Узрочници зла

БИБЛИЈСКО објашњење о улози демона у човековим стварима одговара на основна питања у вези са злом која би иначе била без одговора.

Један есеј у часопису Тајм направио је неуверљив покушај да објасни ту ситуацију: „Млади људи у рату понекад могу починити силовање да би угодили својим старешинама, својим официрима и да би добили извесну врсту одобравања оца према сину. Силовање је доказ привржености дивљаштву јединице. Млад човек који је спреман да чини ужасне ствари запоставио је своју личну савест да би се стопио с бескомпромисним намерама групе. Човек потврђује своју лојалност чинећи зверство.“

Али, зашто су ’бескомпромисне намере групе‘ исквареније од индивидуалних савести њених чланова? Као појединац, скоро свако жели да живи у миру са својим ближњим. Зашто онда, у време рата, људи силују, муче и убијају једни друге? Кључни разлог је тај што су демонске силе у акцији.

Разумевање улоге демона пружа и решење за оно што неки означавају „теолошким проблемом“. Проблем је како ускладити три поставке: (1) Бог је свемоћан; (2) Бог је пун љубави и добар; и (3) ужасне ствари које се догађају. Неки су мишљења да је могуће ускладити било које две од ових поставки, али да се никада не могу ускладити све три. Са̂ма Божја реч пружа одговор, а тај одговор укључује невидљиве духове, узрочнике зла.

Први бунтовник

Библија нам каже да је са̂м Бог дух (Јован 4:24). Он је с временом постао Створитељ милиона других духовних бића, анђелских синова. Божји слуга Данијел у визији је видео стотину милиона анђела. Све духовне особе које је Јехова створио биле су праведне и у складу с његовом вољом (Данијел 7:10; Јеврејима 1:7).

Касније, кад је Бог „земљу основао“, ти Божји анђелски синови су ’у весељу песама кликтали‘ и ’гласе радости пуштали‘ (Јоб 38:4-7). Али, један од њих развио је жељу да за себе приграби обожавање које је с правом припадало Створитељу. Побунивши се против Бога, тај анђео је себе учинио сатаном (што значи „противник“) и ђаволом (што значи „клеветник“). (Упореди Езекјел 28:13-15.)

Користећи змију у Едену да говори с првом женом, Евом, Сатана ју је наговорио да не послуша Божју директну заповест да не једе плод са одређеног дрвета у том врту. Након тога, придружио јој се њен муж. Тако се први људски пар придружио том анђелу у побуни против Јехове (Постање 2:17; 3:1-6).

Иако може изгледати да су догађаји из Едена изричита поука из послушности, Сатана је тамо покренуо два важна морална спорна питања. Као прво, Сатана се препирао да ли је Јеховино владање над његовим створењима било исказивано праведно и у њиховим најбољим интересима. Можда би људи могли да учине боље ако би владали сами собом. Као друго, Сатана је довео у питање да ли би било које разумно створење остало верно и лојално Богу кад изгледа да послушност не доноси никакве материјалне користи.a

Јасно разумевање спорних питања постављених у Едену, заједно са спознањем о Јеховиним особинама, помаже нам да разумемо решење за „теолошки проблем“, наиме да се усклади постојање зла с Божјим особинама моћи и љубави. Премда је истина да Јехова поседује неограничену моћ и са̂мо је оличење љубави, он је такође мудар и праведан. Те четири особине он показује у савршеној равнотежи. Зато он није употребио своју неодољиву моћ да сместа уништи та три бунтовника. То би било праведно али не мора да значи да би било мудро или с љубављу. Надаље, он није једноставно опростио и заборавио, начин за који неки можда мисле да би био љубазан избор. Учинити то не би било ни мудро ни праведно.

Било је потребно време да се реше спорна питања која је покренуо Сатана. То би захтевало време да се докаже да ли би људи могли да исправно владају собом независно од Бога. Дозволивши да троје бунтовника наставе да живе, Јехова је такође омогућио да створења, служећи Богу верно под тешким околностима, учествују у томе да се Сатанина тврдња покаже као лаж.b

Јехова је Адаму и Еви јасно рекао да ако једу забрањени плод, они ће умрети. И умрли су, иако је Сатана уверавао Еву да неће умрети. Сатана је такође под смртном осудом; у међувремену он наставља да заводи човечанство. У ствари, Библија каже: „Сав свет [је] под влашћу лукавога“ (1. Јованова 5:19; Постање 2:16, 17; 3:4; 5:5).

Други анђели се буне

Недуго након догађаја у Едену, други анђели придружили су се побуни против Јеховине суверености. Библија наводи: „Кад се људи почеше множити на земљи и кћери им се народише, видећи синови Божји кћери човечје како су лепе, узимаху за жене све оне које изабираху.“ Другим речима, ти анђели су ’оставили свој стан [на небу]‘ и дошли на земљу, материјализовали се у људски облик и уживали у путеним задовољствима са женама (Постање 6:1, 2; Јуда 6).

Извештај наставља у Постању 6:4: „У то време бејаше дивова [„Нефили“, Стварност] на земљи, пошто су се синови Божји састали били са кћерима човечјим, па им оне рађаху синове. То беху они јунаци [„силни“, Даничић-Караџић] који су у старо време на гласу били.“ Ти хибридни синови рођени од жена и чији су очеви били анђели били су ненормално снажни, „силни“. Они су били насилни људи, или Нефилими, хебрејска реч која значи „они који проузрокују да други падају“.

