Ког бога обожавати?
ЗА РАЗЛИКУ од животиња, ми људи имамо способност да обожавамо. То је део наше личности од рођења. Ми такође поседујемо и осећање морала, савест која нам указује шта је добро, а што лоше. На различите начине, сви ми следимо ту савест, а при томе многи траже вођство од бога или богова.
Током прошлог века или два, неки световни интелектуалци су оспоравали постојање свемогућег Бога и Створитеља. Карл Маркс је 1844. објавио да је религија ”опијум за народ“. Касније је Чарлс Дарвин изнео теорију еволуције. Затим је дошла бољшевичка револуција. У Источној Европи је атеизам постао службена државна политика, па се тврдило да ће религија изумрети с генерацијом од 1917. Али, ти атеисти нису могли да промене начин на који су људи створени. То је видљиво у данашњем поновном оживљавању религије у Источној Европи.
Међутим, како каже Библија, много је оних ”створења која се зову богови, било на небу или на земљи, ако и има више богова и више господа“ (1. Коринћанима 8:5). Током векова човечанство је обожавало мноштво богова. Постојали су богови плодности, љубави, рата, а и вина и пијанки. Само у хиндуистичкој религији, богови се броје на милионе.
Тријаде богова су цветале у Вавилону, Асирији и Египту, као и у будистичким земљама. Хришћанство такође има своје ”свето“ Тројство. Ислам, одбацујући Тројство, ”нема бога осим Алаха“. Осим тога, чак и они који се ругају концепту о невидљивом, свемогућем Богу, имају своје властите богове. На пример, у Филипљанима 3:19, Библија говори о људима ухваћеним у замку материјалистичких тежњи: ”Њихов је бог трбух.“
Већина људи обожава бога или богове земље или друштва у коме су се случајно родили. То даје повода неким питањима. Да ли сви облици обожавања воде ка истом циљу — као путеви до планинског врха? Или многи од мистичних путева религије воде у несрећу — као стаза у провалију? Да ли постоји много исправних начина обожавања, или само један? Да ли постоји много хвале вредних богова, или само један Свемогући Бог, који је достојан наше искључиве оданости и обожавања?
Успон лажних богова
Горња питања заслужују да их пажљиво испитамо. Зашто? Јер најстарији писани извор података о религији, Библија, описује како је један лажни бог, делујући кроз змију, навео наше прве претке на погубан пут. Ми све до данас доживљавамо тешке последице те стратегије (Постање 3:1-13, 16-19; Псалам 51:5). Исус, ”Син Божји“, је о том бунтовном богу говорио као о ’владару овог света‘. Један од Исусових апостола назвао га је ’богом овог система ствари‘ (Јован 1:34; 12:31; 16:11; 2. Коринћанима 4:4, New World Translation). У Откривењу 12. поглављу 9. стиху, он је описан као ”празмија, који се зове Ђаво и Сатана, који заводи читаву настањену земљу“ (NW). Под Сатанином влашћу је читаво светско царство лажне религије.
Сатана је највећи варалица (1. Тимотеју 2:14). Он се лукаво служи човековом урођеном жељом за обожавањем, унапређујући многе врсте божанстава — духове предака, идоле, иконе, Мадоне. Он је чак и покровитељ обожавања људских богова, као што су моћни владари, победнички генерали, филмске и спортске звезде (Дела 12:21-23). Добро је да будемо одлучни да пронађемо и обожавамо само правог Бога, који заиста ”није далеко ни од једнога од нас“ (Дела 17:27).
Ко је, дакле, тај јединствени Бог кога би требало да обожавамо? Пре отприлике 3 000 година, псалмиста, библијски писац, описао га је као ’Највишег... Свемогућег... свог Бога у кога ће се уздати‘, и назвао га је његовим узвишеним именом, ”Јехова“ (Псалам 91:1, 2, NW). Мојсије је раније за њега рекао: ”Јехова, наш Бог, један је Јехова“ (5. Мојсијева 6:4, NW). Пророк Исаија је цитирао самог Бога када је рекао: ”Ја сам Јехова. То је име моје; и никоме другом нећу дати своју славу, ни своју хвалу резаним ликовима“ (Исаија 42:8, NW).
Јехова Бог намерава да очисти своје име од све срамоте којом га је лажни бог Сатана оклеветао. Он је 1513. пре н. е., када је употребио свог пророка Мојсија да избави израелски народ из египатског ропства, приказао како ће то учинити. Том приликом је Бог своје име, Јехова, повезао са речима: ”Показаћу се да јесам оно чиме ћу се показати да јесам“ (2. Мојсијева 3:14, 15, NW). Он ће оправдати своје име против египатског фараона, али прво ће том злом владару рећи: ”Из овог сам те разлога одржао у постојању да бих ти показао своју моћ и да би се моје име објавило по целој земљи“ (2. Мојсијева 9:16, NW).
Данас је ситуација слична. Слично ондашњем фараону, бог овог света, Сатана, изазива Јехову Бога и подмукло води духовни рат против оних људи који воле праведност и истину (Ефесцима 6:11, 12, 18). Бог још једном намерава да узвелича своје име упркос Сатанином противљењу. Али, пре него што покаже своју силу уништењем Сатане и свих његових дела, Јехова шаље своје обожаваоце да по целој Земљи објаве Његово име. То сведочење за његово име је темељни део правог обожавања.
Одговарајуће томе, сам Бог је рекао да ће ти обожаваоци бити његови сведоци, Јеховини сведоци, ”народ који себи саздах, прогласиће хвалу моју“ (Исаија 43:10-12, 21). Како они казују Јеховину хвалу? Они проповедају и поучавају јавно и од куће до куће, објављујући добру вест да ће Јеховино Краљевство, под управом његовог Сина, Исуса Христа, донети вечне благослове послушном човечанству на Земљи. Тако они обожавају Бога ”без престанка“, као прави хришћани у првом веку (Дела 5:42; 20:20, 21, NW). Да ли уживају при томе божанске благослове? Одговор ћемо добити на следећим странама.