Одржати хармонију између старешина и слугу помоћника

КРАТКО након Пентекоста 33. н. е., појавио се један хитан случај у новоформираној хришћанској скупштини. Уређено је да се збрину сиромашне удовице. Али, након кратког времена „подигоше Грци вику на Јевреје што се њихове удовице заборављаху кад се дијељаше храна сваки дан“ (Дела апостолска 6:1, ДК).

Те жалбе су стигле до ушију апостола. „Дванаесторица сазваше тад мноштво ученика, и рекоше: Не приличи нама да остављамо реч Божју, па да служимо око трпеза. Нађите, дакле, браћо, међу собом седам поштених људи, пуних Духа Светога и мудрости, које ћемо поставити над овим послом“ (Дела апостола 6:2, 3).

Ово илуструје једно важно начело организације унутар хришћанске скупштине. Неки одговорни мужеви користе се да брину за рутинске ствари, док се други брину за теже духовне ствари. То није без преседана. У древном Израелу, Арон и његови потомци били су наименовани да служе као свештеници да приносе Богу жртве. Међутим, Јехова је упутио да им помажу Левити ’да чувају све посуђе у шатору од састанка‘ (Бројеви 3:5-10). Слично томе, надгледницима данас помажу слуге помоћници.

Улога старешина и слугу помоћника

Писмо излаже високе квалификације и за старешине и за слуге помоћнике (1. Тимотеју 3:1-10, 12, 13; Титу 1:6-9). Они нису такмичари већ раде за исти циљ — изградњу скупштине. (Упореди Ефесцима 4:11-13.) Ипак, постоје неке разлике у пословима које они обављају у скупштини. У 1. Петровој 5:2, надгледницима је речено: „Пасите стадо Божје које вам је предато и надгледајте га, не силом него добровољно, и не за нечист добитак, него из добра срца.“ Они полажу рачун Богу за то како извршавају ту свету дужност (Јеврејима 13:17).

А како је са слугама помоћницима? Писмо не захтева да они буду тако квалификовани у својој способности да поучавају. Њихове дужности су нешто друкчије од дужности старешина. У првом веку н. е., било је несумњиво много ствари материјалне, рутинске, или механичке природе које су захтевале пажњу, можда укључујући набављање материјала за преписивање Писма или чак само преписивање.

Данас слуге помоћници настављају да у оквиру скупштине испуњавају различите важне задатке, као што су брига за скупштинску благајну и подручја, дистрибуирање часописа и књига, и одржавање Дворане Краљевства. Неке слуге помоћници који имају способности могу чак бити употребљени у поучавању, понекад водећи скупштинске студије књиге, држећи делове на састанку службе, и држећи јавна предавања.

Кад старешине и слуге помоћници хармонично раде заједно, скупштинске потребе — и духовне и организационе — збрињавају се на уравнотежен начин. Чланови скупштине су тада радосни, јаки и духовно продуктивни. Сети се шта је Павле писао помазаницима у Ефесу: „Благодарећи везама његове помоћи, цело тело, добро састављено и сложено, расте по снази потребној сваком уду његовом, и уздиже се у љубави“ (Ефесцима 4:16).

Старешине и слуге помоћници морају настојати да развијају сличну хармонију, то јест, сагласност, слогу, сарадњу и јединство. Међутим, таква хармонија не долази аутоматски. Она се мора неговати и пажљиво чувати.

Шта старешине могу учинити

Један важан корак је разумети да однос старешине и слуге помоћника није однос господара и роба или послодавца и радника. Тамо где постоји права хармонија, старешине гледају на слуге помоћнике као на Божје суслуге. (Упореди 1. Коринћанима 3:6-9.) „Чашћу један другога већег чините“, каже Римљанима 12:10 (ДК). Зато старешине избегавају да се са слугама помоћницима опходе на начине који могу изгледати снисходљиво или омаловажавајуће. Они охрабрују на корисну иницијативу, уместо да је сламају. Опхођење са слугама помоћницима с поштовањем има тенденцију да у њима поспеши најбоље особине и помогне им да се радују свом послу у скупштини.

Старешине треба такође да имају на уму да њихово опуномоћење да пасу стадо Божје које им је поверено укључује и браћу која служе као слуге помоћници. Истина, од таквих одговорних мужева се очекује да буду зрели хришћани. Међутим, као и остатку стада, и њима је потребна лична пажња с времена на време. Старешине треба да буду дубоко заинтересоване за њихов духовни развој.

На пример, кад је апостол Павле срео младог човека Тимотеја, он је одмах схватио Тимотејев потенцијал и ’Павле намисли да га узме са собом‘ (Дела апостола 16:3). Тимотеј је служио као Павлов путујући пратилац, примајући као резултат тога непроцењиво вредну поуку. И, годинама касније, Павле је могао писати хришћанима у Коринту: „Зато послах к вама Тимотеја, који ми је син љубљен и веран у Господу. Он ће вам показати који су путеви моји у Христу“ (1. Коринћанима 4:17).

Старешине, да ли сте почели да користите пуни потенцијал слугу помоћника у вашој скупштини? Да ли им помажете да напредују дајући им личну поуку у јавном говорењу и истраживању Библије? Да ли сте позвали способне да вас прате на пастирским посетама? Да ли радите с њима у служби на терену? У Исусовој параболи о талантима, господар је својим верним слугама рекао: „Добро слуго добри и верни“ (Матеј 25:23). Да ли си и ти исто тако великодушан у хваљењу и похвали слугу помоћника који смерно извршавају своје задатке на добар начин? (Упореди Пословице 3:27.) Ако не, хоће ли они осећати да се њихов рад не цени?

