Ускрсење — за кога и када?

ЗБИЛО се то 32. н.е. у Витанији, где је Лазар живео са своје две сестре, Мартом и Маријом. Сестре су Исусу послале поруку да је Лазар болестан. Исус је волео Лазараи његове сестре, па је кренуо према Витанији. На путу је обавестио своје ученике: ”Наш пријатељ Лазар спава, али ја идем да га пробудим.“ Ученици су мислили да Исус говори о дословном сну. Зато је Исус јасно рекао: ”Лазар је умро“ (Јован 11:1-15, Ст).

Путници су стигли четири дана после Лазареве смрти. Кад је Исус угледао Марију и друге како плачу, ”Исус заплака“, показујући своју дубоку љубав и саосећајност (Јован 11:17, 35, Ст). Лазарево мртво тело се налазило у пећини. Исус је рекао да склоне камен који је затварао улаз у гроб. Помолио се своме Оцу и затим гласно узвикнуо: ”Лазаре, изађи!“ Лазар је изашао. Каква је то само била радост за његове сестре! (Јован 11:38-45).

Овај догађај пружа стварну наду у ускрсење. Међутим, гледано уопштено, смрт је страшан непријатељ који узима наше вољене без изгледа да ће их Исус истог трена ускрснути. Као што добро знамо, многи од тих драгих људи су добре и врло коректне особе. Зато се намеће логично питање.

Зашто људи морају да умиру?

Ако желимо тачан, поуздан одговор, морамо се осврнути на почетак човечанства у Еденском врту. Испитујући Адамову послушност, Бог му је тамо заповедио да не једе плода са одређеног дрвета. Ако он и Ева буду јели тај плод, рекао је Бог, ’сигурно ће умрети’ (1. Мојсијева 2:17). Наведени од Сатане, нису послушали Бога и зато су пали на том пресудном испиту. Резултат је био смрт.

Зашто таква казна, за наизглед мали прекршај? Њихово дело јесте било мало, али је прекршај био смртно озбиљан — побуна савршених људи. Адам и Ева против свог Створитеља. Више нису били савршени, и Бог је изрекао смртну казну. Но, Бог се побринуо да та праведна казна за Адамово потомство буде преиначена. Како? Павле је писао да ”Христ Исус . . . даде самог себе као откуп за све“ (1. Тимотеју 2:5, 6; Римљанима 5:17).

У каквом се стању налазе мртви?

Лазар је био мртав четири дана. Да си ти умро, али у ствари био жив у духовном свету четири дана и после тога ускрснут, зар не би о томе желео да причаш другима? Лазар није ништа рекао да је био жив у неком другом свету. У Библији стоји: ”Мртви не знају ништа“ (Проповедник 9:5; Псалам 146:3, 4).

Размотри дубљи смисао тога. Милиони људи верују у чистилиште, иако се та реч не појављује у Библији. Још више људи верује у постојање огњеног пакла. Међутим, ти чак ни непријатеља не би вечно пекао у ватри. Ако ти, не би учинио нешто тако окрутно, да ли би то учинио наш Створитељ пун љубави, подвргавајући појединце мучењу у пакленој ватри? Али, молимо те да размислиш о утешној, горе споменутој библијској тврдњи — да ”мртви не знају ниушта“.

Према Библији, број оних који ће са Христом владати на небу релативно је мали. Исус их је описао као ”мало стадо“ (Лука 12:32). Апостол Јован је видео како ”Јагње [Исус Христ] стоји на [небеској] гори Сион, и с њим сто четрдесет и четири хиљаде . . . који су купљени са земље“ (Откривење 14:1-3, НС). То, дакле, значи да су те особе били људи, да су умрли, и да су касније ускрснули у живот на небу са Христом.

Као што можеш и да мислиш, људима је пружена помоћ у разумевању библијских истина — да не постоји чистилиште ни ватрени пакао, али да постоји нада да мртви могу да буду ускрснути на небу. Међутим, ако на небу има тако мало ускрснулих, каква нада постоји за друге?

Земаљско ускрсење

Исус Христ је отворио, или инаугурисао, пут за ускрсење у живот на небу (Јеврејима 9:24; 10:19, 20). Због тога Јован Крститељ неће имати удела у небеском ускрсењу јер је био убијен пре него што је Исус умро и отворио пут за небески живот. Исус је рекао: ”Није устао већи од Јована Крститеља. Али најмањи у краљевству небеском већи је од њега“ (Матеј 11:11, Ст). Какву награду Бог има за овог верног човека и за друге сличне њему који су умрли?

Отвори своју Библију на Лукином јеванђељу, 23. поглављу, и прочитај ретке од 39 до 43. Један од злочинаца који је био на стубу покрај Исуса, је рекао: ”Исусе, сети ме се када дођеш у своје краљевство!“ Исус му је обећао да ће се наћи у рају. То није небески, већ земаљски рај, као што је био и првобитно у Едену.

