Како човек може бити по Божјем обличју?

„И БОГ створи човека по обличју своме; по обличју Божјему створи га; створи човека и жену.“ Тако каже надахнути извештај, али шта то значи? Како су први човек и жена били створени по Божјем обличју? (Постање 1:27).

Да ли су они физички били као Бог? Не, то је немогуће. Човек је људско биће, телесан, обликован да живи на земљи. Бог је дух, који живи у незамисливој небеској слави којој не може приступити ниједно људско биће (Излазак 33:18-20; 1. Коринћанима 15:50). Како је, дакле, човек био начињен по Божјем обличју? Тако што је човеку дата способност да исказује Божје истакнуте особине — љубав, правду, мудрост и моћ — као и друге особине.

Јеховине особине

Особине Јехове Бога одражавају се у свем његовом стварству, али оне су на најизразитији начин биле испољене у његовом поступању с првим људским паром, Адамом и Евом (Римљанима 1:20). Његова љубав била је видљива у томе што је створио земљу тачно одговарајућу да на њој живи човек. Јехова је за човека створио савршену жену да буде његов друг и мајка његове деце. Њих двоје је сместио у предиван врт и дао им обиље свих ствари које су им потребне да наставе да живе и да буду срећни. И што је најдивније од свега, Бог им је дао могућност да живе заувек (Постање 2:7-9, 15-24).

Божја мудрост била је видљива у његовом испитивању првог људског пара. Да би остали као чланови Јеховине универзалне породице и да би живели вечно као родитељи људске расе, требало је да буду примери у верности и правом обожавању. Дакле, Јехова им је дао могућност да покажу стање свог срца под одговарајућим испитом — није требало да једу с дрвета спознања добра и зла. Како је мудро с Јеховине стране да дозволи људима да докажу своју послушност и љубав према њему пре него што им да дивне предности које је имао на уму!

Божја правда била је видљива у његовом инсистирању на високим мерилима код његових створења и у његовом некомпромитовању тих мерила. Била је видљива у његовом пружању Адаму и Еви сваке могућности да чине оно што је исправно. А кад су пропустили да то учине, његова правда је била видљива у томе што их је казнио да трпе изречену казну за побуну.

Јеховина моћ била је видљива у његовом потпуном спровођењу своје казне. Сатана, велики бунтовник, индиректно је изразио да је Јехова лажов, и Сатана је понудио велике ствари Еви ако не буде слушала Бога (Постање 3:1-7). Али Сатана није био у стању да испуни своје обећање. Он није могао спречити Јехову да истера Адама и Еву из Еденског врта, и није био у стању да спречи испуњење Божјих речи Адаму: „Јер си ти прах и у прах ћеш се вратити“ (Постање 3:19). Међутим, Јехова није одмах извршио смртну казну, и у томе је даље показао своју љубав. Он је дозволио Адаму и Еви да роде децу уз помоћ које ће његова првобитна намера за човечанство коначно бити остварена (Постање 1:28).

Коначно, правда, љубав, моћ и мудрост Јехове Бога биле су манифестоване у његовом обећању да обезбеди семе које ће уништити дела Сатане и поништити жалосне последице те прве побуне против божанског суверенитета (Постање 3:15). Каквог дивног Створитеља имамо!

Напори да опонашамо Бога

Иако нису више савршени, људи још увек могу да испољавају Божје особине. Стога је Павле охрабрио хришћане својих дана: „Постаните опонашаоци Бога, као вољена деца“ (Ефешанима 5:1, NW). Међутим, током читаве историје, већина је показивала велико непоштовање према Божјим особинама. До времена Ноја, људи су постали тако искварени да је Јехова одлучио да уништи читаво човечанство осим Ноја и његове породице. Ноје је био „човек праведан и безазлен целог свог века“, и показао је своју љубав према Богу вршећи његове заповести. „И Ноје учини тако. Он изврши све што му заповеди Бог“ (Постање 6:9, 22). Ноје је показао љубав према свом ближњем и своју приврженост правди тиме што је био ’проповедник правде‘ (2. Петрова 2:5). Он је показао мудрост и исправно употребио своју физичку моћ тиме што је следио Божје упутство да сагради велику арку, да смести у њу храну, да сакупи животиње и да уђе у арку на Јеховину заповест. Он је такође показао своју љубав према праведности тиме што није дозволио да га његови зли суседи искваре.

Библија описује многе друге који су на сличан начин показали божанске особине. Најистакнутији је Исус Христ, који је био савршено по Божјем обличју и тако је могао рећи: „Ко виде мене, виде Оца“ (Јован 14:9). Међу особинама које је Исус показивао, истакнута је била његова љубав. Љубав према његовом Оцу и према човечанству подстакла га је да напусти свој небески дом и да живи као човек на земљи. Она га је подстакла да слави свог Оца својим праведним понашањем и да проповеда човечанству добру вест спасења (Матеј 4:23; Јован 13:31). Затим, љубав је покренула Исуса да принесе свој савршени живот за спасење човечанства и, што је још важније, за свећење Божјег имена (Јован 13:1). У настојању да опонашамо Бога, постоји ли икоји бољи пример за слеђење од Исуса Христа? (1. Петрова 2:21).

Како можемо бити сличнији Богу данас?

