Питања читалаца
Избегавају ли Јеховини сведоци слављење рођендана зато што је тај обичај имао неко религиозно значење у древна времена?
Слављење рођендана укорењено је у празноверју и лажној религији, али то није једини или основни разлог због кога Јеховини сведоци избегавају тај обичај.
Неки обичаји који су некад били религиозне природе, на многим местима то више нису. На пример, венчани прстен је некад имао религиозно значење, али на многим местима данас то више нема. Зато многи прави хришћани прихватају месни обичај ношења венчаног прстена како би пружили доказ да је нека особа венчана. Оно што се код тога уопште узима у обзир јесте да ли је тај обичај данас повезан са лажном религијом. (Види „Питања читалаца“ у Кули стражари од 15. јануара 1972. [енгл.] и 15. октобра 1991.)
Ипак, не може се порећи да бројни приручници откривају празноверну и религиозну прошлост слављења рођендана. The Encyclopedia Americana (издање 1991) запажа: „Древни свет Египта, Грчке, Рима и Персије славио је рођендане богова, краљева и племића.“ Она каже да су Римљани држали рођење Артемиде и дан Аполона. Насупрот томе, „иако су древни Израелци водили записе о старости својих мушких грађана, не постоји доказ да су имали било какву свечаност на годишњицу датума рођења“.
Други приручници улазе у важне појединости о пореклу рођенданских прослава: ’Рођенданске забаве почеле су пре много година у Европи. Људи су веровали у добре и зле духове, које су понекад називали добрим и злим вилама. Сви су се бојали тих духова, да ће повредити слављеника рођендана, па је зато био окружен пријатељима и рођацима чије би га добре жеље, и само присуство, заштитиле од непознатих опасности које је носио рођендан. Давање дарова доносило је још већу заштиту. Заједнички обед пружао је даљњу сигурност и помагао је у постизању благослова добрих духова. Зато се рођенданска забава првобитно одржавала с намером да се особа заштити од зла и да јој се осигура добра долазећа година‘ (Birthday Parties Around the World, 1967).
Та књига објашњава и порекло многих рођенданских обичаја. На пример: „Разлог [за употребу свећа] сеже уназад до раних Грка и Римљана који су веровали да свеће имају магичне особине. Они би изговарали молитве и жеље које је пламен свећа требало да пренесе горе до богова. Богови би тада послали своје благослове и можда одговорили на молитве.“ Друге такве пропратне информације сакупљене су у књизи Расправљање на темељу Писма, на страни 338, коју је издало Watchtower Bible and Tract Society of New York, Inc.
Међутим, као што је споменуто, у то питање није укључено само то да ли је слављење рођендана било религиозно или је то још увек. Библија говори у вези рођендана, а зрели хришћани су, разумно, осетљиви што се тиче било које индикације које она пружа.
Божје слуге старог доба бележили су кад су се појединци родили, што им је омогућило да броје године. Тако читамо: „Кад му би пет стотина година, роди Ноје Сема, Кама и Јафета.“ „Кад је Ноју било шест стотина година... развалише се сви извори великог бездана“ (Постање 5:32; 7:11; 11:10-26).
Као што је споменуо и сам Исус, рођење детета је међу Божјим народом био благословљен, срећан догађај (Лука 1:57, 58; 2:9-14; Јован 16:21). Ипак, Јеховин народ није славио успомену на датум рођења; славили су друге годишњице али не рођендане (Јован 10:22, 23). Encyclopaedia Judaica каже: „Слављење рођендана је непознато у традиционалном јеврејском ритуалу.“ Дело Customs and Traditions of Israel примећује: „Прослава рођендана̂ била је узета из обичаја других нација, будући да се тај обичај међу Јеврејима не спомиње ни у Библији ни у Талмуду ни у списима каснијих Приповедача. У ствари то је био древни египатски обичај.“
Та египатска веза видљива је из рођенданске прославе о којој извештава Библија, али коју прави обожаваоци нису славили. Била је то рођенданска гозба фараона који је владао док је Јосиф био у египатском затвору. Можда су неки од тих пагана били радосни због гозбе, али тај рођендан је био повезан са одрубљивањем главе старешине хлебара (Постање 40:1-22).
Слично неповољно светло бачено је и на другу рођенданску прославу која је описана у Писмима — ону Ирода Антипе, сина Ирода Великог. Тај рођендан у Библији сигурно није приказан као безазлено весеље. Уместо тога, он је дао повода одрубљивању главе Јована Крститеља. Након тога, „ученици Јованови дођоше да узму тело његово, и укопаше га, и пођоше и јавише то Исусу“, који је ’отишао на осамљено место‘ (Матеј 14:6-13). Мислиш ли да су се ти ученици или Исус осећали привучени рођенданским прославама?
Пошто су упознати са пореклом слављења рођендана̂ и, што је још важније, неповољним светлом у коме су изнесени у Библији, Јеховини сведоци имају довољан разлог да се уздржавају од тог обичаја. Они не треба да следе тај световни обичај, јер могу имати и имају радосне оброке у било које доба године. Њихово даривање није принудно или под притиском неког заједничког окупљања; то је спонтано даривање у било које време из великодушности и истинске наклоности (Пословице 17:8; Проповедник 2:24; Лука 6:38; Дела апостола 9:36, 39; 1. Коринћанима 16:2, 3).