Да ли си прорачунао трошак?

„ШТА! Ви одбијате тако сјајну понуду?“ Надзорница скоро није могла поверовати што је управо чула. Њој потчињена жена, цењена због своје спретности и доброг понашања, управо је одбила понуду да на трошак предузећа две године студира у иностранству. Зашто је то учинила?

Прихватање понуде, објаснила је жена, значило би да две године буде одвојена од свог супруга и двоје деце. Јако би јој недостајали. Али, што је још важније, занемаривала би и своје од Бога добијене обавезе супруге и мајке. Емоционална и духовна цена била би превисока. Према томе, након што је прорачунала трошак, одлучила је да одбије понуду.

Шта би ти учинио да си био на њеном месту? Разумљиво је да се неће свако сложити с одлуком коју је донела та хришћанка. Неки, као што су њене колеге на послу, можда мисле да је пропустила сјајну прилику за унапређивање своје каријере. Други би је чак могли оптужити да не мисли на будућност своје породице јер, коначно, две године би брзо прошле. Али, њена одлука није била пренагљена или сентиментална. Темељила се на здравом размишљању и на разборитим начелима. На којима?

Више од здравог разума

Најмудрији човек који је икад ходао Земљом, Исус Христ, пружио је у једној од својих парабола смерницу. „Који од вас, ако хоће да зида кулу, не седе најпре и не рачуна шта ће га стати, да види има ли да је може довршити?“ питао је Исус. „Да не би, кад постави темељ и не узможе довршити, сви који гледају стали му се ругати, говорећи: Овај човек поче зидати и не може да доврши!“ (Лука 14:28-30).

Свако ће се сложити да је мудро и корисно прорачунати трошак пре одлучивања да се учини нешто важно. Хоће ли, на пример, неко ко жели купити кућу пребрзо потписати уговор, а да бар не сазна цену и увери се да је у финансијској могућности да доврши тај подухват? Сматрали бисмо да је свакако неразборит ако би тако нешто учинио. Да, здрав разум налаже да треба прорачунати трошак пре него што се почне с неким подухватом.

Али, шта је Исус у ствари желео истакнути овом параболом? Непосредно пре него што је увео параболу, рекао је: „И ко не носи крста свога и за мном не иде, не може бити мој ученик“ (Лука 14:27). Дакле, контекст показује да Исус није једноставно давао неки разуман савет с обзиром на наше уобичајене, свакодневне подухвате. У ствари, говорио је о прорачунавању трошка у вези с тим кад се постаје његов ученик.

Својом параболом Исус је истакао да постати његов ученик укључује промене и жртве. Зашто? Зато што је садашњи систем ствари усмерен на материјалне ствари и мотивисан користољубљем. Већина људи углавном се занима за задовољавање својих телесних жеља, поклањајући својим духовним потребама или свом односу с Богом малу или никакву пажњу (2. Тимотеју 3:1-4). Међутим, тај став, или дух, у директној је супротности с оним што је показао Исус Христ. „Син човечји“, рекао је, „није дошао да му служе, него да служи и да да̂ живот свој у откуп за многе.“ Највећу вредност придао је духовним стварима уместо материјалним кад је рекао: „Дух је оно што оживљава; пу̏т ничему не вреди“ (Матеј 20:28; Јован 6:63).

Према томе, кад је Исус онима који су желели постати његови ученици саветовао да прорачунају трошак, није у првом реду говорио о материјалним вредностима, већ о духовним. Шта им је важније, материјалне предности које пружа свет или духовне користи које им се нуде као ученицима? Због тога је, након што је испричао ову параболу и још једну која је повезана с тим, извео закључак: „Тако дакле сваки од вас који се не одрече свега што има, не може бити мој ученик“ (Лука 14:33). Да ли је онај који би желео постати следбеник вољан и спреман на такву жртву, или је то за њега превисока цена?

Уравнотежено гледиште

Иако материјалне ствари могу донети наизгледне користи које су приметљивије и непосредније, користи од духовних циљева далеко су трајније и више задовољавају. Исус је овако закључио: „Не сабирајте себи блага на земљи, где мољац и рђа кваре, и где лупежи обијају и краду; него сабирајте себи благо на небу, где ни мољац ни рђа не квари, и где лупежи не обијају и не краду“ (Матеј 6:19, 20). У данашње су време инфлација, пад вредносних папира, стечајеви банака, и тако даље, упропастили многе који су се уздали само у материјална богатства. Али, апостол Павле нас подстиче да „гледамо не на ствари које се виде, него на оне које се не виде; јер су ствари видљиве пролазне а невидљиве су вечне“ (2. Коринћанима 4:18). Међутим, како можемо развијати такво становиште?

Можемо то чинити опонашајући наш Узор и Пример, Исуса Христа. Док је био на Земљи ни у најмањој мери није био аскета, што је очито из чињенице да је понекад био присутан на свадбама и гозбама. Међутим, очигледно је духовне ствари стављао на прво место. Да би извршио вољу свог Оца, био је спреман одрећи се чак ствари које се сматрају потребама. Једном приликом је изјавио: „Лисице имају јаме и птице небеске гнезда; а син човечији нема где главу наслонити“ (Лука 9:58). Сматрао је вршење воље свог Оца тако важним и задовољавајућим да је са срдачном искреношћу рекао: „Јело је моје да извршим вољу онога који ме је послао, и да довршим дело његово“ (Јован 4:34).

