Да ли помажеш својој деци да изаберу Јехову?

„СМАТРАО сам да је проучавање Библије било заиста досадно и мучно. Потајно, одлучио сам у свом срцу да нећу бити Јеховин сведок кад одрастем“, објавио је један младић. Иако се надамо да ће већина младих у хришћанским домовима коначно изабрати да стане на Јеховину страну, млади попут њега могу пролазити кроз потешкоће у изабирању Јехове као свог Бога.

Родитељи понекад нису сигурни како да успешно воде своју децу. Они пролазе кроз много испитивање савести, као забринути отац који је једном рекао: „Да будем искрен, било је тренутака када сам посматрао уснула лица своје деце, на чијим образима су још увек биле сузе разочарења, и питао се да није требало да будем попустљивији.“ Његова два сина су одрасла и изабрала да служе Јехови.

Ипак, има младих који напуштају Јехову и остављају хришћански тор ради Сотониног света. Како, дакле, родитељи успевају у помагању својој деци да изаберу Јехову? Да бисмо одговорили на то питање, истражимо најпре зашто неки млади напуштају Јехову када њихови родитељи тако очајнички желе да они остану с њима.

Зашто неки млади напуштају Јехову

Један од најуобичајенијих фактора јесте тај што неки млади никада стварно не упознају Јехову или његове путеве. Иако присуствују хришћанским састанцима од детињства, они то чине само механички, и не постоји стварно тражење Јехове (Исаија 55:6; Дела апостолска 17:27). Дечаку који је споменут изнад било је досадно на хришћанским састанцима зато што није разумео оно што су говорници с подијума говорили.

Семе истине је у некима посејано, али они дозвољавају да њихова срца буду одмамљена наизглед безбрижним, материјалистичким начином живота Сотониног света. Неки не могу изаћи на крај са екстремно јаком жељом да буду са својим вршњацима и да буду као они (1. Летописа 28:9; Лука 8:12-14; 1. Коринћанима 15:33).

Међутим, широм света, многа деца у хришћанским домовима изабирају да стану на Јеховину страну. Може ли нешто да се научи из позитивних корака које су предузимали њихови родитељи?

Почети рано

Битан кључ у помагању твојој деци да изаберу Јехову јесте почети рано. У већини случајева, примљени утисци и научене лекције када је срце било нежно и пријемљиво трајаће читавог живота (Пословице 22:6). Зато започни рано да говориш својој деци о Јеховиној доброти, његовој љубави и величанству, настојећи да у њиховим срцима изградиш љубав за Јехову и цењење онога што Јехова чини за њих. Да би то постигли, многи родитељи успешно користе обиље чланака о Јеховиним стварствима који се налазе у публикацијама Watchtower Societyja.

Послушност и поштовање према Јехови и његовом обожавању јесу међу другим особинама које се морају усађивати рано у животу. Дирљиво је видети предшколску децу на хришћанским састанцима како се труде да хватају једноставне белешке и да гледају текстове у својим сопственим Библијама или иду са својим родитељима до тоалета како би се умили хладном водом кад постану поспана. То су једноставне ствари, али како су само битне за усађивање у млади ум да према Јехови треба показивати поштовање и послушност!

Са озбиљном личном библијском поуком треба такође рано започети. Кад су њихови дечаци имали две године, један пар је почео да с њима чита књигу Слушати Великог Учитеља.a Касније, када су ти дечаци пошли у школу, они су устајали рано и проучавали сваког јутра са својом мајком књиге Моја књига библијских прича и Ти можеш заувек да живиш у рају на Земљи.b Након тога би уследио разговор о дневном тексту који би водио отац пре доручка. Напори тих родитеља били су богато награђени када су њихови синови недавно изабрали да служе Јехови, симболизујући своје предање крштењем у води са 10 и 11 година.

Један фин младић који служи у канцеларији подружнице Watch Tower Societyja у Јапану присећа се да када је био веома млад, његова мајка му је помагала да развије однос с Јеховом тиме што је увече седела поред њега, помажући му да се моли. Он никада није заборавио научену лекцију — без обзира куда ишао или шта радио, Јехова је увек близу и спреман да помогне.

