Шта значи љубав према Богу
„Љубав према Богу ово значи: да држимо његове заповести, а његове заповести нису тешке“ (1. ЈОВАНОВА 5:3, НС).
1. На који начин треба да показујемо љубав према Богу, и како ће се то одразити?
С ОБЗИРОМ на обавезу људи да обожавају Бога, Исус је рекао: „Ти мораш да љубиш Јехову Бога свога свим срцем својим, свом душом својом и свим умом својим“ (Матеј 22:37, НС). На који начин треба да покажемо ту љубав? Библијски одговор гласи: „Љубав према Богу ово значи: да држимо његове заповести“ (1. Јованова 5:3, НС). Какав је изврстан резултат за све оне који тако поступају? Јован је рекао: „Ко остаје у љубави у заједници са Богом остаје“ (1. Јованова 4:16б, НС).
2. Коме једино припада обожавање?
2 Ако волимо Бога, тада нећемо ни једном живом а ни мртвом створењу приносити обожавање, него само Богу (Лука 4:7, 8). Апостол Петар, па чак и један анђео је одбио да прихвати обожавање од људи (Дела апостолска 10:25, 26; Откривење 22:8, 9). Исус је такође дао до знања да се Марији, његовој мајци, не треба указивати част обожавања, јер та част припада једино Богу (Лука 11:27, 28; Јован 2:3, 4; Откривење 4:11). Ко своје обожавање усмери на нешто погрешно, он се супротставља Божјим заповестима, јер „нико не може два господара служити“ (Матеј 6:24).
Религиозна употреба крста
3. Како се у тзв. хришћанству сматра употреба крста?
3 До преступа Божјих заповести може довести и слављење неког неживог предмета. Најпознатији је крст. Припадници тзв. хришћанства га вековима употребљавају у обожавању. У Новој Енциклопедији Британика је означен чак као „главни симбол хришћанске религије“. У једном судском процесу у Грчкој, Грчка православна црква је у сваком случају тврдила да онај који одбија „Свети Крст“ није хришћанин. Али да ли је крст стварно хришћански симбол? Одакле он потиче?
4, 5. а) Шта се каже у једном речнику о речи стаурос која је у разним српскохрватским преводима Библије преведена са „крст“? б) Одакле потиче употреба крста?
4 Оруђе којим је Исус био убијен спомиње се у Библији на пример у Матеју 27:32, 40. На овим местима је грчка реч стаурос у разним српскохрватским Библијама преведена са „крст“. Али шта се заправо подразумевало под стаурос у првом веку, кад су Грчки списи били писани? У Речнику издавача Новог тестамента од В. Е. Вајна пише: „СТАУРОС . . . означава пре свега усправан стуб или стабло. На њима су били прикивани злочинци за погубљење. Како именица [стаурос] тако и глагол стауроо — учврстити на једно стабло или стуб — треба разликовати од провобитног црквеног облика једног крста који се састоји из два балвана. Облик последњег потиче из старе Халдеје. Он је употребљен као симбол за бога Тамуза (у облику мистичног Тау, иницијали његовог имена) у тој земљи и у пограничним земљама, укључујући Египат.“
5 В. Е. Вајн наставља: „Средином 3. века цркве су напустиле или изопачиле извесне науке хришћанског веровања. Да би подигли углед опалог црквеног система, примани су пагани без обнављања вере и било им је дозвољено да у великој мери задрже своје паганске знакове и симболе. Зато је прихваћен Тау или Т, у свом најраспрострањенијем облику, са ниже попречним дрветом, што представља Христов крст.“
6, 7. а) Одакле потиче реч „крст“, и зашто њена употреба у Библијама на српскохрватском није оправдана? б) Како библијска употреба речи ксилон потврђује да је стаурос био један усправан стуб?
