Нада побеђује очај!
У Webster’s Ninth New Collegiate Dictionary, очај се дефинише као „крајњи губитак наде“. Јасно је дакле да нам за победу над очајем треба нада!
Несрећник који је присиљен да живи на улици неће запасти у крајњи очај ако поседује наду. Нада чак и онима који трпе муке клиничке депресије може дати храброст и снагу да истрају. Али, та нада треба да буде поуздана! Шта то значи?
Темељ за наду
Размотримо шта се догодило Сари, жени патријарха Аврахама. Приближавала јој се 90. година старости, а још је била нероткиња и одавно је изгубила наду да ће родити дете. Ипак, кад је њен муж имао 99 година, Јехова је поновио обећање које је годинама раније дао — Аврахам ће заиста имати „семе“, или наследника. Аврахам је знао да је то обећање поуздано. Замисли колико је Сара морала бити срећна кад се чудесно одиграо срећан догађај, кад је родила Исака! (Постање 12:2, 3; 17:1-4, 19; 21:2). Аврахамово поуздање у Бога није било изневерено, јер је и апостол Павле објаснио: „И [Аврахам] не посумња у обећање Божје неверовањем, него ојача у вери и даде славу Богу“ (Римљанима 4:20).
Пишући Јеврејима који су у његово време постали хришћани, Павле им је доказивао да се из два добра разлога могу поуздати у Божје обећање спасења кроз Исуса. Цитирајући обећање које је Бог дао Аврахаму и Његову пропратну божанску заклетву, апостол је изнео: „Јер се људи куну већим, и заклетвом потврђују речено и ућуткују свако противно тврђење. Зато и Бог, кад хтеде наследницима обећања боље да покаже тврђу воље своје, употреби заклетву да би у двема непоколебљивим стварима, у којима Богу није могуће слагати, имали сигурну утеху ми који смо прибегли да се ухватимо за наду која је пред нама“ (Јеврејима 6:16-18, Др Димитрије Стефановић). Да, Божја обећања су истинита и поуздана. Јехова је свемоћан и једино он може јемчити испуњење своје властите речи.
Нада — ’јака и поуздана‘
Павле је написао да је хришћанска нада ’јака и поуздана‘ (Јеврејима 6:19). Павле је знао где леже корени његове наде. Он објашњава: „[Нада] преко завесе продире.“ Шта то значи? Павле је очигледно мислио на древни храм у Јерусалиму. У њему се налазио простор назван Светиња над светињама, који је завеса одвајала од осталог дела грађевине (Излазак 26:31, 33; Матеј 27:51). Наравно, дословни храм у Јерусалиму је већ одавно уништен. Чему онда данас одговара ова Светиња над светињама?
Самом небу, где је устоличен сам Бог! Павле је ово објаснио кад је рекао да Исус након свог уласка „не уђе у светилиште урађено од човека [у храму у Јерусалиму] на прилику оног правог, него уђе у само небо, да се покаже сад пред лицем Божјим за нас“ (Јеврејима 9:24). Тако хришћанска нада, која нам помаже да се боримо против очаја, зависи од небеског уређења, а не од људских политичара. Она зависи од Онога кога је поставио Бог, од Исуса Христа, који је свој живот дао као откупнину за наше грехе и који се сада пред Богом појављује у нашу корист (1. Јованова 2:1, 2). Осим тога, као што се често износи у рубрикама овог часописа, овај исти Исус је онај кога је Бог одредио да влада као Краљ Божјег небеског Краљевства, а то чини још од 1914. То небеско Краљевство ће ускоро одстранити околности које толике доводе у очај.
Нада — „сидро душе“
Да би уверио своје читаоце у чврсте темеље њихове наде за спасење кроз Исуса, Павле је употребио аналогију: „Њу [наду] имамо као тврдо и поуздано сидро душе“ (Јеврејима 6:19, ДС).
Сидра су била добро позната путницима као што је био Павле. Древна сидра су била доста слична савременим, често начињена од гвожђа с два крака налик зубима, којима су се хватала за морско дно. На путу до Рима, око 58. н. е., Павлов брод је био у опасности да удари у хриди. Али, како је брод залазио у све плиће воде, морнари „бацише с крме четири сидра“. Захваљујући тим сидрима, брод је срећно пребродио олују (Дела апостола 27:29, 39, 40, 44).