Успешни родитељи уче да препознају неисправне склоности које постоје због наслеђене несавршености њихове деце, и ти родитељи рано почињу да помажу својој деци да то исправе (Пословице 22:15). Са нагињањима према себичности, тврдоглавости, поносу, томе да се буде превише критичан према другима, мора се позабавити рано. Ако не, такво семе ће касније израсти у побуну против Бога и његових путева. На пример, добронамерни али превише попустљиви родитељи често дозвољавају да њихова деца развију ставове концентрисане на себе саме. Таквој деци је тешко да поштују било родитеље било Јехову, постајући као ’незахвални‘ споменути у Библији (Пословице 29:21, NW). С друге стране, деца којој се дају кућни послови и која су поучена да буду будна на потребе других склона су томе да буду захвалнија и родитељима и Јехови.

Једна друга битна ствар јесте започети рано с постављањем теократских циљева које дете може разумно постићи. Ако се то не учини рано и доследно, други могу испунити његов ум и срце друкчијим циљевима. Читање Библије од почетка до краја, лично проучавање једне од публикација Watchtower Societyja, укључивање у Теократску школу службе, постајање објавитељем добре вести и крштење, треба да буду укључени међу те циљеве.

Такафуми се сећа да му је његова мајка развила навику читања часописа Куле стражаре и Пробудите се! тако што је састављала једноставна питања и остављала их на кухињском столу да их он нађе кад дође кући из школе. Јури се присећа да је боравак неколико дана с пиониримаc који су служили тамо где је потреба за хришћанским слугама била велика, одлазак с њима у службу, посматрање како спремају добре оброке, и посматрање њихове радости и ревности у великој мери утицало на њену жељу да служи Јехови на исти начин. Многи млади се сећају да су их њихови родитељи редовно водили у Бетел, како се називају централе и подружнице Watch Tower Societyja, где су могли посматрати друге младе људе и жене како срећно служе Јехови. Многи од оних који су их као деца посећивали, сада служе у Бетелима широм света.

Дај својој деци своје време

Количина и квалитет времена које проводиш са својом децом вероватно ће имати непосредан утицај на то да ли ће она изабрати да служе Јехови или не. Она брзо прозру колико времена и припреме ти улажеш у библијски студиј који водиш с њима. Ако се не можеш сетити где си стао на прошлом студију или откажеш студиј због безначајних разлога, ти саопштаваш поруку да студиј није тако важан. Међутим, кад она виде да се родитељи жртвују ради студија, добро се припремају за њега и воде студиј редовно без обзира шта се десило, саопштава се једна потпуно другачија порука. Премда то није захтев, неке мајке се облаче за њихов студиј с децом на исти начин као кад иду на састанке или воде библијски студиј с неким суседом. Утисак који се тако оставља јесте да је обожавање Јехове важно.

Много времена и напора биће потребно да се библијско образовање твоје деце учини радосним, да достигне њихово срце. Мала деца су посебно импресионирана када виде како се ствари о којима уче одвијају пред њима. Један отац, на пример, помогао је својој деци да визуелно представе васкрсење тако што је одглумио библијски извештај о васкрсењу Лазара. Он је ушао у оставу и затим се појавио као васкрснули Лазар (Јован 11:17-44).

Док се деца приближавају одраслом узрасту, потребно је још више времена и вештине да би се изашло на крај с поплавом емоција, сумњи, и брига с којима се она суочавају. Време које пуни љубави и брижни родитељи издвајају у том стадијуму пресудно је ако се жели да деца развију поуздање у Јехову. Један успешан отац четворо деце испричао је да када су се његова деца суочавала с различитим проблемима, он би из публикација Watchtowera истражио материјал који се односи на то и разговарао о томе с њима сваког дана све док кризе нису биле потпуно савладане.

Једна запослена мајка двоје деце која је пионир приметила је да се њена кћерка повлачи и да јој понестаје радости у теократским активностима. Тако је та мајка чврсто одлучила да буде кући када се њено дете враћало из школе сваког поподнева, упуштајући се у разговор с кћерком док су њих две пиле чај. Кроз интимне разговоре мајке и кћерке, та девојка је примила помоћ која јој је била потребна. Сада, после завршетка средње школе, она се придружила својој мајци у пионирској служби (Пословице 20:5).

