Чврсто стани за слободу коју даје Бог!
„За такву слободу Христ нас је ослободио. Зато чврсто стојте и не дајте се поново упрегнути у јарам ропства“ (ГАЛАЋАНИМА 5:1, NW).
1, 2. Како је изгубљена слобода коју даје Бог?
ЈЕХОВИН народ је слободан. Али, они не теже за независношћу од Бога, јер би то значило ропство Сатани. Они цене свој близак однос с Јеховом и радују се у слободи коју им он даје.
2 Наши прародитељи, Адам и Ева, изгубили су слободу коју даје Бог тиме што су сагрешили и постали робови греха, смрти и Ђавола (Постање 3:1-19; Римљанима 5:12). Заиста, Сатана је цели свет довео на грешни пут ка уништењу! Али, они који чврсто стоје за слободу коју даје Бог ходе путем к вечном животу (Матеј 7:13, 14; 1. Јованова 5:19).
Слобода од ропства
3. Коју је наду Бог пружио у Едену?
3 Јехова је намеравао да људи који исказују част његовом имену буду слободни од ропства Сатани, греху и смрти. Та нада је пружена када је Бог рекао змији коју је у Едену употребио Сатана: „Поставићу непријатељство између тебе и жене и између семена твога и семена њена. Оно ће ти главу згњечити, а ти ћеш му згњечити пету“ (1. Мојсијева 3:14, 15, NW). Исус Христ, Семе из Јеховине небеске организације, претрпео је да му буде згњечена пета кад је умро на стубу, али је Бог тиме пружио откупну жртву да ослободи човечанство које верује од греха и смрти (Матеј 20:28; Јован 3:16). С временом ће Исус згњечити главу Сатане, Празмије (Откривење 12:9).
4. Којој се слободи радовао Аврахам, и шта му је Јехова обећао?
4 Око 2 000 година након обећања датог у Едену, ’Јеховин пријатељ‘ Аврахам послушао је Бога и кренуо из града Ура на друго место (Јаков 2:23, NW; Јеврејима 11:8). Тиме је добио слободу коју даје Бог и више није живео као роб Сатаниног света криве религије, покварене политике и похлепне трговине. Бог је еденском пророчанству додао обећања да ће се све породице и нације благословити посредством Аврахама и његовог Семена (Постање 12:3; 22:17, 18). Аврахам је био слободан од осуде јер је ’поверовао Јахви, и он му је то урачунао у праведност‘ (Постанак 15:6, Ст). Данас близак однос с Јеховом на исти начин доноси слободу коју даје Бог од осуде и од ропства свету који лежи у Сатаниној власти.
Узбудљива симболична драма
5. Са каквим је околностима било повезано Исаково рођење?
5 Да би Аврахам могао имати семе, његова жена Сарај, нероткиња, понудила му је своју слушкињу Агар, како би му она родила дете. Аврахам је с њом добио Исмаела, али Бог није изабрао њега као обећано Семе. Уместо тога, када је Аврахам имао 100 година а Сара 90, Јехова им је омогућио да имају сина који је назван Исак. Када је Исмаел исмејавао Исака, Агар и њен син били су отпуштени, остављајући Аврахамовог сина са слободном женом Саром као његово неоспорно семе. Попут Аврахама, и Исак је исказивао веру и радовао се слободи коју даје Бог (Постање 16:1-16; 21:1-21; 25:5-11).
6, 7. У шта су лажни учитељи уверавали неке галатијске хришћане, али шта је Павле објаснио?
6 Ти догађаји наговештавали су веома значајне ствари за љубитеље слободе коју даје Бог. То је забележено у писму које је апостол Павле написао скупштинама Галатије око 50. до 52. н. е. До тада је Водеће тело већ одлучило да се од хришћана не захтева обрезање. Али, лажни учитељи уверавали су неке Галаћане да је то пресудно обележје хришћанства.
7 Павле је рекао Галаћанима: Особа је проглашена праведном кроз веру у Христа, а не делима мојсијевског Закона (1:1–3:14). Закон није обеснажио обећање повезано с аврахамским савезом, него је очитовао преступе и служио је као васпитач који води до Христа (3:15-25). Својом смрћу, Исус је ослободио оне који су под Законом, омогућујући им да постану Божји синови. Дакле, повратак уређењу држања дана̂, месеци, временских раздобља и година значио би повратак у ропство (4:1-20). Павле је затим писао:
8, 9. (а) Укратко објасни својим речима шта је Павле рекао у Галатима 4:21-26. (б) Ко или шта је у тој симболичној драми предочено Аврахамом и Саром, и ко је обећано Семе?