Вредно је запазити да су се ти догађаји касније почели причати у легендама древних цивилизација. На пример, један вавилонски еп стар 4 000 година описује надљудске подухвате Гилгамеша, моћног, насилног полубога чија „пожуда није [оставила] ниједну девицу њеном вољеном“. Још један пример, из грчке легенде, јесте надљудски Херкул (или Херакле). Рођен од Алкмене, људског бића, и син бога Зевса, Херкул је започео серију насилних авантура након што је убио своју жену и децу у нападу лудила. Иако су се такве приче у великој мери искривиле док су препричаване из генерације у генерацију, оне се уклапају у оно што Библија каже о Нефилимима и њиховим бунтовним анђелским очевима.

Због утицаја злих анђела и њихових надљудских синова, земља се тако испунила насиљем да је Јехова одлучио да уништи свет великим потопом. Нефилими су погинули заједно са свим безбожним људима; једини преживели људи били су праведни Ноје и његова породица (Постање 6:11; 7:23).

Међутим, зли анђели нису умрли. Уместо тога, они су дематеријализовали своја људска тела и вратили се у духовно подручје. Због њихове непослушности, није им било дозвољено да се врате у Божју породицу праведних анђела; нити им је било дозвољено да поново узимају људска тела као што су чинили у Нојево време. Ипак, они су наставили да погубно утичу на ствари човечанства, под влашћу „владара демона“, Сатане Ђавола (Матеј 9:34, New World Translation; 2. Петрова 2:4; Јуда 6).

Непријатељи човечанства

Сатана и демони су увек убилачки и окрутни. Сатана је, различитим средствима, уклонио Јовову стоку и побио већину његових слугу. Он је затим убио Јовово десеторо деце проузрокујући да „ветар велики“ сруши кућу где су они били. Након тога, Сатана је погодио Јова „злим приштем од пете до темена“ (Јоб 1:7-19; 2:3, 7).

Демони показују сличну злу нарав. У Исусово време, они су људима одузимали њихов говор и вид. Проузроковали су да један човек пара себе камењем. Једног дечака су бацали на тло и ’јако ломили‘ (Лука 9:42; Матеј 9:32, 33; 12:22; Марко 5:5).

Извештаји из целог света показују да су Сатана и демони злобни као што су увек били. Неке људе погађају болешћу. Друге узнемиравају лишавајући их сна или им наносе ужасне снове или их злостављају сексуално. Друге опет терају у лудило, наводе на убиство или самоубиство.

Колико ће се дуго још толерисати?

Сатана и његови демони неће се толерисати заувек. Јехова је с добрим разлогом дозволио да постоје до нашег времена, али сада је њихово време кратко. Почетком овог века, начињен је један важан корак да се ограничи њихова сфера активности. Књига Откривење објашњава: „Наста рат на небу. Михаило [ускрснули Исус Христ] и анђели његови ударише на змаја [Сатану]. И борише се змај и анђели његови, али не надвладаше, и више им се не нађе места на небу. И змај велики би збачен, стара змија, која се зове ђаво и сотона, који обмањује целу земљу. И би бачен на земљу, и анђели његови беху бачени с њим“ (Откривење 12:7-9).

Какав је био резултат? Извештај наставља: „Веселите се за то небеса и ви који живите на њима!“ Праведни анђели су могли да се радују зато што Сатана и његови демони више нису били на небу. Али, шта је с људима на земљи? Библија каже: „Тешко земљи и мору! Јер ђаво сиђе к вама пун срдње велике, знајући да је кратко време његово“ (Откривење 12:12).

У свом гневу Сатана и његови помоћници имају намеру да проузрокују што је могуће више невоље пре свог неминовног краја. У овом веку била су два светска рата и преко 150 мањих ратова од краја другог светског рата. У наш речник ушле су фразе које одражавају насиље овог нараштаја: „биолошки рат“, „холокауст“, „поља смрти“, „серијске убице“, и „атомска бомба“. Новине су препуне прича о дрогама, убиству, бомбардовању, психопатском канибализму, масакрима, глади и мучењу.

Добра вест је да су те ствари привремене. У блиској будућности, Бог ће опет наступити против Сатане и његових демона. Описујући једну визију од Бога, апостол Јован је рекао: „Затим видех силазити с неба анђела који имаше кључ од бездана и вериге велике у руци својој. Он ухвати змаја, стару змију, која је ђаво и сотона и свеза га на хиљаду година. И баци га у бездан, и затвори га и запечати над њим, да више не заводи народе, док се на наврши хиљада година“ (Откривење 20:1-3).

Након тога, Ђаво и његови демони биће ’одрешени на мало времена‘ а затим ће бити уништени заувек (Откривење 20:3, 10). Какво ће то дивно време бити! Кад Сатана и његови демони заувек нестану, Јехова ће бити „све свима“. И сви ће заиста ’уживати у изобиљу мира‘ (1. Коринћанима 15:28, NW; Псалам 37:11).

[Фусноте]

[Слика на 7. страни]

Да ли је само човек одговоран за овакве ствари, или кривицу дели нека опака, невидљива сила?

[Извор]

Извори нафте у пламену у Кувајту, 1991: Chamussy/Sipa Press

[Слика на 7. страни]

Какво ће дивно време бити кад демони више не буду узнемиравали човечанство!