Комуникација је исто тако веома битна за хармоничне радне односе. (Упореди Пословице 15:22.) Задаци не треба да буду ни додељивани ни одузимани на произвољан или неплански начин. Старешине треба уз молитву да размотре како способности неког брата могу на најбољи начин бити употребљене у скупштини. (Упореди Матеј 25:15.) Кад се задатак додели, брат треба темељно да буде поучен шта се од њега тачно очекује. „Гдје нема савјета“, упозоравају Приче Соломунове 11:14 (ДК), „пропада народ“.

Није најбоље једноставно рећи брату да преузме благајну, часописе, или литературу од неког другог слуге. Понекад новододељени слуга добије у наслеђе гомилу нетачних и непотпуних извештаја. Како је то обесхрабрујуће! „Али све нека се уради пристојно и уредно“ упућује 1. Коринћанима 14:40. Старешине треба да преузму иницијативу да поуче браћу, упознајући их са скупштинским процедурама и сами постављајући пример у слеђењу таквих процедура. На пример, старешине треба да се побрину да се скупштинска благајна сређује свака три месеца. Занемаривање тако важне уредбе може водити до проблема и умањити поштовање које слуга помоћник има према организацијским упутствима.

Али претпоставимо да изгледа да је брат немаран у обављању одређеног задатка. Уместо да брзоплето склоне тог брата са свог задатка, старешине треба да с њим разговарају о тим стварима. Можда је проблем у недостатку поуке. Ако брат настави да има потешкоћа у обављању свог задатка, можда би могао добро обављати неки други задатак.

Старешине могу такође унапређивати хармонију показивањем понизности. Филипљанима 2:3 охрабрује хришћане да ’не чине ништа за пркос или за празну славу, него понизност нека чини да сматрате друге већим од себе‘. Тако старешина треба настојати да сарађује ако га редар упути да седи на одређено место у дворани, не резонујући да зато што је старешина он не мора да послуша. Можда тај редар једноставно следи предлог да се седи у различитим секцијама дворане, иако он треба да има на уму да не постоји правило да сви то морају чинити.a Старешина ће избегавати беспотребно одбацивање одлука о стварима које су додељене неком слузи помоћнику.

Слуге помоћници раде на хармонији

„Ђакони треба да буду поштени [„озбиљни“, NW]“, запазио је апостол Павле (1. Тимотеју 3:8). Њихово гледање на задатке озбиљно — као на део њихове свете службе — чини много у спречавању да се развију напетости. Ако си слуга помоћник, да ли своје дужности извршаваш с одушевљењем? (Римљанима 12:7, 8). Да ли се залажеш да постанеш вешт у обављању својих дужности? Да ли си поуздан и да ли се на тебе може ослонити? Да ли показујеш дух спремности кад се ради о задацима? Слуга помоћник у једној афричкој земљи обавља у скупштини три различита задатка. Какав је његов став? „Па, то једноставно значи више тешког рада“, каже он, „а од тешког рада се не умире.“ Заиста, они који дају од себе радују се великој срећи (Дела апостола 20:35).

Такође можеш много учинити у унапређивању хармоније тиме да у потпуности сарађујеш са старешинама. „Будите послушни својим старешинама и покоравајте се“, каже Јеврејима 13:17, (Ча), „јер они бдију над вашим душама као они који ће за то одговарати; да они то чине с радошћу а не уздишући, јер вам ово не би било од користи.“ Истина, старешине су несавршени људи, и могло би бити лако наћи им ману. Ипак, критичан став рађа неповерење. Он може нарушити твоју радост и штетно утицати на друге у скупштини. Зато је апостол Петар дао следећи савет: „Тако и ви млађи, слушајте старешине, и међу собом се са понизношћу лепо пазите... Понизите се дакле под силну руку Божју, да вас он повиси кад дође време“ (1. Петрова 5:5, 6).

Такав савет је нарочито на месту ако сматраш да си превиђен за предности службе. Можда „посежеш за службом надгледника“, али не добијаш никакво наименовање (1. Тимотеју 3:1, NW). Понизност ума може ти помоћи да задржиш „став чекања“ (Тугованке 3:24, NW). Уместо да осећаш огорчење према старешинама — што ће сигурно умањити твој добар однос с њима — питај их да ли има подручја на којима би могао да се побољшаш. Твоја истинска спремност да прихватиш и примениш савет без сумње ће бити видљива као доказ духовног раста.

Божанска понизност и смерност може слузи помоћнику помоћи да сачува своју уравнотеженост ако има изузетне способности или образовне и социјалне предности. Какво искушење може бити за њега да покуша да засени старешине или да скрене пажњу на своје сопствене способности! Пословице 11:2 нас подсећају да „мудрост код смерних се нађе“. Смеран брат је свестан својих ограничења. Он је вољан да мирно ради у позадини и да користи своје способности да подупре старешине. Смерност му такође може помоћи да схвати да док он може имати много знања у светском погледу, њему још увек могу недостајати важна подручја духовне мудрости и разлучивања — особине у којима се могу истицати старешине (1. Коринћанима 1:26-2:13; Филипљанима 1:9).

Јасно је да старешине и слуге помоћници играју битне улоге. Они заједно могу много учинити да изграђују све у скупштини. Али да би то чинили, они морају радити заједно хармонично, „са сваком понизношћу и благошћу, с трпљењем сносећи један другога у љубави, старајући се да одржите јединство духа свезом мира“ (Ефесцима 4:2, 3).

[Фуснота]

[Слике на 27. страни]

Старешине гледају на слуге помоћнике, не као на потчињене, него као на Божје суслуге