Добро друштво и пример

Осим давања свог времена, родитељи морају свом потомству пружити и здраво друштво. Пословице 13:20 кажу: „Ко с мудрима иде, тај постаје мудар, али зло пролази ко се с безумнима дружи.“

Многи успешни родитељи схватају истинитост те пословице. Један отац четворо деце каже: „Кад се осврнем у прошлост, мислим да је широк круг пријатеља наше деце у истини оно што им је помогло да их мотивише на служење Јехови. Охрабривао сам их да склапају пријатељства и у другим скупштинама исто као и у нашој и да негују та пријатељства.“ Један хришћански старешина који служи у Бетелу већ многе године, присећа се: „Када сам био млад, ми смо живели у једној малој кући, али она је увек била нуђена за смештај покрајинском надгледнику. Осим тога, специјални пионири из наше скупштине редовно су вечерали с нама. Они су се купали у нашој кући и дружили се с нама. Слушање њихових искустава и посматрање њихове радости помогло ми је да развијем цењење за пуновремену службу.“

Добро друштво помаже онима који пролазе кроз потешкоће. Једна мајка чији је син пролазио кроз немирно време разговарала је о том проблему с путујућим надгледником Јеховиних сведока. Он јој је препоручио да води дечака са собом у службу проповедања. „Ако то чиниш, његова духовност и све друго ће се побољшати“, рекао је тај надгледник. Она извештава: „У нашој скупштини постојала је припрема за вечерње сведочење, и многа деца школског узраста, неколико старијих општих пионира, и најмање један старешина, учествовали су у томе. Најпре је била борба око тога да мој син иде редовно, али то није трајало дуго пошто је он увек долазио кући све радоснији и охрабренији здравим друштвом. Док је био ученик у средњој школи, он се крстио и служио је као помоћни пионир сваког месеца, а кад је дипломирао постао је општи пионир.“ Здраво друштво заједно с вршењем Јеховине воље доноси добре резултате.

Можда локално не постоје млади који могу имати здрав утицај на твоје дете, али једно посматрање које стално врше многи млади који изабирају да служе Јехови тиче се примера њихових родитеља. Многи млади су се дивили својим родитељима и желели су да их опонашају. Јури се сећа гостољубивости своје мајке и тога како је она бринула за друге, позивајући их телефоном и припремајући оброке за болесне. Татсуо, која долази из породице од четири дечака, који су сви сада одрасли и служе Јехови, рекао је: „Мама није могла редовно да проучава с нама зато што је отац био неверник и она је имала много противљења од стране рођака. Али посматрање њеног става за истину и њене радости у служењу Јехови утицало је на мене у великој мери. Она је такође била спремна да остане до раних јутарњих сати да би нам помогла у нашим проблемима.“ Родитељске речи мудрости имају снагу када су подупрте верним делима. Јоичиро је рекао о својим родитељима: „Не могу да се сетим да су они икада изражавали негативне мисли о другима у скупштини; нити су нама деци дозвољавали да трачаримо о грешкама других“ (Лука 6:40-42).

Радост у посматрању деце како изабирају Јехову

Не постоји једноставна формула за помагање твојој деци да изаберу Јехову. Биће многих момената бриге. Али забринути отац који је споменут раније рекао је: „Као родитељи ми смо увек верно настојали да следимо предлоге Јеховине видљиве организације. То је била велика помоћ у савладавању проблема.“ Њихови напори су наишли на успех.

Да, тиме што чиниш најбоље што можеш да следиш библијске смернице, дајући својој деци здраве разлоге да воле Јехову, ако је то подупрто твојим верним примером и искреним напорима да помогнеш, и ти можеш коначно доживети да твоји напори буду крунисани успехом. Сети се дечака споменутог раније који је једном био одлучио да не постане Јеховин сведок. Па, након што му је његова мајка успешно помогла током његових тешких година, он је рекао: „Срећан сам што се никада није предала!“ И ти можеш имати сличан резултат са својом децом (Галатима 6:9).

[Фусноте]

[Слика на 30. страни]

Можеш ли се осврнути на подизање деце са срећним успоменама?