Вредност Папируса Наш

КАКО се тачно одређује старост неког манускрипта хебрејске Библије? То је био проблем с којим се 1948. суочио др Џон Ч. Тревер (John C. Trever) кад је први видео Свитак Исаије с Мртвог мора. Интригирао га је облик хебрејских слова. Знао је да слова садрже кључ за старост тог свитка, али са чиме их је могао упоредити? Исправно је закључио: Само са текстом Папируса Наш. Зашто? Какав је то манускрипт и одакле потиче?

Папирус Наш се састоји само од четири фрагмента са 24 реда хебрејског текста и величине је око 7,5 са 12,5 центиметара. Назван је према В. Л. Нашу (W. L. Nash), секретару Society of Biblical Archaeology, који га је 1902. добио од једног египатског трговца. С. А. Кук (S. A. Cooke) га је објавио следеће године у публикацији друштва Proceedings и предат је Кембричкој универзитетској библиотеци, Енглеска, где је и остао. Вредност тог папирусног фрагмента повезана је с његовом старошћу. Научници утврђују да је из другог или првог века пре н. е., тако да је то најранији лист хебрејског манускрипта икада пронађен.

Када је др Тревер упоредио дијапозитив у боји Папируса Наш са свитком испред себе, помно је осмотрио распоред и облик појединачних слова. Без сумње, била су веома слична. Чак му је и тада изгледало невероватно како је уопште тај велики, новооткривени манускрипт могао да буде тако раног датума као Папирус Наш. Међутим, временом се показало да је његово закључивање исправно. Свитак Исаије с Мртвог мора припадао је другом веку пре н. е.!

Садржај Папируса Наш

Анализа текста Папируса Наш открива да ниједан од његових 24 реда није потпун, јер му на оба краја недостаје нека реч или слова. Он садржи делове Десет заповести из 20. поглавља Изласка, заједно с неким стиховима из 5. и 6. поглавља Деутеронома. Зато то није био уобичајени манускрипт Библије већ помешани текст за посебну намену. Очигледно је био део поучне збирке која је Јевреје требало да подсети на њихову дужност према Богу. Део библијског текста који започиње са Деутерономом 6:4, назван Шема, често се понављао. Тај стих гласи: „Чуј, Израеле, Јехова наш Бог је један Јехова“ (NW).

Тетраграматон, YHWH, „Јехова“, из овог стиха може се два пута видети у задњем реду папируса и појављује се на пет других места. Он се појављује још једном, овај пут без првог слова.

Сврха Шеме је посебно била да нагласи „једноструку личност Бога“. Према јеврејском Талмуду (Беракот 19а), закључну реч, Echádh, („Један“), „посебно је требало нагласити док је била изговарана слог по слог“ (W. O. E. Oesterley и G. H. Box). Што се тиче Бога, то отегнуто Echádh такође је објављивало његову јединственост.

Данас Папирус Наш има многе вршњаке, посебно међу свицима пронађеним у пећинама поред обале Мртвог мора близу Кумрана. Детаљна анализа је потврдила да многи од тих манускрипата датирају из првог и другог века пре н. е.a Иако више није најранији познати хебрејски манускрипт, Папирус Наш је још увек веома занимљив. Он остаје једини манускрипт Хебрејске Библије тако раног датума откривен у Египту.

[Фуснота]