Ходити с јединственим срцем

„Поучи ме, Јехова... Учини ми срце јединственим да се боји твог имена“ (ПСАЛАМ 86:11, NW).

1. Како Јехова награђује своје лојалне?

’ЈЕХОВА, само си ти Бог‘ (Псалам 86:8, 10). Давид је хвалио Бога из срца препуног цењења. Чак и пре него што је Давид постао краљ над целим Израелом, Јехова га је избавио од Саула и Филистеја. Зато је могао певати: „Јехова је моја стена и моја утврда и Онај који ме избавља. С оним ко је лојалан поступаћеш у лојалности“ (2. Самуелова 22:2, 26, NW). Јехова је сачувао свог лојалног слугу кроз многе кушње. Давид је могао положити своје поуздање и поверење у свог лојалног Бога, али му је било потребно стално вођство. Давид је сада молио Бога: „Поучи ме, Јехова, о свом путу“ (Псалам 86:11, NW).

2. Како је Јехова учинио припреме да нас поучи?

² Давид није желео имати ништа са световним идејама или филозофијама. Желео је да буде ’поучен од Јехове‘, како се касније изразио Божји пророк (Исаија 54:13, NW). Давид је вероватно могао да медитира само о девет књига Библије које су биле доступне у његово време. Ипак, та поука од Јехове била је за њега драгоцена! Ми се данас у свом поучавању можемо гостити из свих 66 књига Библије, као и обиљем литературе Краљевства обезбеђене преко ’верног и разборитог роба‘ (Матеј 24:45, NW). Као Давид, призивајмо Јехову како би нам његов дух помогао да истражимо „ствари... које спреми Бог за оне који га љубе... па и дубине Божје“ (1. Коринћанима 2:9, 10).

3. На које нам начине може користити библијска поука?

³ Библија има одговор на свако питање и проблем који се може појавити у нашем животу. „Јер што се унапред написа, за нашу се науку написа, да трпљењем и утехом Писма наду имамо“ (Римљанима 15:4). Упијање поуке од Јехове ојачаће нас да поднесемо тешкоће, утешиће нас у временима депресије и одржаће наду у Краљевство веома живом у нашем срцу. Пронађимо радост у читању Божје речи и медитирању о њој „дан и ноћ“, јер мудрост која се темељи на Библији постаје „дрво... живота оним што је држе, и срећан је онај ко је има“ (Псалам 1:1-3; Пословице 3:13-18; види такође Јован 17:3).

4. С обзиром на наше поступке, који нам је пример пружио Исус?

⁴ Божји Син, Исус, назван и ’Син Давидов‘, увек је гледао на Јехову за поуку (Матеј 9:27).a Он је рекао: „Син не може ништа чинити сам од себе, него он чини оно што види да Отац чини, и све што Отац чини, оно и Син чини онако.“ „Ништа сам од себе не чиним, него како ме научи Отац, онако говорим“ (Јован 5:19; 8:28). Исус нам је оставио узор да ’идемо његовим трагом‘ (1. Петрова 2:21). Помисли само! Ако проучавамо као што је то Исус сигурно чинио, у свакој ситуацији моћи ћемо да поступамо онако како Јехова жели да поступамо. Јеховин пут је увек исправан пут.

5. Шта је „истина“?

⁵ Давид затим објављује: „Ходићу у твојој истини“ (Псалам 86:11, NW). Хиљаду година касније, Пилат је, обраћајући се Сину Давидовом, Исусу, запитао: „Шта је истина?“ Али, Исус је управо одговорио на то питање, говорећи: „Краљевство моје није од овога света“, додајући: „Ти говориш да сам ја краљ. Ја сам за то рођен и за то дођох на свет да сведочим истину“ (Јован 18:33-38). Исус је тиме обзнанио да се истина усредсређује на месијанско Краљевство. Заиста, цела тема Библије је посвећење Јеховиног имена преко тог Краљевства (Езекјел 38:23; Матеј 6:9, 10; Откривење 11:15).

6. Чега се морамо чувати док ходимо у истини?

