Да ли ће планови за међународну безбедност успети?

„ИЗГЛЕДА да се хладни рат, који је преко 40 година чврсто држао свет, с Божјом милошћу завршио“, стоји у One World, часопису WCC-a (World Council of Churches, Светски савез цркава). „Значајна збивања у Централној и Источној Европи... изгледају као добар наговештај за мир и безбедност у Европи и остатку света“, додаје Џон Поби (John Pobee), англикански писац WCC-овог Програма теолошког образовања.

Представници WCC-а нису усамљени у повезивању Бога са људским плановима за међународну безбедност. Априла 1991, убрзо након рата у Персијском заливу, папа Јован Павле је послао поруку тадашњем главном секретару Уједињених нација Хавиеру Перезу де Куељару, у којој је рекао: „Бискупи католичких цркава Средњег истока и Запада имају поверење у дело Уједињених нација... Они се надају да ће, кроз Уједињене нације и њене спезијализоване организације, они које је недавни рат ставио у ситуацију крајње беде сигурно наићи на међународно разумевање и солидарност.“

Осим тога, Ватикан је био једна од 35 држава које су формулисале и потписале и Хелсиншки споразум 1975. и Стокхолмски документ 1986. Када су Уједињене нације 1986. годину прогласиле ’Међународном годином мира‘, папа се одазвао позивајући представнике већих светских религија на учествовање у прослави ’Светског дана молитве за мир‘. Представници будистичке, хиндуистичке, исламске, шинтоистичке, англиканске, лутеранске, грчке православне, јеврејске и других вероисповести су се у октобру 1986. састали у Асизију у Италији, где су наизменично молили за светски мир.

Неколико година касније тог се догађаја, у својој проповеди коју је изнео у Риму, присетио англикански кентерберијски надбискуп. „У Асизију смо“, рекао је, „видели да римски бискуп [папа] може цркве хришћанства окупити заједно. Ми можемо заједно молити, заједно разговарати и заједно деловати за мир и добробит човечанства... Код прве такве молитве за светски мир, осећао сам да се налазим у присуству Бога, који је рекао: ’Гле све ново творим.‘“

И друге религије, иако без представника у Асизију, такође су оптимистичне у вези људских планова за међународну безбедност. У уводнику Die Kerkbode, службених новина јужноафричке Холандске реформиране цркве, стајало је: „Ми проживљавамо преображај у нови светски поредак. Оно што је само неколико година раније изгледало незамисливо, збива се пред самим нашим очима. Помирење које се догађа на великој светској сцени између Совјетског Савеза и Запада има широки регионални значај. У нашем делу света традиционално супротстављене странке и заклети непријатељи разговарају једни с другима и тежња за ’миром‘ израња посвуда... С хришћанског становишта, требало би поздравити све напоре да се успостави мир међу људима. Можемо молити за мир у нашем времену.“

Да ли Бог благосиља људске планове за међународну безбедност?

Шта каже Библија?

О полагању нада у људска настојања, Библија пружа неувијено упозорење: „Не уздајте се у кнезове, ни у смртника од кога помоћи нема. Излази ли дух из њих, враћају се у прах свој, и тад пропадају све помисли њихове“ (Псалам 146:3, 4). Данашњи напредак према миру може изгледати охрабрујуће. Али, морамо бити реални. Људске моћи су ограничене. Догађаји су често већи од људи. Они ретко могу схватити подземне струје, скривене силе које подривају њихове најбоље планове.

Седам стотина година пре времена Исуса, у доба пророка Исаије, јеврејске вође су настојале да остваре безбедност међународним савезима са суседним нацијама на начин који се може упоредити с оним што се дешава данас. Тада су религиозне вође такође подупирале напоре политичара. Али, Исаија је упозорио: „Договарајте се, договор ће вам се разбити; реците ријеч, неће бити од ње ништа“ (Исаија 8:10, Даничић-Караџић). Њихови су се договори показали као катастрофални неуспех. Може ли се исто десити и данас?

Да, може, јер је Бог преко истог пророка објавио да Он има свој властити начин да на Земљи оствари безбедност. То се неће остварити кроз неку људску организацију, него кроз потомка израелског краља Давида (Исаија 9:6, 7). Тај Наследник краља Давида је Исус Христ који је, када га је испитивао Понтије Пилат, признао да је Краљ, али је рекао: „Краљевство моје није од овога света“ (Јован 18:36; Лука 1:32). Исусово Краљевство је у ствари требало бити небеско. И оно — а не Уједињене нације или нека друга земаљска политичка организација — треба донети трајну, поуздану безбедност Земљи (Данијел 2:44).

Исус Христ је предвидео да ће његово Краљевство почети да влада с неба у време када ће бити ’ратова и гласова о ратовима‘ и када ће се дићи ’народ против народа и краљевство против краљевства‘. Испуњење пророчанства означава 1914. као време када се то десило, а године након тога назива ’свршетком система ствари‘ (Матеј 24:3, 6-8, New World Translation).

Шта то значи? Да је преостало време овог светског поретка ограничено, и да ће ускоро истећи. Је ли то разлог за бригу и жалост? Не, ако се сетимо окрутности, неправде, тлачења, ратова и свих патњи које су означиле овај систем ствари. Сасвим сигурно ће бити олакшање живети под владаром за кога Божја реч, Библија, каже: „Дух Господњи ће на њему почивати, дух мудрости и разума, дух савета и силе, дух познања и страха од Господа“ (Исаија 11:2).

Права сигурност на Земљи

Заиста, на Земљи неће бити праве сигурности све док се, под Божјим Краљевством, у светским размерама не испуни пророчанство Исаије: „Јер ћу нова ја небеса створити и нову земљу, а што је пре било, то се неће помињати, нити ће на ум долазити“ (Исаија 65:17). Без обзира на бројност молитви које религиозне вође изговарају у корист овог света, људски планови за међународну безбедност не могу заменити Божји начин остваривања мира и безбедности.

Светска, трајна безбедност, коју ће увести Божје Краљевство, биће величанствена. Ево само једног описа који се налази у Библији: „Од мачева својих раонике ће сковати од копаља својих српове; неће више народ мач на народ дизати и неће се више рату учити. Сваки ће код своје лозе седети и под својом смоквом, и нико их бунити неће; јер су уста Господа над војскама проговорила“ (Михеј 4:3, 4).

Само безбедност за коју гарантује сам Бог може бити трајна и поуздана. Зато, уместо да се уздаш у кнезове, зашто да се не поуздаш у њега? Тада ћеш схватити истинитост псалмистових речи: „Благо оном коме је Бог Јаковљев у помоћи, коме је надање у Господу, Богу његовому, створитељу неба и земље, мора и свега што је у њима, и који увек веру храни“ (Псалам 146:5, 6).

[Оквир на 7. страни]

Католичка црква и међународна политика

„Иако је Христ рекао да његово краљевство ’није од овог света‘, свештенство на високим положајима и папство као институција интензивно су учествовали у међународним и националним политичким борбама још од времена Константина“ (The Catholic Church in World Politics, од професора Erica Hansona са исусовачког универзитета Santa Clara).