8 „Кажите ми ви, који желите бити под законом: Зар не чујете Закон? Стоји, на пример, писано да је Аврахам стекао два сина: једнога [Исмаела] од слушкиње [Агар], а другога [Исака] од слободне жене [Саре]; али онај од слушкиње у ствари је рођен на начин тела, а други од слободне жене кроз обећање. Те ствари стоје као симболична драма; јер те жене значе два савеза; један [савез Закона] с горе Синаја [где је Бог увео тај савез с Израелцима] који рађа децу за ропство, а који је Хагар. [Други савез био је онај који је склопљен с Аврахамом с обзиром на његово Семе.] А та Хагар значи Синај, гору у Арабији, јер она одговара садашњем Јерусалиму, јер је у ропству са својом децом [потомцима Аврахама, Исака и Јакова]. А горњи Јерусалим слободна је, и мајка је наша“ (Галаћанима 4:21-26, NW).
9 У тој симболичној драми, Аврахам је представљао Јехову. ’Слободна жена‘, Сара, предочавала је Божју „жену“, или свету универзалну организацију. Она је произвела Христа, Семе те симболичне жене и Већег Аврахама (Галатима 3:16). Да би људима показао пут ослобођења од нечистог обожавања, греха и Сатане, Исус је поучавао истину и разоткрио лажну религију, али Јерусалим и његова деца су остали у религиозном ропству зато што су га одбацили (Матеј 23:37, 38). Исусови јеврејски следбеници постали су слободни од Закона, који је открио њихово ропство несавршености, греху и смрти. Сви људи који прихвате Исуса као Онога кога је родила Божја „жена“ да буде месијански Краљ и Ослободилац који ’оглашује заробљенима слободу‘ заиста су слободни! (Исаија 61:1, 2; Лука 4:18, 19).
Избегавати ропски јарам
10, 11. Из ког ропског јарма је Христ ослободио своје следбенике, и које се паралеле могу запазити данас?
10 Онима који заједно с Христом, Већим Исаком, чине Аврахамово семе, Павле каже: „Горњи Јерусалим слободна је, и мајка је наша... Ми смо, браћо, деца која припадају обећању, исто као што је био Исак. Али као што је онда онај који је рођен на начин тела [Исмаел] почео прогонити онога који је рођен на начин духа [Исака], тако и сада... Нисмо деца слушкиње, него слободне жене. За такву слободу [од Закона] Христ нас је ослободио. Зато чврсто стојте и не дајте се поново упрегнути у јарам ропства“ (Галаћанима 4:26–5:1, NW).
11 Сви Исусови следбеници који би се подложили Закону били би упрегнути у јарам ропства. Крива религија је данашњи ропски јарам, а хришћанство одговара древном Јерусалиму и његовој деци. Али, помазаници су деца горњег Јерусалима, Божје слободне небеске организације. Они и суверници са земаљском надом нису део овог света и нису у ропству Сатани (Јован 14:30; 15:19; 17:14, 16). Ослобођени истином и Исусовом жртвом, стојмо чврсто за своју слободу коју нам даје Бог.
Заузети став за слободу коју нам даје Бог
12. Који су корак предузели верници, и шта ће сада бити размотрено?
12 Као Јеховини сведоци, данас се милиони радују правој слободи. Библијски студији воде се са даљњим милионима, од којих су многи „исправно наклоњени вечном животу“. Када постану верници, они ће заузети став за слободу коју даје Бог тиме што ће се крстити (Дела 13:48, NW; 18:8). Али, који кораци претходе хришћанском крштењу?
13. Какав однос постоји између спознања и крштења?
13 Пре него што се крсти, особа мора стећи тачно спознање Библије и поступати по њему (Ефесцима 4:13). Зато је Исус рекао својим следбеницима: „Пођите... и учините ученике од људи из свих нација, крстећи их у име Оца и Сина и светог духа, учећи их да држе све што сам вам заповедио“ (Матеј 28:19, 20, NW).
14. Које спознање захтева крштење у име Оца, Сина и светог духа?
