Питања читалаца (2)
◼ Да ли хришћани тек од одређене старости може да се препоручи за слугу помоћника у скупштини?
Не, јер Библија не одређује најнижу старосну границу. У древном Израелу Бог је у неким случајевима одредио старосне границе. Мушкарци који су били уписани у војну службу, морали су да имају најмање 20 година; децу нису слали у борбу, као што се то данас на неким местима чини. Старост је играла улогу и код Левита. Катови синови који су радили у шатору од састанка имали су између 30 и 50 година. Зашто? Ово ограничење је било споменуто у вези са ’тешким послом и преношењем терета у шатору од састанка‘ (4. Мојсијева 4:3, 47). Изгледа да су Левити преко 25 година смели да обављају лакше послове, али тек су од 30 година смели да обављају тешке послове и да спроводе делатности са већом одговорношћу, као нпр. послове у вези са расклапањем, транспортом и склапањем шатора од састанка (4. Мојсијева 8:24-26). Ови тешки послови касније више нису били потребни за храм, тако да су Левити могли да почну своју службу са 20 година (1. Дневника 23:24).
Да ли је Јехова одредио старосну границу за слуге помоћнике (ђаконе) у хришћанској скупштини, кад се више није служио телесним, него духовним Израелом?
Човек би могао да дође на ту мисао на основу записа из каснијих векова. У католичкој цркви ђакон је „ординиран слуга, који по божанском уређењу основаној хијерархији у цркви заузима место непосредно испод свештеника”. У делу Antiquities of the Christian Church од Binghama каже се: „Бискупи и презбитери [старешине]... по правилу не смеју бити ординирани пре тридесете; али ђакони су смели да буду ординирани са двадесет и пет, само не раније. Ово правило је било одређено како по цивилном тако и по канонском праву... У читавој црквеној прошлости ретко се сусрећемо са случајем у ком је неко био ординиран, пре него што је достигао старост од двадесет и пет година.”
Који су услови наведени у Библији? Једини услови су које можемо да нађемо у 1. Тимотеју 3:8-10, 12, 13, (Ба). Они гласе: „Тако и ђакони треба да буду поштени, не дволични, не који много вина пију, не лакоми на поган добитак, и који чувају тајну вере у чистој савести. А и ови да се најпре окушају, па онда да служе ако су без мане. Ђакони треба да буду једне жене мужеви, и да добро управљају децом и домом својим. Јер који достојно своју службу врше, они добијају частан положај и велико признање у вери, која је у Исусу Христу.”
Из овога се може видети да за наименовање слуге помоћника није одређена старосна граница. Према томе, кад се старешине састану и разговарају да ли браћа у скупштини испуњавају одговарајуће услове, треба да имају на уму, да не постоји библијска основа да неки хришћански мушкарац мора да има 20, 25 или 30 година пре него што буде препоручен да служи. У Библији су они који ту службу врше означени са „мужеви”, због чега се тешко може очекивати да се ту ради о особама које су у средњим тинејџерским годинама. То се потврђује тим што у Библији такође пише да слуге помоћници могу да буду ожењени и да имају децу.
Мушкарци који се препоручују за слуге помоћнике треба „да се најпре окушају” и да докажу да су свесни одговорности. То не значи да они треба да служе на пробу. Штавише, они треба да су у току разумног временског периода показали хришћанску зрелост и да су (најмање годину дана крштени) мушкарци који су спремни и способни да прихвате задатке који су им додељени. Ако један ’озбиљан‘ маладић има те особине, ако је понизан и испуњава друге услове, старешине могу да препоруче његово наименовање чак онда ако још нема 20 година. Други мушкарци су можда много старији, кад се јасно види да испуњавају услове ’да достојно своју службу врше, они добијају частан положај и велико признање‘.