Каквим си људима наклоњен?

„ТРАЖИ СЕ НЕВЕСТА. Треба да буде светле пути и витка, с дипломским или још боље постдипломским образовањем. Мора да буде из добре и имућне породице. По могућности исте касте.“

ТАКО гласи типичан брачни оглас који се може видети у новинама у Индији. Вероватно се нешто слично може видети у многим другим деловима света. У Индији оглас обично дају родитељи будућег младожење. Одговори могу укључивати фотографију девојке одевене у светло црвени сари с доста златног накита на себи. Ако се породица младића сложи, могу започети преговарања с циљем склапања брака.

Уобичајена мерила вредности

У Индији је потражња за невестом светле пути веома уобичајена. То је последица дубоко укорењеног веровања да су такозване ниже касте индијског друштва тамне пути. Недавно је на индијској телевизији била приказана емисија која говори о двема девојкама, једној светле а другој тамне пути. Девојка светле пути била је окрутна и неучтива; девојка тамне пути била је љубазна и обзирна. Дошло је до магичног преокрета, тако да је девојка светле пути кажњена добивши тамну пут, док је девојка тамне пути била награђена светлом пути. Поука те приче очито се састојала у томе да, иако доброта коначно побеђује, светла пут је жељена награда.

Таква расна осећања често су много дубља него што би неко то можда помислио. На пример, Азијат може да посети неку земљу на Западу и да се жали како се према њему лоше поступало због његове боје коже или косих очију. Ти поступци га узнемирују, и због тога осећа да је жртва дискриминације. Али, кад се врати у своју домовину, можда према особама друге етничке групе поступа баш на такав начин. Чак и данас боја коже и етничко порекло код многих играју главну улогу у томе како ће проценити вредност неке друге особе.

„Новац за све одговара“, писао је Соломон, краљ древног доба (Проповедник 10:19). Како је то само тачно! Богатство утиче и на то како се гледа на људе. Ретко се испитује порекло богатства. Да ли се човек обогатио напорним радом или пажљивим вођењем послова или због непоштења? То се једва узима у обзир. Богатство, непоштено стечено или не, многе наводи да се улагују онима који га поседују.

И високо образовање у овом такмичарском свету издигнуто је на пиједестал. Чим се дете роди, родитељи се подстичу да почну штедети велике своте новца за образовање. Кад дете има две или три године, они брину о томе како ће га сместити у добре јаслице или дечји вртић као први корак на дугом путу ка академском степену. Изгледа да неки сматрају да угледна диплома доноси са собом право на наклоност и поштовање од стране других.

Да, боја коже, образовање, новац, етничко порекло — то су постала мерила по којима многи просуђују, или пре пренагло просуђују, другу особу. То су фактори који одређују према коме ће показати наклоност а према коме ће бити суздржани. Како је с тобом? Коме си ти наклоњен? Сматраш ли да неко ко има новац, светлу пут или више образовање заслужује већу наклоност и поштовање? Ако је тако, треба озбиљно да размотриш темељ својих осећања.

Да ли су то здрава мерила?

Књига Hindu World примећује: „Свако из нижих каста ко је убио брахмана могао је да буде мучен до смрти и његово се имање могло конфисковати, а његова је душа била вечно проклета. Брахман који је убио некога могао је да буде кажњен само новчаном казном а никада смрћу.“ Иако та књига говори о древним временима, како је с нашим временом? Расне предрасуде и друштвена напетост проузроковале су да чак и у 20. веку теку реке крви. А то се није ограничило само на Индију. Мржња и насиље који у Јужноафричкој Републици због апартхејда не престају, расне предрасуде у Сједињеним Америчким Државама, националистичке предрасуде на Балтику — попис се наставља — све су то проузроковала осећања урођене супериорности. Наравно, такво показивање веће наклоности према једној особи него према другој због расе или националности није донело добре, мирољубиве плодове.

Како је с богатством? Многи су се несумњиво обогатили поштеним, напорним радом. Међутим, организовани криминалци, кријумчари, трговци дрогом, илегални трговци оружјем и други згрнули су огромно богатство. Истина, неки од њих поклањају новац добротворним организацијама или финансијски подупиру програме за помагање сиромашнима. Међутим, њихови криминални поступци нанели су њиховим жртвама неизрециве патње и јад. Чак и релативно безначајни шпекуланти, као што су они који узимају мито или учествују у сумњивим пословима, изазивају фрустрацију, штету и смрт кад њихови производи или услуге затаје и погрешно функционишу. Заиста, само поседовање богаства није темељ за повољно просуђивање.

Надаље, шта је са образовањем? Да ли дугачка листа академских степена и титула испред имена неке особе гарантује да је она поштена и честита? Значи ли то да на такву особу треба гледати с наклоношћу? Мора се признати, образовање може проширити нечије видике, а многи који своје образовање употребљавају у корист других заслужују част и поштовање. Али, историја је пуна примера искоришћавања и тлачења широких слојева од стране образоване класе. Осим тога, размотри оно што се догађа у данашњим средњим школама и на универзитетима. Комплекси универзитета погођени су проблемима злоупотребе дроге и полно преносивих болести, а многи студенти уписују се само због тежње за новцем, моћи и славом. Само образовање особе тешко може бити поуздан показатељ њеног правог карактера.

Не, боја коже, образовање, новац, етничко порекло или други такви фактори нису здрав темељ за просуђивање вредности друге особе. Хришћани не треба да буду заокупљени тим стварима у настојању да стекну наклоност других. За шта, дакле, неко треба да буде заинтересован? Којих мерила се треба држати?