Покажи лични интерес за друге

”Не гледајте поједини само на своју властиту корист, него и на корист других“ (ФИЛИПЉАНИМА 2:4, Ст).

1, 2. Који су неки од разлога за показивање личног интереса за друге?

МИ имамо добре разлоге да показујемо лични интерес за друге. На пример, за наше ближње морамо да будемо заинтересовани зато што су другачији од нас. Генетска грађа ћелија нашег тела садржи грађевински план наших наследних особина. А он је код сваког човека тако карактеристичан, да су службе које се баве криминалистиком прихватиле генетски ”отисак прста“ као једну од својих метода препознавања.

² Али, постоје још неки разлози зашто смо сви ми јединствени и значајни као појединци. Од времена рођења подложни смо утицајима света који нас окружује. Много је тога што указује на то да нерођени реагују на оно што се догађа изван мајчине утробе. И када као независна тела или душе дођемо на свет, на нас почиње да утичу гледишта и поступци наших родитеља. Тако можемо да одрастамо као јединци или да имамо браћу и сестре, за чије добро смо заинтересовани. Поседовање таквог заједништва или не, безусловно утиче на наш развој. И оно што читамо, што учимо у школи или гледамо на телевизији, такође утиче на наше мисли и поступке.

3. У ком смислу треба да будемо нарочито заинтересовани за друге, а у складу с Филипљанима 2:4?

³ Дакле, околност да се међусобно разликујемо буди одређено интересовање за друге. Али, апостол Павле је имао још један важнији разлог да мисли на интересе других. Зато је позвао сухришћане да не ’гледају поједини само на своју властиту корист, него и на корист других‘ (Филипљанима 2:3, Ст). Уместо да тражимо неку предност за себе, будимо посебно заинтересовани за духовне потребе других. Које су неке од могућности за показивање таквог интереса?

Духовни интереси и разлике у личности

4. Шта у складу с Ефесцима 4:22-24 потиче наш духовни интерес за друге?

⁴ Наш духовни интерес за друге биће потакнут ако сами примењујемо спознају библијске истине и ако учимо да опонашамо пример Исуса Христа (1. Петрова 2:21). Као прави хришћани ми ’одбацујемо стару личност која одговара нашем пређашњем начину живота‘ и трудимо се да је заменимо ”новом личношћу“ ”која је створена по Божјој вољи у истинској праведности и верности“ (Ефесцима 4:22-24, НС). На тај начин ће себично гледиште бити постепено замењено љубазном бригом за друге (Исаија 65:25).

5. Зашто у хришћанској скупштини постоје различите личности и за која питања то даје повода?

⁵ Међутим, колико год биле спомена вредне промене личности међу Јеховиним народом, грешна нагињања постоје и даље. Чак и Павле је признао: ”Кад хоћу да чиним добро, зло ми се намеће“ (Римљанима 7:21, Ст). Ми наравно имамо и неке друге особине, наследне и стечене, по којима се као појединци разликујемо. Неко има уметничке способности, други нагиње да све тачно истражи. Једни су мирни и уздржани, други пак друштвени и отворени. Како је уз те разлике у личностима могуће сачувати јединство хришћанске скупштине?

6. Како треба да се гледа на разлике у личности и како можемо то да илуструјемо?

⁶ Онај ко показује духовни интерес за друге и ко жели да сачува хришћанско јединство, мора да буде реалан и пун разумевања. Ако Бог не очекује од нас савршенство, онда не можемо ни ми да захтевамо савршенство од наших хришћанских другова. Осим тога, Јехова не очекује да све његове слуге буду потпуно исте. Сви ми имамо своје место у хришћанској скупштини и тако можемо нашим наслеђеним, од Бога нам датим способностима доприносити промицању његовог дела (1. Коринћанима 12:12-26). Онај ко се под вођством Исуса Христа, поглавара скупштине стално напреже у делу, неће имати времена да критички гледа на друге (1. Коринћанима 4:1-4). Сваком занатлији је познато да је сваки алат намењен за одређени посао. Да ли се може чекићем учинити исто тако добра рупа као бушилицом? Да ли се рендетом које се користи за обраду дрвета, може продрети као завртњем у дрво? Не, јер сваки алат има своју сврху примене.

