“ (Авакум 1:13, Ба). Данас такође, кад се на свим подручјима људског деловања врши неправда, могли би њом погођени с добрим разлогом да питају: „Зашто Бог правде и даље гледа на неправду која се врши на Земљи? Зашто допушта да се ’изврће правда’? Зашто ’стално ћути’?“ То су важна питања, и само Божја драгоцена реч, Библија садржи одговарајуће и задовољавајуће одговоре.
Зашто Бог допушта неправду
7. а) Зашто је човек изгубио рај који је добио од Бога? б) Која су спорна питања настала у Едену, и како је Бог у својој правди реаговао на њих?
7 Као што је Мојсије потврдио Божја дела су савршена. То се такође односило и на људски пар који је Бог поставио у еденском рају (1. Мојсијева 1:26, 27; 2:7). Читава та припрема је била савршена за постизање благостања и среће човека. Божански извештај гласи: „Тада погледа Бог све што је створио, и гле, све добро беше“ (1. Мојсијева 1:31, Ба). Али рајски мир није дуго потрајао. Под утицајем једног бунтовничког створења Адам и Ева су увучени у сукоб са Јеховом, где се радило о начину његовог владања. У питање је била доведена праведност заповести коју им је Бог дао (1. Мојсијева 3:1-6). Искрсла су важна морална спорна питања, преко којих је нападнуто право Божје владавине. Историјски извештај о верном Јову даје до знања да је интегритет свих Божјих створења доведен у сумњу. Правда је захтевала да се допусти време и да се разјасне ова спорна питања о универзалном значењу (Јов 1:6-11; 2:1-5; види такође Лука 22:31).
8. а) У каквом су се ужасном стању сада нашли људи? б) Која нада произилази из Мојсијеве песме?
8 У какво су судбоносно стање људи доспели због одбацивања Божјих праведних путева, Павле је сумирао у Римљанима 8:22, написавши: „Целокупно стварство непрестано уздише и сво се налази у боловима до сада“. Узрок за велики део тог ’уздисања’ и ’болова’ јесте недостатак правде међу људима и чињеница да је ’човек над човеком владао на његову штету’ (Проповедник 8:9). Зато нека је хвала свемогућем Богу што то карикирање правде неће допустити у сву вечност! Запази шта се у том погледу даље каже према 5. Мојсијевој 32:40, 41, Ба, у Мојсијевој песми: „У вечности живим! Ако ја [Јехова] свој мач блистави оштрим, и рука се моја правде ухвати, светићу се непријатељима својим и казнићу оне који мене мрзе.“
9. Објасни, како је ’Јехова применио суд’ кад се човек побунио против њега?
9 Тада је у Едену ’Јехова применио суд’. Без оклевања с правом је осудио човека на смрт, зато што је овај намерно преступио његове наредбе. Адаму је рекао: „Јер си прах, и у прах ћеш се вратити“ (1. Мојсијева 3:19). Вековима касније, апостол Павле је обухватио жалосне последице за читаво човечанство, које су настале због Адамовог грешног поступања, рекавши: „. . . као што је кроз једног човека грех ушао у свет, а кроз грех смрт, и тако је смрт прешла на све људе, јер су сви сагрешили“ (Римљанима 5:12, НС).
10. Која су се два „семена“ развила од Адамове побуне, и како је Јехова реаговао?
10 Сем тога Бог је изјавио након побуне људи: „И ја ћу ставити непријатељство између тебе и жене и између семена твојега и семена њенога. Оно ће ти главу згњечити, а ти ћеш му згњечити пету“ (1. Мојсијева 3:15, 17-19, НС). Развој оба ова семена је у току 6 000 година напредовао и међу њима је увек владало „непријатељство“. Али док су се сцене на Земљи мењале, Јеховини праведни путеви су остали непромењени. Преко свог пророка Малахије је рекао: „Ја сам Јехова; Нисам се променио“ (Малахија 3:6, НС). То потврђује да су се Божји путеви у опхођењу са несавршеним бунтовничким човечанством увек одликовали правдом. Јехова ниједном није одступио од својих узвишених праведних темељних начела, него их је усклађивао са својим дивним особинама мудрости, љубави и силе.
Бог стиже човеку у помоћ
11, 12. Како је у 49. Псалму добро описано незгодно стање човека?
11 Сатана је обухватио читаво човечанство својим поквареним утицајем као огромна хоботница пипцима. О, како је само хитно да се ослободе људи — не само од смртне пресуде, него и од неправедних система несавршених људских владавина!
12 Ужасан положај у ком се човек налази откако је над њим изречена смртна пресуда, подесно је описан у следећем Псалму Корејевих синова: „Слушајте ово сви народи, по васиљеној, простаци и господо, богати и сиромаси. Човјек неће никако брата ослободити, неће дати Богу откупа за њ. Велик је откуп за душу, и неће бити нигда, да ко довијека живи, и не види гроба“ (Псалам 49:1, 2, 7-9). Све је то последица Божје правде.
13, 14. а) Ко је једино могао да ослободи човека, и зашто је дотични кога је Бог одредио био подесан? б) Како су сва Божја обећања преко Исуса постала „да“?