⁶ Шта значи ходити у истини? То значи учинити наду у Краљевство главном ствари у нашем животу. Морамо живети по истини Краљевства. Морамо бити неподељени у стављању интереса Краљевства на прво место, ревни у сведочењу за Краљевство у складу с нашим околностима, по Исусовом примеру (Матеј 6:33; Јован 18:37). Не можемо само делимично ходити у истини, обављајући само симболичну службу, а затим угађати сами себи тиме што ћемо ићи заобилазним путем како би се препустили прекомерној рекреацији, започели с неким звањем које односи много времена или ’робовали Богатству‘ (Матеј 6:24, NW). Могли бисмо да се изгубимо на једном од тих споредних путева и да се више никад не вратимо назад на ’тесан пут који воду у живот‘. Немојмо залутати с тог пута! (Матеј 7:13, 14). Наш Величанствени Инструктор, Јехова, осветљава пут преко своје Речи и организације, говорећи: „’То је пут, идите њим!‘, јер бисте ви сврнули десно или лево“ (Исаија 30:21).

Исправан страх

7. Како своје срце можемо учинити „јединственим“?

⁷ Давидова молитва се наставља у 11. стиху: „Учини ми срце јединственим да се боји твог имена.“ Као Давид, и ми треба да желимо да наше срце буде неподељено, потпуно, у вршењу Божје воље. То је у складу с Мојсијевим саветом: „Сад, дакле, Израелу, шта тражи од тебе Господ, Бог твој, осим да се бојиш Господа, Бога свога, да ходиш свим путевима његовим и да љубиш и служиш Господа, Бога свога, свим срцем својим и свом душом својом, држећи заповести Господње и законе његове, које ти ја данас прописујем да би ти срећан био?“ (Деутероном 10:12, 13). Заиста је за наше добро да изливамо срце и душу у службу Јехови. Тиме показујемо исправан страх према његовом узвишеном имену. Јеховино име дословно значи „Он проузрокује да постаје“, посебно с обзиром на потпуно остварење својих величанствених намера. Оно такође представља његов врховни ауторитет над целим свемиром. Ако служимо у страхопоштовању према Божјем величанству, страх од смртног човека неће нас одвратити на споредне ствари. Наше срце неће бити подељено. Уместо тога, бојаћемо се да не учинимо нешто што не би било пријатно Јехови, Врховном Судији и Сувереном Господу, који у својој руци држи и сам наш живот (Исаија 12:2; 33:22).

8, 9. (а) Шта значи не бити „од света“? (б) Које кораке треба да предузмемо зато што смо „позоришни спектакл“?

⁸ Чак и кад смо суочени с понижењем и прогонством, следићемо Исусов неустрашиви пример у томе да не будемо део злог света око нас (Јован 15:17-21). То не значи да Исусови ученици треба да живе као пустињаци или да се скривају у манастиру. Исус је у молитви свом Оцу рекао: „Не молим да их узмеш са света, него да их сачуваш од зла. Нису они од света, као ни ја што нисам од света. Посвети их истином својом. Реч је твоја истина. Као што си ти мене послао у свет, и ја њих послах у свет“ (Јован 17:15-18). Као Исус, и ми смо послани да објављујемо истину Краљевства. Исус је био приступачан. Људи су били освежени његовим начином поучавања. (Успореди Матеј 7:28, 29; 11:28, 29; Јован 7:46.) Исто треба да буде и с нама.

⁹ Наша отворена љубазност, укусно дотеривање и појава, пријатан и чист разговор, треба нас и нашу поруку учинити прихватљивим особама доброг срца. Морамо избегавати неуредност, нескромно облачење, друштво које може водити до световних веза и распуштен, непринципијелан начин живота који видимо у свету око нас. Тиме што смо ’постали чудо [„позоришни спектакл“, NW] и свету и анђелима и људима‘, дужни смо да 24 сата сваког дана служимо и живимо као примерни хришћани (1. Коринћанима 4:9; Ефесцима 5:1-4; Филипљанима 4:8, 9; Колошанима 4:5, 6). Због тога наше срце мора да буде јединствено.

10. Како се Јехова сећа оних који своје срце чине јединственим у светој служби?

¹⁰ Јехова ће се сетити нас који чинимо своје срце јединственим у страху према Јеховином имену, медитирајући о његовим величанственим намерама и испуњујући свој живот светом службом. „Јер очи Господа гледају по свој земљи да би показао силу своју према онима којима је срце цело према њему“ (2. Летописа 16:9). Пророчански указујући на наше време, Малахија 3:16 гласи: „Тада говорише један другоме они који се Бога боје: Господ их посматра и слуша, и пред њим се књига за спомен написа, за оне који се Господа боје и који часте име његово.“ Нека наше срце буде јединствено у том здравом страху Јеховином!