Како можемо ми данас испољавати Божје особине и тако деловати по Божјем обличју? Па, осмотримо најпре особину љубави. Исус је рекао: „Љуби Господа, Бога свога, свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим.“ Како ми показујемо љубав према Богу? Апостол Јован одговара: „Јер љубав према Богу у томе је да заповести његове држимо. А заповести његове нису тешке“ (Матеј 22:37; 1. Јованова 5:3).

Наравно, да бисмо слушали Јеховине заповести, ми их морамо знати. То укључује читање, проучавање Божје речи, Библије, и библијске литературе и медитирање о томе. Попут псалмисте, и ми треба да будемо у стању да кажемо: „Како љубим закон твој! Вас дан ја о њему мислим“ (Псалам 119:97). Док стичемо све дубље и дубље разумевање Божје речи, ми постајемо прожети Божјим начином размишљања. Почињемо да волимо праведност и да мрзимо безакоње (Псалам 45:8 [45:7, ДК]). Управо ту је Адам погрешио. Он је знао Јеховин закон, али га није волео довољно да би га се држао. Кад читамо Божју реч, ми треба стално да се питамо: ’Како се то односи на мене? Шта ја могу да учиним да своје понашање више доведем у склад с Божјим особинама?‘

Исус је такође рекао: „Љуби ближњега свога као самога себе“ (Матеј 22:39). Сваки здрав појединац воли себе и жели себи најбоље. То није неисправно. Али да ли ми према нашем ближњем показујемо љубав која се може поредити с том? Да ли следимо библијски налог: „Не одреци добра оном који на њих право има, кад му можеш учинити“? (Пословице 3:27; Галатима 6:10).

А како је са особином мудрости? Наше настојање да испољавамо ову особину води нас до проучавања Библије зато што је она складиште божанске мудрости. Псалам 119:98-100 гласи: „Заповести твоје чине ме мудријег од непријатеља мојих, јер су оне увек са мном. Разумнији постах од свих учитеља својих, јер наредбе твоје предмет су мисли мојих. Мудрији сам од стараца, јер ја твоје заповести чувам.“ У Пословицама 3:18, мудрост се описује као ’дрво живота‘. Ако стекнемо мудрост и исказујемо је, примићемо Божју наклоност и награду вечног живота (Проповедник 7:12).

А како је с правдом? У овом злом свету, правда је битна особина за оне који би желели да угоде Богу. Исус је волео праведност (правду) а мрзео безакоње (Јеврејима 1:9). Хришћани данас чине исто. Правда их покреће да цене праве особине. Они избегавају неправедне путеве овог света и чине вршење Божје воље најважнијом ствари у свом животу (1. Јованова 2:15-17).

Што се тиче моћи, сви ми имамо извесну меру тога. Ми природно имамо физичку и интелектуалну моћ, и док растемо као хришћани, развијамо моћ у духовном смислу. Јехова повећава нашу моћ својим светим духом до те мере да ми, иако наизглед слаби, можемо извршити Јеховину вољу. Павле је рекао: „Све могу кроз онога који ми даје моћ“ (Филипљанима 4:13, Димитрије Стефановић). Иста снага нам је доступна ако молимо за Јеховин дух.

Проповедање добре вести

Наше испољавање четири главне Божје особине добро се види у нашој послушности заповести: „Идите дакле и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, и учите их да изврше све заповести што сам вама дао, — и ево ја сам с вама у све дане до свршетка света“ (Матеј 28:19, 20). Такво образовно дело доноси живот онима који се одазову. Какво дивно показивање љубави према онима који, у већини случајева, почињу као нама потпуни странци!

Надаље, таква поука је пут мудрости. Она доноси плод који траје. О ком другом делу се може рећи: „Ово чинећи спасићеш и самог себе и оне који те слушају“? (1. Тимотеју 4:16). У делу прављења ученика нема оних који губе. И они који слушају и они који поучавају добијају вечне благослове.

Што се правде тиче, хришћани своје студенте Библије поучавају честитим и праведним начелима. Ми им помажемо да служе Јехови ’Богу правде‘ (Малахија 2:17). Они који данас посвећују своје животе да служе Јехови и до краја остају у верности бивају проглашени праведним, оправданим, што води до њиховог преживљавања Хармагедона (Римљанима 3:24; Јаков 2:24-26).

Какво показивање моћи јесте проповедање и научавање добре вести широм света! (Матеј 24:14). Потребна је устрајност да стално проповедамо на подручјима где већина не жели да слуша. Али Јехова, кроз свој дух, даје снагу потребну да истрајемо до краја (Исаија 40:30, 31; Матеј 24:13; Лука 11:13).

Истина, као несавршени потомци Адама, ми не можемо исказивати ове дивне особине савршено. Ипак, сети се, човек је начињен по Божјем обличју, и ако настојимо да будемо све више и више слични Богу, онда делимично испуњавамо разлог нашег постојања (Проповедник 12:15 [12:13, ДК]). Ако се напрежемо да чинимо најбоље што можемо и молимо за опроштај кад направимо пропуст, онда се можемо надати да преживимо у Божји праведни нови свет, где коначно можемо достићи савршенство. Тада ћемо бити на рајској земљи настањеној савршеним људима, који сви у потпуности испољавају особине Јехове Бога. Каква радост! Коначно, у правом смислу те речи, људи ће бити по Божјем обличју.

[Слика на 25. страни]

Исус нам је показао како да развијамо Јеховине божанске особине

[Слика на 26. страни]

Коначно, људи ће у најпотпунијем смислу бити по Божјем обличју