Одлучне да служе Јехови

„НЕЋЕШ ти ићи у проповедање!“ „Немој да ми ти твоји долазе овде!“ Многе хришћанске жене чују ове и сличне изразе од својих мужева који се противе. Али кад ти људи служе у оружаним снагама, њихове жене се суочавају с посебним изазовима својој вери (Исаија 2:4; Јован 17:16). Како, дакле, такве хришћанке успевају да остану духовно јаке и активне у служби за Краљевство?

Лојалност Јехови Богу заједно с личном одлучношћу помаже им да истрају. „Мислим да је то била моја сопствена чврста одлучност“, објашњава Ивон, жена војника. „Знала сам да морају постојати начини да заобиђем противљење мога мужа.“ И заиста, постојали су.

Једна друга хришћанка, удата за војног официра, прича како њен одлучан став чак олакшава живот њеном мужу. „Он зна мој распоред као и свој, а војна лица цене то“, објашњава она. Ипак, њена стална служба Јехови није лак пут.

Савладавање самоће

Жене војних лица често се суочавају с изазовом сељења с тим да буду обавештене само неколико дана пре тога ако треба да прате свог мужа на стационирање далеко од куће. Затим, смештене у непознатом окружењу, лако се могу осећати изоловано. Али то не мора да буде случај. Они који служе Јехови у предности су. Каква је то предност? Према хришћанском апостолу Петру, то је „цела заједница браће“. Сада бројећи милионе, Јеховини сведоци у 231 земљи делују као једна велика хришћанска породица, једно „братство“. Налазе се практично свуда (1. Петрова 2:17, фуснота у NW).

Сузан, која је изненада отргнута из подручја свог дома, дошла је да живи у једној бази ваздушних снага где је њен муж био додељен. Нова у вери и под притиском свог мужа неверника да престане учествовати у хришћанској служби, она прича: „Одмах сам ишла на локалне састанке, а тамо сам могла да седим и разговарам с другим сестрама. Могу заиста рећи да је то дружење било оно што ме је одржало.“

Понекад самоћа проузрокује депресију. Чак и тада, добра вест пружа добродошлу духовну окрепу. Гленис, једна енглеска сестра која је пратила свог мужа кад је био стациониран преко мора, прича: „Када сам била заиста на дну, неочекивано је писао неко кога сам знала годинама раније када сам и сама била у војсци и рекао да је недавно био крштен као Јеховин сведок. То ме је охрабрило баш у право време.“

Џејн, која је са својим мужем путовала за Кенију, нашла је да су се хришћански састанци показали као уже за спасавање, иако су били вођени на језицима које није разумела. „Знала сам да је то било место где је Јехова желео да будем“, објашњава она. „Била сам са својом браћом, а они су били као освежење. Изразили су ми добродошлицу, а ја сам осећала да смо једна породица.“

Џејн је само једна од многих у овим околностима која је открила духовне рођаке за које чак није ни знала да их има! (Марко 10:29, 30).

Постојане упркос противљењу

„Не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу“, упозорио је Исус. „Нисам ја дошао да донесем мир, него мач“ (Матеј 10:34). Шта је он мислио? Чак унутар породице, где би требало очекивати да буде мир, може бити „изненадно бацање мача“, коментарише А. Т. Робертсон у делу Word Pictures in the New Testament. Заиста, приметио је Исус, „човек ће своје укућане за непријатеље имати“ (Матеј 10:36). Како се ове речи показују истините кад је брачни друг непријатељски расположен према истини!

Кад је Дајана почела да проучава Библију с Јеховиним сведоцима, њен супруг, официр ваздушних снага, био је веома незадовољан. Како се то одразило на њихов брак? „Било је то као ледени блок који је дошао међу нас“, објашњава Дајана. „Били смо срећни у браку. Одједном смо само егзистирали у истом домаћинству.“ Како се, дакле, она суочила с тим? „Лично уверење и одлучност јесу ствари које имају прави значај, заједно с помоћи од Јехове и његовог духа.“ Дајана је узела к срцу библијски пример пророка Данијела.

Кад је био у изгнанству у Вавилону и понуђена му је храна неприхватљива за Божјег слугу, Данијел „се реши да се не скврни јелом краљевим“. Да, Данијел је донео свесну одлуку. Он је одлучио у свом срцу да се никада не оскврни једењем те хране. Какву моралну чврстину је он затим показао док је ’молио старешину евнуха да га не натера да се скврни‘! Какав је био резултат? Јехова је благословио његов одлучан став (Данијел 1:8, 9, 17, наглашено од нас).

На сличан начин данас муж који је противнички настројен може захтевати од своје жене да престане да посећује скупштинске састанке. Како она треба да реагује? Џејн се нашла у тој ситуацији. Она објашњава: „Никад не бих попустила под притиском. Знала сам да не би могло бити компромиса. Морала сам да покажем колико ми састанци значе.“ Јехова је благословио њену одлучност док је наставила с посећивањем.

„Супруг је покушавао да ме задржи од одласка на састанке, али то није трајало дуго“, прича Гленис. „Ипак сам ишла. Кад сам се враћала кући, понекад ме је тукао, а понекад сам била дочекана ћутањем.“ Ипак, она се суочила с тим, увек изнова се молећи. Такође су се двојица скупштинских старешина редовно молили с њом, што ју је у великој мери охрабривало да настави с посећивањем (Јаков 5:13-15; 1. Петрова 2:23).

