Мир — реалност

РЕТКО ко ће да критикује идеале који стоје иза напрезања Уједињених нација да осигурају мир. ”‘Желимо мачеве да прекујемо у плугове‘, истиче се циљ Уједињених нација, да постигну светски мир“, каже се у делу ”The World Book Encyclopedia“. У њој се даље каже: ”Уједињене нације имају углавном два циља: очување мира и људског достојанства.“

Натпис испод овде нацртане статуе је опис библијског пророчанства из Исаије, поглавље 2, ставак 4. Према једном модерном преводу он гласи:

”Они ће морати да прекују своје мачеве у плугове, а копља у српове.“

Ове узвишене речи требале су сигурно да подбуде државе-чланице ОУН-а на трајно осигурање мира и разоружања. Али нажалост, историја ОУН-а, од њеног оснивања на крају другог светског рата (1945), показује сасвим нешто друго. Зашто? У основи, због тога што се горе наведене, из библијске књиге Исаија цитиране речи, не могу истргнути из повезаности, као што су то учиниле људске владе. Контекст речи је врло важан. Погледајмо зашто.

Исаијина вест

Исаија је био пророк. Добио је визију у којој се радило о хармонији и миру међу људима свих раса. Да би та визија могла да се оствари, људи морају нешто да учине. Шта? Размотримо важност 2. и 3. ставка у повезаности са 4. ставком.

”[2] Догодиће су у завршном делу дана, да ће гора дома Јеховиног бити чврсто утврђена поврх свих гора, и наравно биће узвишена изнад свих брегова, и к њој ће се стицати сви народи. [3] И многи ће народи сигурно да иду и да кажу: ’Дођите, узиђимо на гору Јеховину, у дом Бога Јаковљева; и он ће нас учити својим путевима, а ми ћемо ходити његовим стазама.‘ Јер ће из Сиона доћи закон и из Јерусалима реч Јеховина. [4] И он ће сигурно судити међу народима и исправно поставити ствари с обзиром на многе народе. И они ће морати да прекују своје мачеве у плугове, а копља у српове. Неће више народ дизати мач против народа, нити се више учити ратовању.“

Као прво мора да признамо да Јехова, наш Створитељ, има право да нас поучава о ”својим путевима“, који су како Исаија касније у својој књизи каже, ‘виши од наших путева’ (Исаија 55:9). Многим људима, пре свега уображеним световним вођама, тешко пада да се с тим сложе. У њиховим очима само су њихови путеви исправни. Сама чињеница, да њихови путеви нису водили до светског мира и разоружања, јасно показује, да је бесмислено даље ићи тим правцем.

Друго, пазимо на искрену жељу дотичних да удовоље Божјим законима: ”А ми ћемо ходити његовим стазама.“ Само ће на тој основи да се прекују мачеви у плугове и копља у српове на читавој Земљи. Како може тај дуго пожељни циљ икад да се постигне?

Божанска поука

Додуше, многи људи имају Библију, књигу, која садржи Божја упутства. Наравно, само је поседовати није довољно. Исаија каже да Закон и Јеховине речи излазе из ”Јерусалима.“ Шта то значи? У Исаијиним данима, од дословног града излазила је краљевска моћ, којој су се покоравали сви верни Израелци (Исаија 60:14). Касније, за време апостола Исуса Христа, Јерусалим је још увек био средиште, јер су одатле долазила упутства хришћанског Водећег тела, које се налазило у том граду (Дела апостолска 15:2; 16:4).

Како је данас? Добро је запазити да Исаија о својој вести унапред шаље објашњење: ”Догодиће у се у завршном делу дана.“ Други преводи кажу: ”У последњим данима“ (Циришка Библија). У овом часопису већ су више пута изнесени докази да од 1914. живимо у последњим данима овог светског уређења. Према томе, шта би морало да се види према 3. и 4. ставку?

Велико мноштво народа, које се више не учи рату и које је већ прековало ”своје мачеве у плугове“. И оно је стварно ту! Више од 3,5 милиона мужева, жена и деце свих раса у преко 200 земаља, саставили су се у јединству, живе међусобно у миру и објављују својим ближњима библијску вест мира. Они су свуда на Земљи познати као Јеховини сведоци.

Они имају савремено Водеће тело хришћанских старијих мужева из различитих крајева света, који широм света надгледају делатност Божјег народа. Као апостоли и старији мужеви првог века у Јерусалиму, дотични су чланови верног и разборитог роба, класе помазаника, која је од Исуса изабрана да се брине за све интересе Краљевства овде на Земљи. Прошлост је доказала да су они поверљиви, да следе вођство светог духа и да се при поучавању стада о Божјим путевима правог мира не уздају у људску мудрост (Матеј 24:45-47; 1. Петрова 5:1-4).

Право обожавање

Само знање или жеља да се живи по божанским упутствима није довољна да би се живело у миру. Потребна је оданост Богу из целог срца и обожавање нашег Створитеља, Јехове, као што нам Исаија јасно показује.

Пророк објашњава ”да ће гора дома Јеховиног бити чврсто утврђена поврх свих гора“ и да ће бити ”узвишена изнад свих брегова.“ У древно време на одређеним горама и брежуљцима обожавани су идоли и светиње лажних богова. Кад је краљ Давид донео свети ковчег савеза у шатор, који је подигао на око 760 метара високу гору Сион (Јерусалим), он је очигледно поступио по божанском упутству. Касније, кад је величанствени Јеховин храм на гори Морији изграђен, ознака ”Сион“ обухватала је подручје храма; храм је дакле надмашио околне паганске светиње по висини. Јерусалим је такође назван Божја ”света гора“; тако је обожавање Јехове остало у узвишеном положају (Исаија 8:18; 66:20).

Данас је обожавање Јехове узвишено као симболична гора. Њен изванредни положај могу сви да уоче, пошто је постигла нешто што није било могуће ниједној другој религији. Ујединила је све Јеховине обожаваоце, који су спремно прековали своје мачеве у плугове и више се не уче рату. Националне или расне баријере више их не раздвајају. Мада живе раштркано међу нацијама света они су уједињен народ, једино братство (Псалам 33:12).

Време одлуке

Шта све то значи за тебе? Овде су врло подесне речи једног другог хебрејског пророка: ”Мноштво, мноштво у Долини Одлуке! Да, близу је дан Јахвин у Долини Одлуке!“ (Јоило 3:14, Ст). За све људе хитно долази време да донесу одлуку, то јест, да ли ће да науче да иду путевима правог мира који долази од Бога или као и досад, да се уздају у оружје и ускоро изгубе живот.

Исус је за наше дане прорекао велико дело проповедања. Проповеда се добра вест која каже, да ће Божје Краљевство да донесе мир Земљи која је растргана од рата (Матеј 24:14). Прошле године Јеховини сведоци су у целом свету редовно водили више од три милиона библијских студија. У тим недељним проучавањима нису учествовали само појединци, него често чак читаве породице. Тако милиони деце добијају сигурну наду за будућност, и њихови родитељи, који су сами доживели ратове или чак у њима учествовали, добијају обећање да тако нешто више неће да буде у новом свету, који Јехова Бог успоставља.

Какав ће то да буде свет међусобног поверења и мира! Тада нико неће да се брине о питањима разоружања, пошто више неће постојати никакво оружје. И сва хвала припада Јехови, ’Богу, који даје мир‘, који нас с пуно љубави поучава данас, тако да можемо да се припремимо на живот у обиљу под његовим Краљевством праведности (Римљанима 15:33).