Јеховина љубазна доброхотност

11. Како ће Јеховина љубазна доброхотност бити изражена према лојалнима?

¹¹ Како је само горљива Давидова молитва! Он наставља: „Славићу те, Господе, Боже мој, свим срцем својим, славићу име твоје довека; јер је милост [„љубазна доброхотност, NW] твоја велика нада мном, и душу си моју из дубине Шеола извео“ (Псалам 86:12, 13). По други пут у овом псалму, Давид хвали Јехову за његову љубазну доброхотност — његову лојалну љубав. Та љубав је тако велика да може спасти у наизглед немогућим ситуацијама. Када га је Саул прогањао у пустоши, Давид је можда осећао као да се повлачи у неки угао да умре. Било је то као да се суочава очи у очи с најдубљим пределима Шеола — дубинама гроба. Али, Јехова га је избавио! Јехова слично томе често ослобађа своје данашње слуге на чудесне начине и такође подржава чуваре беспрекорности који верно истрају до саме смрти. Сви лојални ће добити своју награду, ако је потребно и ускрсењем. (Упореди Јоб 1:6-12; 2:1-6, 9, 10; 27:5; 42:10; Пословице 27:11; Матеј 24:9, 13; Откривење 2:10.)b

12. Како је свештенство охоло и насилно, и каква ће бити њихова награда?

¹² С обзиром на прогониоце, Давид узвикује: „Охоли људи усташе на ме, Боже, чета насилника тражи главу моју, и немају тебе пред собом“ (Псалам 86:14). Данашњи прогониоци укључују свештенство хришћанства. Они мисле да обожавају Бога, али његово свето име замењују титулом „Господ“ и представљају га као мистериозно Тројство које се у ствари не спомиње нигде у Библији. Каква дрскост! Поред тога, они покушавају навести политичке власти да Јеховине сведоке ставе изван закона и да их затворе, као што се још увек чини у изненађујуће великом броју земаља широм света. Ти свечано обучени хулници Божјег имена пожеће своју награду, заједно са свим блудници сличним секторима Вавилона Великог (Откривење 17:1, 2, 15-18; 19:1-3).

13. Које особине Јехова показује у објављивању своје доброте?

¹³ Давидова молитва наставља у срећном контрасту: „Али ти, Господе, Боже милостиви и благи, стрпљиви и богати добротом [’љубазном доброхотношћу‘, NW] и истином“ (Псалам 86:15). Те особине нашег Бога заиста су узвишене. Ове речи нас враћају на гору Синај кад је Мојсије затражио да види Јеховину славу. Јехова је одговорио: „Учинићу да прође сва доброта моја пред тобом и прогласићу пред тобом име Господње.“ Али, он је упозорио Мојсија: „Лице моје нећеш видети, јер не може човек мене видети и остати жив.“ Након тога, Јехова је сишао у облаку, објављујући: „[Јехова, Јехова], Бог милостив и милосрдан, спор на гнев и обилан добротом и верношћу [„у љубазној доброхотности и истини“, NW]“ (Излазак 33:18-20; 34:5, 6). Давид је те речи цитирао у својој молитви. Те Јеховине особине значе нам далеко више од било ког физичког изгледа! Зар из свог властитог искуства не ценимо Јеховину доброту како је примерима доказана у овим дивним особинама?

„Знак доброте“

14, 15. Како Јехова својим слугама показује „знак доброте“?

¹⁴ Давид поново усрдно моли за Јеховин благослов, говорећи: „Погледај на ме и смилуј ми се; дај снаге слузи своме, помози сину слушкиње своје! Покажи ми знак доброте своје, да душмани моји виде и збуне се, што ме ти, [Јехова], помажеш и тешиш“ (Псалам 86:16, 17). Давид признаје да, као ’син Јеховине слушкиње‘, и он мора припадати Јехови. Исто је и са свима нама данас који смо свој живот предали Јехови и који робујемо у његовој служби. Потребна нам је Јеховина спасоносна снага преко његовог светог духа. Зато свог Бога молимо да нам покаже „знак доброте“. Јеховина доброта обухвата дивне особине које смо управо размотрили. На темељу тога, какав знак, или доказ, можемо очекивати од Јехове?