14 Бити крштен у име Оца значи признати Јеховин положај и власт као Бога, Створитеља и Универзалног Суверена (Постање 17:1; 2. Краљевима 19:15; Откривење 4:11). Крштење у име Сина захтева признање Христовог положаја и власти као узвишеног духовног створења, месијанског Краља и онога кроз кога је Бог пружио „одговарајућу откупнину“ (1. Тимотеју 2:5, 6, NW; Данијел 7:13, 14; Филипљанима 2:9-11). Особа која је крштена у име светог духа увиђа да је то Божја активна сила коју је Јехова користио у стварању и да би надахнуо писце Библије, као и на друге начине (Постање 1:2; 2. Петрова 1:21). Наравно, о Богу, Христу и светом духу може се научити много више.
15. Зашто особа мора исказивати веру пре него што се крсти?
15 Пре крштења, особа мора исказивати веру темељену на тачном спознању. „Без вере није могуће Богу угодити“ (Јеврејима 11:6). Појединац који исказује веру у Бога, Христа и божанску намеру желеће да буде један од Јеховиних сведока, да живи у складу с Божјом речи и да има значајно учешће у проповедању добре вести. Он ће говорити о слави Јеховиног краљевања (Псалам 145:10-13; Матеј 24:14).
16. Шта је покајање, и како је повезано с хришћанским крштењем?
16 Покајање је још један предуслов за крштење. Покајати се значи „променити свој ум с обзиром на пређашње (или намеравано) поступање, или понашање, због жаљења или незадовољства“, или „осећати жаљење, кајање или грижу савести за оно што је неко учинио или пропустио да учини“. Јевреји првог века је требало да се покају за своје грехе према Исусу Христу (Дела 3:11-26). Неки верници у Коринту су се покајали за блуд, идолопоклонство, прељубу, хомосексуалност, крађу, похлепу, пијанство, свађе и изнуђивање. Као последица, били су ’опрани‘ у Исусовој крви, ’посвећени‘ као они који су одвојени за Јеховину службу и ’проглашени праведним‘ у име Исуса Христа и Божјег духа (1. Коринћанима 6:9-11, NW). Зато је покајање корак ка доброј савести и слободи коју даје Бог од мучне кривице због греха (1. Петрова 3:21).
17. Шта значи обраћење, и шта оно захтева од особе која планира да се крсти?
17 Пре него што се особа може крстити као један од Јеховиних сведока, мора доћи и до обраћења. Обраћење покајника услеђује након што одбаци свој погрешан животни пут и одлучи да чини што је исправно. Хебрејски и грчки глаголи који се односе на обраћење значе „окренути се, одвратити се, вратити се“. Када је употребљено у добром духовном смислу, то се односи на враћање Богу с неисправног пута (1. Краљевима 8:33, 34). Обраћење захтева „дела достојна покајања“, да чинимо оно што Бог заповеда, напустимо криву религију и своје срце постојано управимо Јехови тако да служимо само њему (Дела 26:20; Деутероном 30:2, 8, 10; 1. Самуелова 7:3). То захтева „ново срце и нов дух“ за промену размишљања, нарави и циља у животу (Езекјел 18:31). Нова личност која тиме настаје замењује безбожна обележја божанским особинама (Колошанима 3:5-14). Да, право покајање заиста проузрокује да се особа ’обрати‘ (Дела 3:19).
18. Зашто се у молитви предати Богу, и које је значење тог корака?
18 Крштењу мора претходити предање Богу у молитви. (Упореди Лука 3:21, 22.) Предање значи одвајање за свету сврху. Тај корак је тако важан да у молитви треба да изразимо Богу своју одлуку да му будемо искључиво одани и служимо му заувек (Деутероном 5:8, 9; 1. Летописа 29:10-13). Наравно, ми се не предајемо неком делу, већ самом Богу. Та мисао била је разјашњена на сахрани првог председника Друштва Кула стражара, Чарлса Тејза Расела. Том приликом, 1916, секретар-благајник Друштва, В. Е. Ван Амбург, је рекао: „Ово велико светско дело није дело једне особе. Оно је за такво нешто превелико. То је Божје дело и оно се не мења. Бог је у прошлости користио многе слуге и несумњиво ће користити многе у будућности. Наше посвећење [предање] није човеку, или делу човека, већ вршењу Божје воље, како ће нам Он открити кроз Своју Реч и милосрдно вођство. Бог је још увек на кормилу.“ Али, шта се још мора учинити у вези предања Богу?