6 Под натписом „Крст и распеће“ у Библијском приручнику пише: „Реч крст „је превод латинског крукс; али грчки стаурос не означава крукс, као што ни ’штап’ не означава ’штаку’. Хомер употребљава реч стаурос за обичан дирек, стуб или један једноставан комад дрвета. У том смислу га употребљавају и сви остали грчки класичари. То никад не значи два једно преко другог намештена комада дрвета . . . У Н[овом] З[авету] се не указује ни најмање на два комада дрвета.“
7 У Библији се за оруђе којим је Исус био убијен употребљава још једна друга грчка реч, ксилон. Ова реч потврђује доказ да је стаурос био усправан стуб без попречног балвана. У Библијском приручнику о томе пише: „Та реч . . . [ксилон] означава уопште један комад неживог дрвета или корисно дрво, које је било употребљавано за ложење или у друге сврхе. . . . Пошто се ова последња реч . . . [ксилон] употребљава за претходно наведену реч стаурос, обе значе баш исто. . . . Одатле потиче употреба речи . . . [ксилон] у вези са начином смрти нашег Господа и превод са ’дрво’ према Делима апостолским 5:30; 10:39; 13:29; Галатима 3:13; 1. Петрова 2:24 (Кинг Џејмс верзија].“ (Види такође Лутер Библију.)
8. Шта други извори говоре о крсту и његовом пореклу?
8 Француски Универзални енциклопедијски речник каже: „Ми смо дуго веровали да је крст као религиозан симбол био ограничен за хришћане. То није случај.“ У књизи Двојно порекло — Библија и Британски музеј стоји: „Могло би да буде запрепашћујуће кад се сазна да у грчком Новом завету не постоји реч као што је ’крст’. Та са ’крст’ преведена реч је увек грчка реч [стаурос], која значи усправан стуб или ’стабло’. Крст првобитно није био хришћански симбол; он досеже уназад до Египта и Константина.“ Нова католичка енциклопедија објашњава: „Представљање Христове жртвене смрти на Голготи у првим вековима после Христа није предмет просвећујуће уметности. Под утицајем заповести Старог завета, да не граде резане слике, први хришћани нису представили чак ни оруђе Христових патњи. . . . Крст је био представљен тек у Константиново време.“
Константинов крст
9. Која веза постоји између цара Константина и крста?
9 325. године н. е. римски цар Константин је сазвао Никејски сабор и утицао на њега да прихвати небиблијску науку, да је Христ Бог. Он је намеравао да на тај начин утврди своје царство од пагана и отпалих хришћана. Нова Енциклопедија Британика пише: „На дан пре Константинове победе над Максентијем 312. године, имао је визију о ’небеским знацима’ крста, што је сматрао да припада божанском залагању за његову победу.“ Ту такође пише да је после тога Константин унапређивао слављење крста.
10. Зашто није разумно или библијски да верујемо да је Бог или Христ Константину дао „знак“ који укључује крст?
10 Али да ли би Бог једном паганском владару, који не врши његову вољу, дао знак и то још пагански? Исус је укорио своје земљаке који су очекивали знакове (Матеј 12:38-40). Штавише тај пагански владар је дословним оружјем пролио недужну крв да би постигао највишу власт, и у оквиру политичких интрига извршио је убиства чак над рођацима и познаницима. Супротно томе Исус је рекао: „Моје Царство није део овога света. Кад би моје Царство било део овога света, моје би се слуге бориле“ (Јован 18:36, НС). Због тога је заповедио Петру: „Врати свој мач на његово место, јер сви који се маше за мач, од мача ће погинути“ (Матеј 26:52, НС).
11. Шта је мотивисало Константина да унапређује употребу крста?
11 О Константину и његовом крсту се у књизи Чудна преживљавања каже: „Нема сумње да његово поступање сведочи о лукавству; симбол који је он увео обрадовао је с једне стране [тзв.] хришћане у његовој војсци, а с друге стране [паганске] Гале. . . . За ове последење је то био знак милости од њиховог божанства Сунца [бога Сунца, кога су славили].“ Не, Константинов „небески знак“ није имао ништа са Богом или Христом, него је био сасвим прожет паганством.
Славити оруђе погубљења
12, 13. Из којих других разлога не би требало да се слави крст?
12 Чак ако би игнорисали доказе и прихватили да је Исус умро на крсту, настало би питање: Да ли треба да се слави крст? Не, јер је Исус, као и људи поред њега, био погубљен као злочинац, и начин његовог погубљења је био најгора крива представа за њега. То оруђе које је послужило његовом погубљењу, хришћани првог века не би никада сматрали као свето. Ако би га славили то би значило да би прославили недело, које је с тим у вези почињено: Исусово убиство.
13 Ако би твој најдражи пријатељ био погубљен због лажне оптужбе, да ли би ти тада направио себи идола од оруђа погубљења (нпр. омче џелата, електричне столице или пушке стрељачког вода), да ли би љубио ту копију, палио свеће пред њом или је носио као свети украс око врата? Такво нешто би било незамисливо. Па ипак слављење крста није ништа друкчије. Чињеница да је крст паганског порекла чини ствар само још гором.
