Питања читалаца (1)

◼ Да ли је знак етничких предрасуда то што је апостол Павле одобрио паушалну критику за Крићане?

Не. Павле никада није учинио ту грешку да припаднике неког другог народа или националности паушално прикаже у лошем светлу.

Ово питање проистиче из изјава које можемо наћи у Павловом писму ученику Титу. Павле је оставио Тита на великом острву Средоземног мора, на Криту, ’да уреди оно што је недовршено и да постави по свим градовима старешине’. Павле му је изнео неке предуслове које скупштинске старешине мора да испуне и посаветовао га: „Јер има много непослушних, празноговорљивих и умом преварних, особито међу обрезаним, којима треба затворити уста. Они целе куће изопачују“ (Титу 1:5, 10, 11, Ба).

У наставку Павле пише (ставак 12): „А рече неко од њих, пророк њихов: ’Крећани свагда лажљиви, зле животиње, троми трбуси.’“ Према 13. ставку је додао: „Сведочанство је ово истинито. Зато их карај без штедења, да добију здраву веру.“

Многи преводиоци Библије прикључују Павлов коментар, „Сведочанство је ово истинито“, непосредно на цитат критског пророка. Други почињу нови одломак са 13. ставком.a Независно од тога настаје питање: Коју је ствар Павле одобравао?

Он сигурно није одобравао свеобухватно ниподаштавање неке расе или народа. Павле је сигурно знао да на Криту има изврсних хришћана који су били допадљиви Богу, који их је помазао светим духом (Дела апостолска 2:5, 11, 33). Тамо је живело толико оданих хришћана да је било скупштина „по свим градовима“. Додуше, припадници тих скупштина нису били савршени, али сигурно нису били ни лажљиви или беспослени прождрљивци, иначе више не би имали Божју наклоност (Филипљанима 3:18, 19; Откривење 21:8). Исто тако као што и данас у свим земљама могу да се нађу поштени људи, који су тужни због ниског моралног нивоа и реагују повољно на хришћанску вест, тако је највероватније и на Криту било таквих људи (Језекиљ 9:4; упореди Дела апостолска 13:48).

С друге стране, на Криту су такође живели људи који нису имали висока морална мерила. Павле је сматрао да је на месту да цитира речи које се приписују Епимениду, критском песнику (пророку или говорнику) шестог века пре н. е. Павле је био сагласан са описом извесних припадника критског становништва.

Они су били ’празноговорљиви и умом преварни’, који су имали контак са верним хришћанима и покушавали да „целе куће изопачују“. За такве подривачке обмањиваче је одговарала ознака „лажљиви, зле животиње“, која се исто тако односила на људе тог кова по другим местима (2. Тимотеју 3:6, 13). Штавише, због тога је било потребно да припадници скупштина, који су били заведени да иду тим путевима, буду ’покарани без штедења’. Свима, који су повољно реаговали на карање могло је да се помогне, да се покажу примерни у вези добрих дела и ’здраве речи, која не може да буде осуђена’ (Титу 2:6-8).

То треба да буде упозорење за све нас. Предрасуде према припадницима других народа или националности могу да преовладавају око нас. (Упореди Јован 7:47-52.) Вероватно смо од суседа, школиских другова или колега са посла већ чули свеопште примедбе о неком другом народу, као што су на пример: „Ах, ти северњаци су сви дрвени и безосећајни.“ Или: „Добро знаш, како су јужњаци уображени.“ Или: „Онима преко границе не можеш веровати.“

Ми мора да се чувамо од таквих уопштавања јер су она вероватно неоснована или претерана. Неки људи су друштвенији и изражајнији, други опет повученији и не спријатељују се тако брзо с непознатима. И поред тога треба да имамо на уму да једном народу или националности без сумње припадају нека наша хришћанска браћа као и многи други, који имају дивне особине и гладују за правдом, али још нису постали прави хришћани.

Апостол Павле је нагласио чињеницу, „да Бог није пристрасан, него да му је угодан у сваком народу човек, који га се боји и праведно поступа“ (Дела апостолска 10:34, 35, НС). Можемо да будемо апсолутно сигурни да је Павле био сагласан с тим и да се исти поглед одражавао у оном што је писао и рекао. Тако треба и код нас да буде.

[Фуснота]