13 Одакле би иначе могла да дође помоћ? Ко би могао да ослободи човечанство од власти смрти? Одговор гласи: „Бог ће сам откупити моју душу из руке шеола“ (Псалам 49:15, НС). Човек може да се спасе из „руке шеола“ само кроз Божју љубав која хармонично делује са његовом правдом. Друге одговоре на наша питања добијамо у ноћном разговору између Исуса и опрезног фарисеја Никодима. Исус му је рекао: „Јер је Бог толико љубио свет да је дао свог јединорођеног Сина, да ко год у њега верује не буде уништен, него да има вечни живот“ (Јован 3:16, НС). Пре него што је Божји Син дошао на Земљу, живео је код свог оца на небу. У том предљудском постојању пише да му је била ’милина са синовима људским’ (Приче Соломонове 8:31). Како је зато погодно да је Јехова изабрао баш то духовно створење — свог јединорођеног Сина — да откупи човечанство!
14 У погледу Исуса Павле је рекао: „Без обзира колико има Божјих обећања, посредством њега постала су ’да’“ (2. Коринћанима 1:20, НС). На једно од ових инспирисаних обећања, која је записао пророк Исаија, ослања се Матеј 12:18, 21, (Ба), где у вези Исуса читамо: „Ево слуге мога, изабраника мога, љубљенога мога, милог души мојој. На њега ћу дух свој ја метнути, и он ће јављати народима правду. И у име његово уздаће се народи.“ (Види Исаија 42:1-4).
15, 16. Зашто је Исус могао да постане „Отац вечни“ Адамовим потомцима?
15 У току своје земаљске службе Исус је јасно дао до знања да ће људи из свих народа коначно да се надају у његово име и тако да извуку корист из Божје правде. Исус је изјавио: „Син човечији није дошао да му служе, него да служи и да своју душу да̂ као откуп у замену за многе“ (Матеј 20:28, НС). У Божјем савршеном закону који је дао израелском народу пише: „Душа ће бити за душу“ (5. Мојсијева 19:21, НС). Према томе, пошто је Исус жртвовао свој савршени живот и био ускрснут од Бога да се врати на небо, био је у стању да принесе вредност свог савршеног људског живота Јехови у замену за Адамова животна права. Тако је Исус постао „последњи [или други] Адам“ и сада је опуномоћен да поступа као „Отац вечни“ према свим Адамовим верним потомцима (1. Коринћанима 15:45, НС; Исаија 9:6).
16 Божји пут спасења је на тај начин кроз љубазну припрему откупне жртве свог сина Исуса Христа ’изјављен народима’. И он се несумњиво одликује божанском правдом. Како треба да смо захвални Богу што је створио могућност ’да откупи нашу душу из руке шеола’!
Признавати откупнину
17, 18. У какво је орташтво ступио Ч. Т. Расел у 1870-им годинама, а какво му је изненађење приредио Барбор 1878. године?
17 Као и хришћани у првом веку, Јеховини сведоци су у данашње време увек признавали науку о откупној жртви Исуса Христа. Интересантно је да се подсетимо да је први председник Друштва Кула стражара, Чарлс Тејз Расел, био некадашњи уредник и финансијски подупирач религиозног часописа под именом Гласник јутра. Овај часопис је првобитно издавао адвентиста Н. Х. Барбор из Рочестера (Њујорк). У то време Расел је био у двадесетим годинама, а Барбор је био много старији од њега.
18 До 1878. изгледало је да није било проблема у орташтву, али онда је Барбор изненада објавио чланак у ком је порицао науку о откупнини. Описујући шта се догодило, Расел каже: „Мистер Барбор . . . [је написао] чланак за Гласник, у ком је порицао науку о помирењу — порицао је да је Христова смрт откупна цена за Адама и његов род. Он је рекао да смрт нашег Господа не би вредела за плаћање казне за грехе људи ништа више од тога него кад би земаљски родитељи пробадање муве једном чиодом (због чега би патила и умрла), сматрали као праведно помирење за прекршаје своје деце.“
19. а) Како је Расел реаговао на Барборово гледиште о откупнини? б) Да ли се испунила Раселова жеља у вези Куле стражаре?
19 На Расела је могао да утиче његов старији ортак; али то се није догодило. На странама часописа је више месеци изношена неслога, тако што је Барбор порицао откупнину а Расел је заступао у својим чланцима. Коначно се Расел одвојио од Барбора и почео са издавањем овог часописа, тада названог Сионска кула стражара и гласник Христове присутности. Ч. Т. Расел је изнео своје гледиште о новом часопису као што пише: „Овај лист је од почетка пре свега бранио ’откупнину’, и уз Божју милост надамо се да ће то увек чинити.“ Да ли се његова нада остварила? Сасвим сигурно! Објашњење о томе налазимо на 2. страни овог издања, где пише да часопис „подстиче нас да верујемо у Исуса Христа‚ цара који сада влада‚ чија проливена крв омогућава људима да постигну вечни живот“.
20. Која питања остају неодговорена?
20 У нашем осматрању смо до сада следили пут Божје правде, што се тиче захтева за средством које ће ослободити човечанство од грешности и смртне пресуде, које леже на њему. Љубав се побринула за то средство. Ипак, следећа питања остају још отворена: Како ћемо примити благослове откупне жртве Исуса Христа? Како можемо лично да извучемо корист, и када? Следећи чланак садржи одговоре који ће ојачати твоје уверење, да правда означава све Божје путеве.
Како би ти одговорио?
◼ Који значај Бог придаје правди?
◼ Зашто међу људима има тако много неправде?
◼ Како се Бог побринуо да човек може да избегне смрт?
◼ У којој је мери Кула стражара заступала откупнину?
[Слика на 10. страни]
Мојсије изговара речи своје песме у долини Моавској
[Слика на 12. страни]
Бог је толико волео свет да је дао свог јединорођеног Сина