14. До ког закључка у погледу крста се мора доћи ако у обзир узмемо светске и библијске доказе?
14 Слављење крста је нехришћанско. То не одаје љубав према Богу и Христу, него непоштовање. То повређује Божје заповести у погледу идолопоклонства. На тај се начин слави пагански симбол под хришћанском маском (2. Мојсијева 20:4, 5; Псалам 115:4-8; 1. Коринћанима 10:14). Сматрати да је пагански симбол свет, значи повредити Божју заповест: „Не вуците туђег јарма с неверницима. Јер шта има правда заједничког с безакоњем? . . ., не дирајте што је нечисто (2. Коринћанима 6:14, 17, Ба).
Држати се инспирисане речи
15. Зашто би требали да одбацимо традиције које се противрече Божјој речи?
15 Цркве кажу да су обичаји као слављење крста припадали „светој традицији“. Али ако се традиција противречи Божјој речи тада они који воле Бога одбацују традицију. Све што је нама стварно потребно за право обожавање садржано је у Божјој речи. Павле је подесно написао Тимотеју: „Од детињства свога знаш Света Писма која те могу умудрити на спасење по вери која је у Исусу Христу. Цело је Писмо од Бога надахнуто и корисно је за учење, за уверавање, за поправљање, за поучавање у правди, да буде савршен човек Божји и способан за свако добро дело“ (2. Тимотеју 3:15-17, Ба). У Библији се нигде не говори да су традиције, које се противрече Божјој речи „неопходне“.
16. Шта је Исус рекао јудејским религиозним вођама о њиховим предањима?
16 Сукоб између Библије и људских традиција није нов. У периоду од комплетираних надахнутих Хебрејских списа до Исусовог доласка религиозне вође Јевреја су додале Божјој речи многа усмена предања, која су касније пренели на папир, иако нису била инспирисана од Бога. Таква су се предања често противречила Библији. Зато је Исус рекао религиозним вођама: „Зашто и ви преступате заповест Божју за предања своја? . . . И ви тако укидате реч Божју за предања своја.“ Он је применио Божју реч на њих и рекао им да узалуд непрестано обожавају Бога, пошто су у наукама учили људске заповести (Матеј 1-6, 9, Ба). Приликом своје делатности учења Исус никада није наводио из њихових предања. Он се стално позивао на написану, надахнуту Божју реч (Матеј 4:4-10; Марко 12:10; Лука 10:26).
17. Зашто можемо да се уздамо у Библију као у чврсто сидро наше наде?
17 Бог из сигурности није препустио чуварима религиозних традиција да чувају „реч живота“ (Филипљанима 2:16). Уместо тога, он је уз помоћ свог снажног светог духа надахнуо писање Библије, тако да ми „утехом из Писма имамо наду“ (Римљанима 15:4, НС). Онај ко каже да је Библија непотпуна и да је потребно да се ослонимо на непоуздано мишљење несавршених, ненадахнутих људи, пориче Божју моћ. Зар свемогући Творац свемира који улива страхопоштовање не би био у стању да састави једну књигу? Сигурно да би био. Он је то и учинио, да имамо чврсто сидро за нашу наду и да не зависимо од људских традиција, које подстичу људе да преступе Божје заповести. Зато Божја реч заповеда: „Да не идете даље од онога што је написано“ (1. Коринћанима 4:6, Ба). Сви који стварно воле Бога пазе на овај савет. (Види такође Приче Соломонове 30:5, 6).
’Држи његове заповести’
18. Којој заповести морамо бити послушни ако стварно волимо Бога?
18 „Јер љубав према Богу ово значи: да држимо његове заповести“, пише у 1. Јовановој 5:3, НС). Кад свештеници ове заповести разводњавају, игноришу или замењују људским предањима која се противрече, тада они одводе своје вернике супротно од Божје воље. Осмотримо на пример основно начело правог хришћанства: љубав. Љубав је била битан део Исусове науке. Рекао је: „Ти мораш да љубиш ближњега свога као самога себе“ (Матеј 22:39, НС).
19. а) Колико је важно за праве хришћане да воле један другога? б) Како се разликује „нова заповест“, коју је Исус дао у вези љубави, од старе?