Дакле, шта мораш учинити да би своју наду учинио сигурном као сидро, тако да можеш пребродити економске тешкоће, телесне или емоционалне болести, или било какве друге „олује“ које би могле доћи на тебе? Као прво, увери се да су библијска пророчанства поуздана. „Испитујте сваку ствар“ (1. Солуњанима 5:20). На пример, кад следећи пут Јеховини сведоци буду разговарали с тобом, послушај шта желе да ти кажу. Ако ретко долазе тамо где живиш, потражи их у најближој Краљевској дворани. Неће те присиљавати да им се придружиш, него ћеш бити позван да прихватиш бесплатни течај проучавања Библије, чије ће време и место одржавања бити прилагођено теби.
Таквим ћеш се проучавањем уверити да „Бог... награђује оне који га траже“ (Јеврејима 11:6). Сазнаћеш да ће Божје Краљевство под Краљем, Христом Исусом, ускоро одстранити исквареност и неједнакости што је данас узрок очаја толиких људи. Под тим Краљевством Земља ће бити претворена у рај, а Бог ће онима који га воле дати вечни живот (Псалам 37:29; Откривење 21:4). Каква величанствена нада!
Пажљиво читај Библију како би видео да је та нада истинита. Затим ради на томе да развијаш близак лични однос с Богом, постајући његов пријатељ попут Аврахама (Јаков 2:23). Будући да је Јехова ’Слушач молитве‘, упознај га са својим бригама. Кад му прилазиш искрено, твоја ће ти молитва помоћи да олакшаш свој терет и победиш очај. Божји дух ти чак може отворити пут којим се може изменити ситуација која те тишти (Псалам 55:23 [22, Даничић-Караџић]; 65:3 [2, ДК]; 1. Јованова 5:14, 15).
’Држи се чврсто‘!
Након што је својим суученицима препоручио да ’испитају сваку ствар‘, Павле је додао: „Држите што је добро“ (1. Солуњанима 5:20). Један од начина да се то учини је дружење с људима који се такође чврсто држе хришћанске наде. Мудри краљ Соломон је упозорио: „Ко с мудрима иде, тај постаје мудар, али зло пролази ко се с безумнима дружи (Пословице 13:20). Не допусти предрасудама или осећањима непријатности да те спрече у проналажењу доброг друштва. На пример, међу Јеховиним сведоцима се налазе особе које су некада биле без наде. Међутим, њихово проучавање Библије, заједно с радосним дружењем са суверницима, учвршћује њихов однос с Јеховом и пружа им поуздану наду која је као сидро. Побеђује ли то заиста очај? Сасвим сигурно да.
Узмимо пример Анамарије, која је доведена до очаја због бруталног поступања које је доживела од свог мужа. „Одлучила сам да окончам свој живот“, објашњава она, „али, из неког сам разлога одлучила да се прво помолим Богу. Сећам се да сам рекла: ’Зашто ми не можеш помоћи? Тако сам дуго полагала наде у тебе, али без икакве користи.‘ Своју сам молитву завршила мислима како живот нема сврхе, па могу бити и мртва. У том тренутку сам зачула куцање на вратима. Одлучила сам да се не одазовем, надајући се да ће, ко год то био, отићи.
Куцање се и даље чуло, и ја сам постала узнемирена. Обрисала сам сузе и пошла да видим ко је на вратима, надајући се да ћу га се брзо решити како бих могла извршити оно што сам наумила. Али“, прича Анамарија, „захваљујући Јехови, ствари се нису одвијале тако, јер кад сам отворила врата, угледала сам две жене. Истина, била сам врло збуњена и нисам заиста схватила оно што су говориле. Али, понудиле су ми књигу која ће ми објаснити да живот има смисао. То је било баш оно што ми је требало да поново оживим жељу за животом.“ Њене посетитељке су се с њом договориле за редовно проучавање Библије. Анамарија је научила како може постати Божји пријатељ. То јој је, заузврат, пружило смисао живота. Сада она помаже другима да развију поуздање у Бога.
Можда си се и ти надао окончању очаја а да ниси схватао шта је све у то укључено. Ако си се икада молио: „Нека дође краљевство твоје, нека буде воља твоја и на земљи као на небу“, тада си молио за долазак Божјег Краљевства под Исусом Христом, које ће уклонити све оно што људе исправног срца доводи до очајања (Матеј 6:10). Твоје лично проучавање Библије и редовно дружење с другима који имају исто поуздање, ојачаће твоје приањање уз наду у долазак Јеховиног Краљевства и остварење Раја на Земљи (1. Тимотеју 6:12, 19). То је величанствена нада коју објављује сваки број овог часописа. Пригрли ту наду свим срцем како би се могао борити против очаја. Заиста, нада „не разочарава“ (Римљанима 5:5, Стварност).
[Слика на 7. страни]
Проучавање Библије пружа нам наду која делује као ’сидро нашој души‘