7. Шта би требало да буде на првом месту у нашим мислима, док учествујемо у служби за Краљевство?

⁷ Како ли су одговарајуће речи краљевске песме ”Радосна служба“: ”Богу свом и краљу служећ’ срећни сви, знање своје делу Божјем дајмо ми“! Ми, додуше, немамо можда неке нарочите таленте, али посао који нам је као Јеховиним сведоцима поверен, заузима прво место у нашим мислима и ми му се посвећујемо целим срцем. У истој песми читамо даље: ”Премда ситни, службом сви докажимо, с љубављу смо предани му потпуно“ (Певајмо хвалоспеве Јехови, песма 130).

Сматрај другога већим од себе

8. Како ћемо применом Павлових речи из Филипљанима 2:1-3, промицати јединство?

⁸ Јединство се промиче и тиме да друге сматрамо већим од себе. Павле је писао: ”Ако, дакле, постоји каква утеха у Христу, ако какво љубазно охрабрење, ако каква духовна заједница, ако каква унутрашња наклоност и самилост, учините потпуном моју радост, будите сложни имајући исту љубав и једну те исту мисао.“ Запазимо да је апостол додао: ”Не чините ништа из свадљивости или себичности, него у понизности сматрајте друге већим од себе“ (Филипљанима 2:1-3, НС).

9. Шта значи бити свадљив и себичан, и како можемо да избегнемо да развијемо таква битна својства?

⁹ Пошто свадљив човек не сматра друге већим од себе, он открива ”често ситничаво, (за друге неподношљиво нагињање ка препирању и свађи“ (Webster’s New Collegiate Dictionary). То битно својство долази до изражаја кроз ”запиткивање“ (1. Тимотеју 6:4, Ст). Сигурно дух који стоји иза речи и мисли које оне преносе, треба да буде од примарног значаја. Дакле, избегавај упорно да браниш одређене изразе које си чуо или прочитао. А шта ако ти је посредовано другачије гледиште о некој верској науци? Држи се лојално библијског објашњења за које се побринуо сам Бог преко ”верног и разборитог роба“ (Матеј 24:45-47). Коначно, на тај начин смо упознавали истину на самом почетку. Признавање тога помоћи ће нам да не будемо себични, то значи да нас не савлада нагињање да себе сматрамо важнијим.

Развијај лични интерес за друге

10. Како Филипљанима 2:4 може да се примени на скупштину?

¹⁰ Не заборави да нас Павле позива да ’не гледамо поједини само на своју властиту корист, него и на корист других‘ (Филипљанима 2:4, Ст). Шта то значи? Исто као што нам у служби проповедања може бити од помоћи поштовање наше околине, тако нам се пружа прилика да учвршћујемо везу љубави која нас уједињује, ако смо заинтересовани за добро других у скупштини. Старешине носе посебну одговорност показивања занимања за браћу и сестре у вери, јер једна изрека гласи: ”Брижно пази на стоку своју“ (Приче Соломонове 27:23, Ст). (”Ти мораш безусловно да познајеш изглед свог стада“, НС.) Наравно, сви ми можемо и морамо да пазимо на потребе наше браће и сестара у вери (1. Петрова 2:17).

11. Зашто треба да слушамо кад разговарамо с нашом браћом и сестрама у вери?

¹¹ Други начин за промицање јединства и развијање интереса за друге, је да се узме времена за измену мисли са својом браћом и сестрама у вери. Испитај шта они мисле, а та могућност ти се пружа ако их посетиш код куће, ако разговараш с њима пре и после састанака у Краљевској дворани, или у паузи између пре и послеподневног програма на нашим конгресима. Пажљиво слушај шта ти говоре, јер тако можеш да сазнаш с којим тешкоћама се суочавају. Можда ћеш им тада моћи помоћи да носе своје бреме и тако испунити закон Христов (Галатима 6:2). Али, јединство скупштине не унапређује се само разговорима с нашом браћом. Шта је још потребно?