Исус је показао своје осећање за вредности начином на који је одбио Сатанина искушења. Ђаво је покушао да наведе Исуса да Своју од Бога добијену моћ употреби на Своју корист, да задовољи Своје телесне потребе и да постигне световну славу и популарност. Исус је врло добро знао да се такве сумњиве користи могу добити само за врло високу цену — губитак Божјег признања — цену која је била виша од онога што је био спреман да плати, јер је ценио добар однос са својим Оцем изнад свега другог. Зато је Сатанине понуде јасно и без оклевања одбио (Матеј 4:1-10).

Као Христови следбеници, сигурно желимо имати исто осећање за вредности као наш Господар. У садашњем систему ствари под Сатанином влашћу постоје многе ствари које, како се чини, обећавају дивне користи, али у ствари могу бити погубне за наш однос с Богом. Такве ствари, као што је успињање по лествици успеха, тежња за вишим образовањем које би унапредило нечији положај, удварање неверницима, или пак упуштање у сумњиве пословне програме, могу лако водити до губитка вере и коначно до губитка Јеховине наклоности. Морамо пажљиво прорачунати трошак кад се суочавамо с таквим искушењима.

Права мудрост је заштита

Пре неколико година имао је млади хришћанин из једног великог града на Далеком истоку прилику да оде у иностранство на дошколовање. Иако је већ имао добро световно образовање и добро плаћени посао, сматрао је да то није довољно; желео је да поправи своје животне околности. Сухришћани су покушали да га увере у складу са библијским мислима које смо управо разматрали, али он је био непопустљив и унапређивао је ту намеру. Иако се испочетка трудио да задржи своју веру, постепено је губио цењење за библијску истину, па су се почеле јављати сумње. Отприлике за годину дана потпуно је изгубио веру и тврдио је да је агностик. Истина, задобијање вишег академског степена кроз унапређивање световног образовања донело му је одређену меру задовољства. Али, како је велику цену морао платити за ту пролазну славу — бродолом своје вере и могући губитак вечног живота! (1. Тимотеју 1:19).

С друге стране, они који нису допустили да било шта угрози њихов однос с Богом, пожњели су богате благослове од Јехове.

Један пример је млади човек који је био власник предузећа за уређивање интеријера у истом горе споменутом граду. Само неколико месеци након што је почео проучавати Библију с Јеховиним сведоцима био је суочен с примамљивом понудом — посао реновирања у вредности од 30 000 америчких долара. Међутим, то би укључивало заобилажење грађевинских прописа и одредаба код подизања неке противзаконите градње. Будући да је научио да хришћани морају бити послушни закону, схватио је да би прихватање тог посла могло значити губитак Божје наклоности (Римљанима 13:1, 2). Након што је брижљиво одвагнуо ствар, одбио је посао. Какав је био исход? То дело вере показало се прекретницом у његовом духовном напретку. За мање од годину дана напредовао је до предања и крштења. Продао је своје предузеће и прихватио посао који му је дозвољавао да има много више времена за духовне циљеве. Сада радосно и ревно служи Јехови.

Оба млада човека прорачунала су трошак. Шта је учинило разлику у њиховим изборима? Божанска мудрост! Како то? Мудрост је способност примењивања спознања на начин који обично доноси трајне користи, а божанска мудрост значи коришћење спознања у складу с Божјим намером за нас. Иако су оба млада човека имала одређено библијско спознање, њихова примена спознања водила је до различитих резултата. Књига Пословица каже: „Јер ће мудрост ући у срце твоје и знање ће души твојој омилети. Разборитост ће пазити на те и разум ће те чувати, да те избаве од зла пута“ (Пословице 2:10-12).

Божја реч, Библија, извор је праве мудрости коме се увек можеш обратити за вођство кад мораш донети важну одлуку. Уместо да постанеш мудар у својим властитим очима, следи савет: „Свим се срцем својим уздај у Господа, а на своју мисао немој се ослањати. Познај га на свим путевима својим, и он ће ти стазе твоје уравнити“ (Пословице 3:5, 6). Морамо бити понизни и спремни да будемо поучени, избегавајући дух својеглавости и независности овог света који данас тако преовладава.

Да, ми не можемо избећи да жањемо оно што посејемо, и потпуно је право и поштено да морамо носити последице одлука и избора које чинимо (Галатима 6:7, 8). Зато прорачунај трошак пре сваког подухвата. Немој допустити да те било која привидна предност лиши твоје духовности или твог односа с Јеховом Богом. Моли се за мудрост и добру способност просуђивања да би доносио исправне одлуке, јер одлуке које данас доносиш могу значити разлику између живота и смрти — за сву вечност! (Упореди Деутероном 30:19, 20.)

[Слике на 28. страни]

Хоће ли на прво место у животу ставити духовне активности или световну каријеру?