Ускрсење — извор утехе

Овај пуноважни библијски изглед требао би да буде врло утешан, као што оправдано и очекујемо. Зашто? Јер је Јехова љубав (1. Јованова 4:8). Кад је дозволио да његов Син умре срамном смрћу, Бог је у ствари показивао свој величанствени квалитет љубави. Нешто раније, Исус је рекао: ”Јер је Бог толико волео свет [човечанство] да је дао свог јединорођеног Сина, да свако ко показује веру у њега, не буде уништен, него да има вечни живот“ (Јован 3:16, НС).

Исус је такође показао изузетну љубав тиме што је дао свој живот, као откупнину за људе који верују. Он сам је рекао: ”Као што ни син човечји није дошао да му служе, него да служи и да душу своју у откуп да̂ за многе“ (Матеј 20:28).

Каролин, коју смо споменули у првом чланку, која је изгубила своје вољене у страшној несрећи, осећала се обамрлом. Ипак, имала је утеху у спознаји, да њени драги после смрти не трпе никакве муке. Шта јој је још помогло да се одржи? Љубав и искрено саучешће које су јој исказивала њена духовна браћа, Јеховини сведоци, показале су се од велике помоћи (Псалам 34:18).

Много је помогла молитва Јехови. Много пута се ноћу пробудила мислећи да је све само ружан сан, а затим ју је ударала стварност. Понизна молба Јехови умиривала ју је, па је још дубље ценила оно што је записао Павле: ”Не узнемирујте се ни за што него у свим стварима казујте потребе своје Богу с молитвама и молбама, са давањем хвале. И мир Божји, који превазилази сваки разум, сачуваће срца ваша и мисли ваше у Исусу Христу“ (Филипљанима 4:6, 7, Ба).

Ширли пружа други пример утешне наде у ускрсење. Њен млади син Рикардо на месту је остао мртав када је тежак комад бетона пао на његова прса, и распукао његово мало срце. После те трагедије, у јануару 1986, Ширли је рекла пријатељима: ”Било је то слично ноћној мори“. У Католичкој цркви је чула ове речи: ”Бог ће судити живима и мртвима.“ Ширли је почела да размишља: ’Ако ће Бог судити живима и мртвима, како се онда може знати куда људи иду после смрти? Ако су на небу, зашто их касније треба ускрснути да би им било суђено? Надаље, како могу ускрснути ако су живи и на небу?’ Библија нигде не спомиње ускрсење живих, већ само мртвих.

Ширли је о овом проблему упитала свог мужа, пошто је он био упознат са Библијом. Кад је једном схватила шта о томе говори Библија, Ширли се више није вратила у цркву. Један њен рођак, Јеховин сведок, почео је са њом и њеним мужем да проучава Библију у марту 1986, а недавно су се њих обоје крстили. Она сада закључује: ”Тако је дивно знати истину, знати о ускрсењу, и знати како је Јехова дивна особа.“

Ускрсење — када?

Апостол Јован је у визији видео ”велико мноштво које ниједан човек није могао избројати, из сваког народа и племена и језика, како стоји пред престолом и пред Јагњетом“ (Откривење 7:9, НС). То што велико мноштво ’стоји пред Божјим престољем’, у складу је са чињеницом да они треба да живе на Земљи (Исаија 66:1). Ако неки од њих сада умру, када ће бити ускрснути? Библија не даје тачан датум, али то ће се десити после долазећег рата у коме ће Бог са Земље одстранити све оне који нису вољни да живе по његовим праведним мерилима (2. Солуњанима 1:6-9). То ће отворити пут за дан суда и ускрсење свих оних које Бог гледа као да стоје у реду за земаљско ускрсење (Јован 5:28, 29; Дела апостолска 24:15). Испуњење библијског пророчанства доказује да ће се ови узбудљиви и чудновати догађаји ускоро одиграти! (Откривење 16:14-16).

Исуса су његови ученици једном запитали: ”Шта ће бити знак твоје присутности и свршетка система ствари?“ У одговору је Исус споменуо ратове, несташице хране, потресе, болести и по свету раширено дело проповедања добре вести о Краљевству (Матеј 24:3-14; Лука 21:7-11).

Ово значајно пророчанство доживљава своје испуњење од 1914, када је започео први светски рат. У њему су поубијани милиони људи и у многим земљама дошло је до глади и несташице хране. Светска ситуација је била много гора за време и после другог светског рата.

Што се тиче болести, многи сматрају сиду најгорим примером. ”Епидемија је толико проширена и тако смртоносна да је стручњаци упоређују са црном смрћу која је у четрнаестом веку побила четвртину европске популације“ (Ридерс Дајџест, јун 1987).

Насупрот таквим страхотама, какав ће диван догађај бити ускрсење! Биће то време незамисливе радости кад ће породицама у којима је смрт раставила најдраже, као што су Каролин и Ширли, поново бити на окупу! Јасно је да је сада разумно да свој живот ускладимо са Божјом вољом, и да будемо присутни кад ускрснули буду долазили.

[Оквир на 6. страни]

У Библији стоји да, као што посечено дрво може опет да се подмлади, Бог може да подигне из мртвих оне који се налазе у његовом сећању — Јов 14:7-9, 14, 15