Показуј саосећање

12. Зашто треба да показујемо саосећање?

¹² И саосећање промиче хришћанско јединство. Будући да смо изложени све већим животним оптерећењима, сви ми морамо да показујемо то својство. Не будимо никада толико усредсређени на оно што нас покреће да се не би обазирали на осећаје других. Као у следећем примеру: Кад је један брат који је имао програмску тачку на службеном састанку дошао у Краљевску дворану, неки старешина му се одмах обратио ради неке ствари коју је требало објавити. Старешина се изненадио и осетио мало посрамљеним кад га је брат погледао, насмешио се и рекао: ”Пре свега, добро вече, брате!“ Тек кад су се пријазно поздравили и кад је брат показао да је задовољан, поразговарали су о доспелој обавести. То је била поука за старешину. Дакле, немој никада толико журити да не би имао времена за уљудност, која ће дружење с другима учинити угодним.

13. Како саосећање помаже старешинама у опхођењу с њиховим хришћанским сарадницима?

¹³ Саосећање помаже старешинама да показују и друга одлична битна својства. Понекад морају ти мужеви да буду једнако благи ”као мајка која с љубављу негује своју децу“ (1. Солуњанима 2:7, Ст). Код неких особа то помагање захтева пуно стрпљења и љубазног подупирања. Оне који су ’оставили љубав коју су имали на почетку‘ треба можда потакнути на појачано деловање, треба им помоћи да схвате хитност времена (Откривење 2:4, НС; 2. Тимотеју 4:2; Јеврејима 6:11, 12). Попут Павла старешине осећају ”искрену наклоност“ према хришћанским сарадницима, па их опомињу и теше како би ’живели достојно Бога‘ (1. Солуњанима 2:8, 11, 12, Ст).

14. Како је Павле показао да поседује саосећање?

¹⁴ Павле је оставио старешинама одличан пример како могу с пуно љубави да показују интерес за добро своје браће и сестара у вери. Писао је: ”Осим тих спољњих ствари, свакодневно ме притиска брига за све скупштине.“ Обзиром да је био толико забринут, могао је да пита: ”Ко је слаб, а да и ја нисам слаб? Ко је посрнуо, а да ја не изгарам?“ Да ли и ти као старешина поседујеш такво саосећање? (2. Коринћанима 11:28, 29, НС).

Добити свог брата

15. Који савет из Матеја 18:15 треба следити кад се појаве озбиљне тешкоће између браће и који циљ треба при том следити?

¹⁵ Показивање саосећања промиче јединство међу Јеховиним слугама. Ипак, у веома ретким случајевима може доћи до личних разлика у мишљењима. Ако се ради о нечем озбиљном, хришћани морају да се држе Исусовог савета забележеног у Матеју 18:15-17. Запази први корак. Он се састоји у томе да разговараш сам са својим братом, како ’би разоткрио његову погрешку‘. С којим циљем треба да поступиш тако? ’Да добијеш свог брата‘. Исус је рекао: ”Ако те послуша добио си свога брата.“ Срећом, обично је потребан само један разговор у четири ока, да би се између тебе и твог суобожаватеља Јехове успоставили мирољубиви односи.

16. Шта треба да учиниш ако приметиш да твој брат има нешто против тебе?

¹⁶ Ако приметиш да твој брат има нешто против тебе, тада следи Исусов савет и ”прво се измири са својим братом“ (Матеј 5:24, НС). Разговарајте о проблему на миран, пријазан начин, при чему сваки треба да се потруди да разуме становиште оног другог. Тако се обично ствар рашчишћава и у скупштини бива сачуван мир.

Добити неверника

17, 18. Који савет је дао Петар хришћанским женама које живе у религиозно раздељеном дому?

¹⁷ У религиозно раздељеном дому најтеже је примењивати библијска темељна начела. Многи хришћани чувају верност и јако се напрежу, суочавајући се са разочарењима и тешкоћама до којих долази у браку због размимоилажења у вери. Како би им се могло помоћи?