¹⁵ Јехова је Даровалац ’сваког доброг дара и сваког савршеног поклона‘ и великодушан је, како нас Исус уверава, у давању „Духа Светога онима који ишту у њега“ (Јаков 1:17; Лука 11:13). Свети дух — какав непроцењиви дар од Јехове! Јехова преко светог духа даје радост у срцу, чак и у време прогонства. Зато су Исусови апостоли, кад су били на судском процесу због својих живота̂, радосно могли објавити да Бог даје свети дух онима који га слушају као владара (Дела апостола 5:27-32). Радост светог духа је за њих непрестано била „знак доброте“ (Римљанима 14:17, 18).

16, 17. (а) Који је знак своје доброте Јехова дао Павлу и Барнаби? (б) Који је знак дат прогоњеним Солуњанима?

¹⁶ Током свог мисионарског путовања кроз Малу Азију, Павле и Барнаба су се суочили са тешкоћама, чак са тешким прогонством. Кад су проповедали у Антиохији Писидијској, Јевреји су одбацили њихову поруку. Зато су се они обратили људима нација. С каквим резултатом? „Чујући то, радоваху се паганци и слављаху реч Божју, и примише веру сви који беху одређени за живот вечни [„који су били исправно наклоњени вечном животу“, NW].“ Међутим, Јевреји су проузроковали метеж, тако да су ти мисионари били избачени из тог подручја. Да ли су они и нови верници били очајни због тога? Никако не! Уместо тога, „ученици [су] били пуни радости и Духа Светога“ (Дела апостола 13:48, 52). Јехова им је дао тај знак своје доброте.

¹⁷ Касније је нова скупштина у Солуну била извргнута прогонству. То је навело апостола Павла да напише писмо утехе, похваљујући њихову истрајност у невољи. Они су ’примили реч кад је невоља била велика с радошћу духа светога‘ (1. Солуњанима 1:6). ’Радост светога духа‘ наставила је да их јача као очигледан знак од Бога који је милосрдан и милостив, спор на гнев и обилан у љубазној доброхотности и истинитости.

18. Како су наша браћа из Источне Европе показала цењење према Јеховиној доброти?

¹⁸ Јехова је у последњим годинама изразио своју доброту према нашој верној браћи у Источној Европи, посрамљујући оне који су их мрзели — њихове некадашње прогониоце. Иако су недавно ослобођени угњетавања које је трајало деценијама, та драга браћа још увек морају истрајати јер се многи суочавају са тешким економским потешкоћама. Међутим, теши их њихова ’радост духа светога‘. Могу ли се ичему више радовати него коришћењу своје новостечене слободе да прошире своје сведочење? Многи их слушају, као што показују извештаји са конгреса̂ и крштења̂. (Упореди Дела апостола 9:31.)

19. Како речи из Псалма 86:11 можемо учинити својим власништвом?

¹⁹ Све што је било размотрено у овом и претходном чланку одражава Давидову горљиву молитву Јехови: „Поучи ме, Јехова... Учини ми срце јединственим да се боји твог имена“ (Псалам 86:11, NW). Учинимо ове речи из нашег годишњег цитата за 1993. својим власништвом док се трудимо целим срцем у подупирању интереса Краљевства и у цењењу неисцрпне доброте нашег јединог Бога, Сувереног Господа Јехове.

[Фусноте]

Како би одговорио?

◻ Шта показујемо кад молимо: „Поучи ме, Јехова“?

◻ Шта је мишљено тиме да наше срце буде јединствено како би се бојало Јехове?

◻ Како ће Јехова показати своју љубазну доброхотност према свима лојалнима?

◻ Како нам Јехова показује „знак доброте“?

[Оквир на 16. страни]

Годишњи цитат за 1993: „Поучи ме, Јехова... Учини ми срце јединственим да се боји твог имена“ (Псалам 86:11, NW).

[Слика на 15. страни]

Јехова је стена и утврда онима који непоколебљиво ходе у истини

[Слика на 18. страни]

На Међународном конгресу Јеховиних сведока „Носиоци светла“ који је у јуну одржан у Санкт-Петербургу, Русија, било је 46 214 присутних и 3 256 крштених. Како само дивно они користе Јеховину доброту, с ’радошћу светог духа‘!