19. (а) Како појединци пружају јавни доказ предања Јехови? (б) Чега је симбол крштење у води?
19 Када се особа крсти, пружен је јавни доказ предања Јехови. Крштење је симбол који показује да се особа која се подвргава подрањању у воду безусловно предала Јехови Богу кроз Исуса Христа. (Упореди Матеј 16:24.) Када се кандидат за крштење подрони под воду и затим подигне из ње, он симболично умире с обзиром на свој пређашњи животни пут и подигнут је у нови начин живота, да би сада безрезервно вршио Божју вољу. (Упореди Римљанима 6:4-6.) Када се Исус крстио, он се на безрезерван начин представио свом небеском Оцу (Матеј 3:13-17). А Библија увек изнова показује да је требало да се оспособљени верници крсте (Дела 8:13; 16:27-34; 18:8). Према томе, да би особа данас постала Јеховин сведок, мора бити верник који заиста исказује веру и крстити се. (Упореди Дела 8:26-39.)
Чврсто стајати!
20. Који су неки библијски примери који показују да ћемо бити благословљени за заузимање става за слободу коју даје Бог као крштени Сведоци Јехове?
20 Ако си заузео чврст став за слободу коју даје Бог тиме што си постао крштени Сведок Јехове, он ће те благословити као што је благословио своје слуге у прошлости. На пример, Јехова је благословио остарелог Аврахама и Сару богобојазним сином, Исаком. Вером је пророк Мојсије изабрао да заједно с Божјим народом буде злостављан, уместо да ’има за неко време сладости греха, држећи срамоту [зато што је био древни узор] Христа [или Божјег Помазаника] за веће богатство од свега блага египатског‘ (Јеврејима 11:24-26). Мојсије је имао предност да га Јехова употреби да изведе Израелце из египатског ропства. Осим тога, зато што је верно служио Богу, он ће ускрснути и служиће као један од ’кнезова на свој земљи‘ под Већим Мојсијем, Исусом Христом (Псалам 45:17, Ст; Деутероном 18:17-19).
21. Који су охрабрујући примери пружени с обзиром на богобојазне жене древног времена?
21 Предани хришћани данас могу бити охрабрени и размишљањем о женама које су постале заиста слободне и радосне. Међу њима је била Моавка Рут, која је доживела и тугу удовиштва и радост од Бога дате слободе од криве религије. Остављајући свој народ и своје богове, остала је уз своју свекрву удовицу, Наоми. „Куд идеш ти ићи ћу и ја“, рекла је Рут, „где се ти настаниш настанићу се и ја; твој ће народ мени мој народ бити и твој Бог мој Бог“ (Рут 1:16). Као Боазова жена, Рут је постала мајка Давидовог деде Обеда (Рут 4:13-17). Заиста, Јехова је тој понизној не-Израелки доделио ’потпуну плату‘ тиме што јој је дозволио да постане преткиња Исуса Месије! (Рута 2:12, Даничић-Караџић). Како ће Рут само бити радосна кад ускрсне и сазна да је имала такву предност! Иста радост ће несумњиво испунити срце некадашње блуднице Рахаб, која је била ослобођена од неморала и кривог обожавања, као и срце Бат-Шебе, која је погрешила али се покајала, јер ће и оне сазнати да им је Јехова дозволио да постану преткиње Исуса Христа (Матеј 1:1-6, 16).
22. Шта ће бити размотрено у следећем чланку?
22 Разматрање прималаца слободе коју даје Бог могло би се наставити и даље. На пример, њихов број укључује мушкарце и жене вере споменуте у 11. поглављу Јеврејима. Они су претрпели невољу и злостављање, „они којих не беше достојан свет“. Додајмо њиховом броју лојалне Христове следбенике из првог века и друге верне појединце од тада, укључујући милионе који сада служе Јехови као његови Сведоци. Као што ћемо надаље видети, ако си с њима заузео став за слободу коју даје Бог, имаш много разлога за радост.
Како би одговорио?
◻ Коју је наду Бог пружио када је изгубљена слобода коју даје Бог?
◻ Из ког је ’јарма ропства‘ Христ ослободио своје следбенике?
◻ Који кораци претходе крштењу неке особе као Јеховиног сведока?
◻ Који библијски примери показују да ћемо бити благословљени за заузимање става за слободу коју даје Бог?
[Слика на 16. страни]
Знаш ли који кораци претходе крштењу Јеховиних сведока?