¹⁸ Будући да су старешине лично заинтересоване за друге, они радо пружају духовну помоћ свима који живе у религиозно раздељеном дому. На пример, могу указати на оно што је саветовао Петар у вези понашања хришћанских жена које се налазе у таквој ситуацији. Рекао им је како морају бити подложне својим мужевима, иако они не верују и ”не слушају Реч“. Зашто бити подложан? ”Да буду придобијени без речи понашањем својих жена“ (1. Петрова 3:1, НС). Како делује слеђење тог савета?

19. Наведи пример из којег је видљиво која корист произлази из примене 1. Петрове 3:1?

¹⁹ Једна жена по имену Вера признаје како је након што је постала хришћанка стално разговарала са својим мужем о Библији и коначно му је досадила. ”Након што ми је један старешина дао библијски савет“, прича она, ”закључила сам да је боље бити тактичан и чекати да се пружи повољна прилика.“ Вера је у суштини применила савет из 1. Петрове 3:1, иако је понекад захватила иницијативу, како би навела свог мужа Бариа да разговара с њом о библијским темељним начелима. Касније је он рекао: ”Током година примећивао сам како се Пробуди те се! (попратни часопис Куле стражаре) појављује на неубочајеним местима у стану. Часопис је садржавао практичне теме и понекад је ишао испред медија.“ Након 20 година размимоилажења Бари и Вера се радују што су сада уједињени у Јеховиној служби.

20. Како могу старешине помоћи хришћанском супругу који живи у религиозно раздељеном дому?

²⁰ Супруг који верује суочен је с великим тешкоћама ако је његова жена непријатељски расположена према правом хришћанству, ако утиче на децу тако да су она против њега. Кад старешине покажу таквом супругу лично занимање, могу му обратити пажњу на корисна библијска темељна начела. На пример, требају му указати на то да је он упркос противљењу своје жене, поглавар породице и да треба посредовати својој деци библијску поуку (Ефесцима 6:4). Могу га охрабрити да живи са женом ”одговарајуће спознаји“, тако да показује занимање за то шта она ради, да јој помаже у обављању кућних послова, те да се и он брине за децу (1. Петрова 3:7, НС). А пре свега треба да охрабре супруга и оца верника да не допусти прекид комуницирања, како би могао сазнати шта се догађа у срцима свих чланова његове породице. Старешине га могу такође потакнути да и даље разговара са својом женом на начин ”као сољу зачињен“, тиме да у одговарајућим приликама на тактичан начин разговара с њом о библијским истинама (Колошанима 4:6).

21. Како је код једне жене која није веровала био пробуђен интерес за истину?

²¹ Показивање интереса за рођаке хришћана који живе у религиозно раздељеном дому, проузрокује понекад повољну реакцију на вест о Краљевству. Нека у прилог томе послужи следећи случај: Један хришћанин је био јако обесхрабрен, јер му је жена неколико година пружала жесток отпор. Тада се један старешина понудио да дође у посету и да он поведе библијски разговор. Кад је дошао срдачно је поздравио жену и упитао је: ”Да ли би вам пријало да седнете с нама?“ Тај пријазан позив толико је оставио утисак на жену да је радо учествовала у разговору. Након кратког времена прихватила је истину, па сада и она проповеда другима.

22. Зашто треба да будемо лично заинтересовани једни за друге?

²² Дакле, као Јеховини сведоци ”учинимо све ради добре вести“ (1. Коринћанима 9:23, НС). И ”док је повољно време за то, чинимо добро свима, а нарочито онима с којима смо у сродству по вери“ (Галатима 6:10, НС). Будимо лично заинтересовани једни за друге, како би успевала љубав у нашем широм света раширеном братству.

Како би одговорио

◻ Из ког посебног разлога треба да будемо заинтересовани за друге?

◻ Како можемо развијати лично занимање за браћу и сестре у вери?

◻ Како могу старешине показивати саосећање?

◻ До чега може довести показивање личног интереса за невернике?

[Слика на 20. страни]

Павле је оставио старешинама одличан пример показивања интереса с пуно љубави према браћи у вери.