Призори из Обећане земље

Посети земљу, посети овце!

ХИЉАДЕ хришћана је посетило Обећану земљу, у уверењу да ће им разгледање места на којима су се збивали догађаји помоћи да разумеју Библију, да је учине значајнијом. И помогло им је.

Било да си је посетио дословно или у мислима, проучавајући књиге и чланке о тој земљи, шта је са посетом овцама? Можда се питаш: ’У каквој су вези овце с Обећаном земљом?‘ У ствари, овце су у библијска времена биле такав саставни део живота да је посета Обећаној земљи на неки начин непотпуна ако не би укључила овце.

Фотографије које овде видиш могу бити део твоје посете, пошто су овце које се у том подручју данас могу видети веома сличне онима које су биле уобичајене у библијско време.a Њихов широки реп отежао је од сала (Левитик 7:3; 9:19). Густа вуна је обично бела. Али, сети се да су у Јаковљевом великом стаду биле ’шарене овце и оне с белегом и црне‘ (Постање 30:32).

Исти извештај показује да се човек који је имао велико стадо сматрао богатим (Постање 30:43). О Јову читамо: „Он имаше седам хиљада оваца, три хиљаде камила, пет стотина јармова волова, пет стотина магарица... беше највиђенији од свих синова Истока“ (Јоб 1:3; 42:12). Или, сети се да је Набал имао 3 000 оваца и 1 000 коза. Шта мислиш, какав је друштвени положај и утицај имао у Давидово време? (1. Самуелова 25:2). Али, зашто је баш велико стадо представљало велико богатство?

Било је то зато што су овце снабдевале свог власника драгоценим производима. Сама вуна била је имовина која се обнављала. Пословице 31:13, 21, 22 нам помажу да разумемо како ју је мудра, вредна жена могла користити за прављење одеће за своју породицу или одеће коју је могла продати (Јоб 31:20). Вуна је била значајна трговачка роба. То произилази из примедбе да је моапски краљ ’имао много стоке, и давао цару Израелову данак од сто хиљада јагањаца и сто хиљада овнова под руном‘ (2. Краљевима 3:4). Да, биле су то овце „под руном“; обиље вуне повећавало је њихову вредност.

Мужјаци овце, овнови, могли су имати импресивне рогове, као оне што их можеш видети на десној фотографији. Дозива ли ти то у сећање да се рог овна користио да би се огласио Јубилеј? (Левитик 25:8-10). Слични шупљи рогови употребљавали су се када се оглашавао знак за узбуну или за управљање ратним маневрима (Судије 6:34; 7:18, 19; Јоел 2:1).

Разумљиво, ако си имао стадо оваца, имао си осигуран извор хране, јер су овце биле међу чистим животињама које су Израелци смели јести (Деутероном 14:4). Месо (овчетина или јагњетина), могло се кувати или пећи. Печена овца била је саставни део годишње Пасхе (Излазак 12:3-9). Овце су такође биле редовни извор млека, које се користило за пиће и прављење сира (1. Самуелова 17:17, 18; Јоб 10:10; Исаија 7:21, 22).

Ниједна посета овцама не би била потпуна ако се не би запазио тесан однос између стада и његовог пастира. Верни пастир брине за своје овце. Као што је Исус споменуо, оне би препознале глас свог пастира и одазвале се када би их звао именом (Јован 10:3, 4). Ако се једна изгубила, пажљиви пастир ју је тражио. Када је нашао изгубљену овцу, могао ју је ставити на рамена и однети натраг стаду (Лука 15:4, 5).

Давид је навео своје искуство са стадом када се упоредио с овцом која има Јехову као свог Пастира. Давид је био заштићен, као што су овце заштићене од грабежљивих животиња. Овце су могле следити вођство свог брижног пастира. Ако су се озледиле, очистио је и завио њихове ране, можда ублажујућим уљем. У каквој је то супротности са себичним поступцима израелских вођа, описаних у Езекјелу 34:3-8!

Библија садржи многа пророчанска и сликовита указивања на овце. Тако твоја посета, која ће те упознати с овцама Обећане земље, може продубити твоје разумевање израза као што су „мало стадо“, „јагње Божије“ и „друге овце“ (Лука 12:32; Јован 1:36; 10:16).

[Фуснота]

[Извор слике на 24. страни]

Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.

[Извор слике на 25. страни]

Garo Nalbandian