Понекад мужевљеви претпостављени могу вршити притисак на њега да своју жену одврати од проповедања добре вести. Дајана је сматрала да мора свом мужу јасно ставити до знања који су њени приоритети. „Била сам спремна“, рекла је она, „да сносим последице тога што настављам да проповедам.“ Како је тај став сличан ставу апостола̂! (Дела апостола 4:29, 31). Ипак, она је била обазрива у свом проповедању. Она прича: „Обично сам имала окупљања на кафу и сваком присутном понудила књигу Истина“ (Матеј 10:16; 24:14).

Подложност без компромиса

Иако су под стресом због брачне напетости, хришћанке гледају у будућност и ослањају се на Јехову. То им помаже да задрже уравнотежено гледиште. Оне својим мужевима пружају сваку подршку коју могу без компромитовања своје вере. Чинећи то, оне следе Петров надахнути савет: „Жене, будите покорне својим мужевима“ (1. Петрова 3:1). У The Amplified New Testamentu, ово апостолско упутство гласи: „Подложите се као да сте секундарне у односу на њих и зависне од њих, и прилагодите им се.“ Запази како је Џејн следила овај савет. „Супруг ми је рекао да оно што ја желим да чиним не сме да се коси с његовом каријером“, објашњава она. „Тако сам ја настојала да пронађем начине на које бих могла да му помогнем.“

Неке хришћанке се тако слажу да присуствују друштвеним приредбама на које су њихови мужеви позвани. Али оне су још увек одлучне да никада не компромитују своју веру. Џејн је издвојила време да разговара о томе са својим мужем. Она је љубазно објаснила да она жели да присуствује али да не жели да га својом присутношћу узрујава. „Знала сам да се повремено од свих присутних очекује да устану и учествују у здравици. Научила сам да оданост припада само Јехови, а здравица је нешто много више од самог показивања поштовања. Мој муж је схватио каква би непријатна ситуација могла настати, тако да је једноставно рекао: ’Немој да идеш‘! Ја сам послушала.“

Гленис је, с друге стране, пратила свога мужа на такву једну приредбу, али је посматрала официре на челу стола. Кад је видела да се спремају за здравицу, она је дискретно отишла у тоалет. Да, те жене су се прилагодиле али никад нису учиниле компромис.

’Добијени без речи‘

„Ако ја побољшам своју способност као супруга, мој муж ће видети да ме истина мења“, резоновала је Ивон. Тако је она читала и пречитавала поглавље из књиге Породични живот под насловом „Жена, која се воли од срца“.a „Посебну пажњу сам посветила материјалу из поднаслова ’Плач и приговарање‘! Али нашла сам да што сам више покушавала да разговарам са својим мужем, то су ствари постајале горе.“ Међутим, коначно је успела у помагању своме мужу да служи Јехови. Како? Примењивањем начела изнесеног у 1. Петровој 3:1, да мужеви могу бити ’добијени без речи‘.

Начин на који хришћанке брину за своје породице много доприноси томе да се хришћанство препоручи другима. „Настојала сам да учиним истину што је могуће привлачнијом“, прича Дајана. „Кад сам ишла на састанке, мој супруг би се осећао јако напуштеним, зато сам поставила за циљ да поучим децу да се посебно лепо понашају кад стигнемо кући. Ја сам такође настојала да му посветим посебну пажњу кад смо се вратили.“ Постепено се став њеног мужа мењао док је одговарао на љубазну пажњу своје породице.

Друге Јеховине слуге могу такође помоћи. Џејн прича да се њен супруг радовао друштву Сведока мисионара које је упознао у Кенији. „Они су се спријатељили с њим и разговарали о фудбалу, и били су врло гостољубиви. У више прилика били смо позвани у различите мисионарске домове на оброке.“ Њен муж је касније објаснио: „Почео сам да гледам Џејнину веру с једног потпуно другачијег становишта. Њени пријатељи су били веома интелигентни људи који су могли да разговарају о различитим темама.“ На сличан начин, Дајанин муж је променио своје гледиште према истини. Кад му се ауто који је возио покварио, један млади Сведок му је притекао у помоћ. „То ме је заиста импресионирало“, каже он.

Наравно, не бивају сви брачни другови добијени за истину. Шта онда? Јехова пружа помоћ да омогући вернима да истрају (1. Коринћанима 10:13). Осмотримо Гленисино охрабрење за оне који су у околностима сличним њенима: „Никад, никад немојте сумњати да је Јехова Онај од кога потиче брак и да он жели да парови остану заједно. Зато свеједно шта би муж могао да учини или какво противљење може да наиђе од стране оних око тебе, Јехова никад неће дозволити да посрнеш.“ Иако њен муж још увек не обожава Јехову, његов став према њој и истини постао је благ.

’Сеј са сузама; жањи с радошћу‘

Заиста, ове хришћанке су одлучне да служе Јехови. Ако си и ти у сличним околностима, нека то буде и твоја одлучност. Сети се опомене: „Бој се Господа, Бога свога, њему служи и њега се држи“ (Деутероном 10:20).

„Који плачући иде када носи семе за сејање, са песмом се враћа носећи снопове своје“, објављује псалмиста (Псалам 126:6). „Пролијеш толико суза док настојиш да покажеш свом брачном другу истину, било ћутећи или вербално“, признаје једна Сведокиња. „Али на крају певаш од радости зато што чак и ако он не прихвати истину, Јехова те благосиља за напоре које улажеш.“

Сви који верно служе Јехови упркос противљењу у кући заслужују праву похвалу. Они заслужују подршку и љубав. Нека задрже своје бескомпромисно становиште, одлучни да служе Јехови!

[Фуснота]

[Слика на 28. страни]

Проучавање уз молитву јача хришћанску одлучност