Призори из Обећане земље

Побринуо се за Израел у Синају

ЗАМИСЛИ милионе — људи, жена и деце — који крећу у ’велику застрашујућу пустош са змијама отровницама и шкорпијама и са жедним тлом које нема воде‘!

Ове Божје речи које налазимо у 5. Мојсијевој 8:15 (NW) доводе у средиште пажње оно што се можда чинило страшним путовањем које се указивало пред Израелцима када су изашли из Египта и ступили у пустош Синаја. Један велики проблем: Ко ће се побринути за довољно хране и воде?

Израелци су били у ропству у делти Нила, али нису трпели оскудицу. Зидне слике у древним гробовима приказују избор грожђа, диња, и других плодова, као и рибу и живину, што је чинило разнолику исхрану. Како је зато тачно јадање пуно чежње у пустоши: „Ко ће нам дати меса да једемо? Опомињемо се риба што је јеђасмо у Египту, за бадава, краставаца и диња и црнога и белога лука“ (Бројеви 11:4, 5; 20:5).

Након што су прешли Црвено море, Израелци су ускоро схватили шта је у ствари Синај. Нису кренули прометним, трговачким путем на север већ су скренули према врху троугластог полуострва. До тренутка када су прешли око 80 километара у пустоши, њихова потреба за водом чинила се критичном. Нису могли пити воду коју су пронашли, јер је била горка и вероватно је у себи носила болести. Узвикивали су: „Шта ћемо пити?“ Бог се умешао, претворивши воду у слатку (Излазак 15:22-25).

Запази горе призор поворке камила. Можеш разумети питање како ће Израелци моћи да наставе кроз пустињу према гори Синај. Како ће и даље налазити довољно воде — и хране — за себе као и за стада и крда која су им требала да би преживели? (Излазак 12:38).

Кретали су се даље према југу и ускоро су пронашли освежавајућу воду и храну у Елиму (Излазак 15:27). Међутим, то није било њихово одредиште. Ишли су према ’гори Божјој‘, гори Синај (Излазак 3:1; 18:5; 19:2; 24:12-18). То је било 120 километара далеко — дакле, километри дивље, неплодне земље.

Док је огромна група напредовала према гори Синај, приближила се — и вероватно зауставила — у већој оази познатој као Феиран. Мали део ње видљив је на фотографији на супротној страни.a Она се простире кроз кланац у пустоши, према Црвеном мору (Суецки залив). Какво су само освежење могли тамо да пронађу!

Док је пустош Синаја могла уопште одговарати опису ’велике и застрашујуће пустоши‘, Израелци су могли да уживају у сенци величанствених палми и другог дрвећа у оази Феиран. Пронашли су велике, слатке урме, које су им послужиле за храну на лицу места а могли су и да их понесу са собом као залиху.

Све ово било је могуће зато што је подземна вода излазила на површину земље у Феирану. Замисли како би се осећао да си био у дивљој пустоши и да си изненада пронашао свежу воду за пиће! Ово показује да чак и на Синају постоје места где може да се пронађе вода. Понекад бунар мора да се копа прилично дубоко. То онда захтева тежак посао код извлачења ведара или ћупова пуних животворне течности, посебно ако је требало да се напајају стада и крда. Извори до дан данас привлаче бедуине са Синаја, где могу црпсти воду за себе и своје камиле. (Упореди Постање 24:11-20; 26:18-22.)

Да, упркос приликама када су приговарали због онога што се чинило као несавладива оскудица, Израелци су имали воду и храну. Понекад се Бог чудом побринуо за то (Излазак 16:11-18, 31; 17:2-6). У другим приликама очигледно их је водио до ’места за одмор‘, где су њихове стварне потребе могле бити задовољене путем природних залиха (Бројеви 10:33-36, Ст). Све време, он је држао пред њима обиље које је чекало верне у Обећаној земљи (Деутероном 11:10-15).

[Фуснота]

[Извор слике на 24. страни]

Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.

[Извор слике на 24. страни]

Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.

[Извор слике на странама 24, 25]

Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.

[Извор слике на 25. страни]

Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.