19 Колико је важна љубав према ближњем? Исус је учио да ће се прави хришћани препознати по љубави, коју имају међусобно. Рекао је: „Дајем вам нову заповест, да љубите један другога, као што сам ја љубио вас, љубите и ви један другога. По томе ће сви знати да сте моји ученици, ако имате љубав међу собом“ (Јован 13:34, 35, НС). Чак је и Закон који су Израелци добили обухватао ту заповест: „Љуби ближњега свога као самога себе“ (3. Мојсијева 19:18, Ба). Али у Исусовој заповести је било нешто ново, наиме речи: „. . . као што сам ја љубио вас.“ То је хришћанској љубави давало већу снагу, јер хришћанин мора да буде спреман да да чак и свој живот за своју браћу у вери.
20. Кога историја нашег века означава као оне који су слушали заповест ’да љубе један другога’?
20 Тако се данас праве Божје слуге могу препознати широм света по нераскидивој, уједињавајућој свези љубави. Ко у наше време показује такву послушност према Божјим заповестима с обзиром на љубав? Ко је био прогоњен, затворен, бачен или погубљен у концентрационим логорима, јер нису били спремни да се прихвате оружја и да се боре против своје браће у вери — или чак неверника — у другим земљама? Историја нашег века одговара: Само Јеховини сведоци!
21. Какав су глас стекле цркве тзв. хришћанства у погледу заповести, да воле своју браћу у вери?
21 С друге стране цркве хришћанства су редовно преступале Божје заповести о љубави. У свим ратовима нашег века, свештенство хришћанских цркава је довело своје вернике тако далеко, да су излазили на бојна поља да се међусобно кољу на милионе. Протестанти су убијали протестанте, католици католике, а сви су се означавали као хришћани. Божја реч објашњава: „Ако ко изјави: волим Бога, а мрзи брата свога, лажов је. Јер ко не воли свога брата кога је видео, не може волети Бога кога није видео. И ову заповест имамо од њега, да онај који воли Бога воли и брата свога“ (1. Јованова 4:20, 21, НС).
22. Чија су деца припадници тзв. хришћанства према дефиницији из 1. Јованове 3:10-12, и зашто?
22 У Божјој речи такође пише: „По томе се познају деца Божја и деца ђавоља: ко год не ради по правди није од Бога, као што није ни онај који брата свога не љуби. . . . треба да љубимо један другога, и да не будемо као Каин, који беше од лукавога, и који уби брата свога“ (1. Јованова 3:10-12, Ба). Цркве хришћанства тврде да су њихови припадници деца Божја. Али то не може бити тачно, јер се оне очигледно супротстављају Божјим заповестима о љубави и ’који убијају брата свога’. Они могу да буду деца само онога ’који је зао’. Стога за искрене припаднике тих религиозних заједница важи Божји позив: „Изиђите из ње, народе мој, ако не желите да учествујете у њеним гресима и ако не желите да примите део њених мука“ (Откривење 18:4, НС). Бог ће ускоро да изврши своју пресуду над свим кривим религијама. Они који су прионули за њу доживеће исту судбину (Откривење 17:16). „А ко твори вољу Божју остаје заувек“ (1. Јованова 2:17, НС).
Како би ти одговорио?
◼ Зашто је српскохрватска реч „крст“ погрешан превод грчке речи стаурос?
◼ Одакле потиче слављење крста, и зашто би ми требали то да одбијемо?
◼ Који је пример дао Исус у погледу религиозних предања?
◼ По чему се могу препознати они који слушају заповести у погледу братске љубави?
[Оквир⁄Слике на 13. страни]
ПОРЕКЛО КРСТА
Знакови крста су још много пре хришћанске ере били употребљавани у скоро свим деловима Земље као религиозни симболи
Крукс ансата био је употребљаван код старих Египћана као симбол будућег живота
Крукс квадрата симболизовао је четири елемента из којих треба да су створене све ствари
Крукс гемата треба да је симбол за ватру или сунце, према томе за живот
Латински крст је познат у тзв. хришћанству
Овај крст је монограм од прва два грчка слова речи „Христ“
[Слика на 12. страни]
Христ је умро на једном усправном стубу, а не на крсту
[Слике на странама 14, 15]
„Они јавно изјављују да познају Бога, али га се одричу својим делима“ (Титу 1:16, НС)