Призори из Обећане земље

Генезарет — ’чудесан и леп‘

”Дуж Генезаретског језера протеже се истоимени предео, чудесан по својим карактеристикама и по својој лепоти. Захваљујући плодној земљи, нема биљке која ту не би успевала, а становници узгајају све: температура је тако умерена да одговара најразличитијим врстама... Не само да даје изненађујуће много различитих плодова, већ одржава континуирано снабдевање... Наводњава се потоком који је богат храњивим материјама.“

Тако је историчар Јосиф Флавије описао равницу у облику троугла на северозападној ивици онога што је опште познато као Галилејско море. Горње фотографије ти могу дати представу о томе како је плодна била та равница, једна од најплоднијих у Галилеји.a То подручје је било тако значајно у древна времена да је писац Еванђеља Лука означио оближње слатководно море као ’Генезаретско језеро‘ (Лука 5:1).

Он је употребио тај израз када је извештавао о томе да је Исус дошао у то подручје и нашао четири човека који су постали апостоли. Да ли су они били земљорадници који су живели од плодног земљишта, гајећи грожђе, орахе, маслине или смокве? Не. Било је обиље тих плодова у Генезаретској равници, али ови људи су били рибари и лако је разумети зашто.

Вероватно су потоци који су текли равницом носили са собом у море растиње којим су се могле наслађивати рибе. Зато су воде врвеле мноштвом разних риба, што је поспешило знатну рибарску индустрију. Петар и Андрија су тамо били професионални рибари, као и Јаков и Јован, синови рибара Зебедеја (Матеј 4:18-22; Лука 5:2-11).

Често се рибарило на тај начин што су се из чамца распростирале мреже. То су чинили Петар и Андрија када им је Исус приступио. Дугачка рибарска мрежа с пловцима, или мрежа потегача, распростирала се у полукруг. Дрвени пловци држали су горњи ивицу, док су тегови уз доњу страну држали мрежу разапетом према дну. У таквој мрежи се могло уловити много риба. Онда су је извукли у чамац или одвукли у плићу воду да би је испразнили на обали. Јестиве рибе одвојиле су се од нејестивих. Запази прецизност појединости у Луки 5:4-7 и у Јовану 21:6-11. Да ли се сећаш да је Исус тај начин рибарења споменуо у свом поређењу о мрежи потегачи? (Матеј 13:47, 48). Осим тога, Матеј 4:21 истиче да су рибари често морали да проводе време крпећи мреже поцепане на стенама или од риба.

Ако си путовао дуж обале Генезарета, вероватно си видео два места за која се каже да су се тамо одиграли догађаји у Исусовој служби. Једно је зелено брдо на коме је, према предању, Исус одржао своју Проповед на гори. То место не противречи извештајима Еванђеља, јер је Исус био близу Генезаретске равнице када је одржао ту проповед (Матеј 5:1–7:29; Лука 6:17–7:1).

Друго место за које се тврди да је веродостојно не слаже се с библијским чињеницама. Наћи ћеш цркву, наводно саграђену на месту где је Исус нахранио 4 000 са седам хлебова и неколико риба (Матеј 15:32-38; Марко 8:1-9). Марков извештај, међутим, не наводи као место догађања Генезаретску равницу, него ’подручје Декаполиса‘, које је било преко 11 километара удаљено с оне стране језера (Марко 7:31).

Матеј и Марко кажу да је Исус, након што је учинио то чудо, чамцем путовао у Магдан, или Далмануту (Матеј 15:39; Марко 8:10). Научници повезују то подручје с Магдалом (Мигдалом), јужно од Генезаретске равнице, према Тиберијади. Према The Macmillan Bible Atlasu, Магдала је била ”славна по својој индустрији прераде риба“. Обилан риболов на том делу језера свакако је могао да учини такву индустрију сврсисходном и уносном.

Занимљиво је да је, године 1985/86. суша снизила водостај Галилејског мора тако да је открила делове дна језера. Близу Генезаретске равнице два човека су пронашла остатке једног древног чамца. Археолози су били у стању да реконструишу тај дрвени рибарски чамац, који датира отприлике из времена када је Исус посетио Генезаретско језеро и равницу.

[Фуснота]

[Извор слике на 24. страни]

Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.

[Извор слике на 24. страни]

Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.

[Извор слике на 25. страни]

Garo Nalbandian

[Извор слике на 25. страни]

Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.