Какво је стање умрлих?

СТРАХ од умрлих заснива се на једној претпоставци — да покојник има душу или дух који још живи након смрти. Ако Библија јасно научава да је ово схватање лажно, онда је питање да ли ти умрли могу нашкодити коначно решено. Па, шта онда каже Библија?

У вези са стањем умрлих, Божја Реч каже: „Живи знају да ће умрети, али мртви ништа не знају, и њима нема више ни плате, јер се на успомену њихову заборавља. И љубав њихова, и мржња њихова, и завист њихова већ су пропале; и они неће више никаквог удела имати ни у чему што под сунцем бива“ (Проповедник 9:5, 6).

Имајући то у виду, да ли ти умрли могу помоћи или нашкодити? Не, каже Писмо. Умрли су без свести и у тишини. Они немају способност да комуницирају са живима или да изражавају икакве емоције — љубав или мржњу — или да изврше икакво дело. Није потребно да имаш икакав страх од њих.

’Па, да, то може бити истина ако се односи на смрт физичког тела‘, можда неки кажу. ’Али физичка смрт није крај живота; она само ослобађа дух из тела. Тај дух би могао помоћи или нашкодити живима.‘ Милиони људи широм земље размишљају на тај начин.

На пример, на Мадагаскару живот се сматра пуким прелазним периодом, тако да се сахрана и ексхумација сматрају важнијим од венчања. Сматра се да особа потиче од својих предака и да им се приликом смрти враћа. Стога, куће за живе су направљене од дрвета и непечене опеке, материјала који се током времена распадају, а гробови, „домови“ за мртве, обично су компликованији и дуготрајнији. Код ексхумације, породица и пријатељи сматрају да ће бити благословљени, а жене верују да ће ако додирну кости умрлог рођака постати плодне. Али, опет, шта каже Божја Реч?

Смрт није намењена за човечанство

Интересантно је приметити да је Јехова Бог створио човека да живи, и он је говорио о смрти само као о последици непослушности (Постање 2:17). Жалосно, први човек и жена су згрешили, и као резултат, грех се проширио на читав људски род као смртоносно наслеђе (Римљанима 5:12). Тако би могао рећи да је од непослушности првог људског пара смрт стварност живота, да, болна стварност живота. Били смо створени да живимо, што делимично објашњава зашто је тако тешко за безбројне милионе људи да се суоче са смрћу као крајем.

Према библијском извештају, Сотона је покушао да обмане први људски пар у вези са смрћу тиме што је противречио Божјем упозорењу да ће непослушност донети смрт (Постање 3:4). Ипак, како је време пролазило, постало је очигледно јасно да људи умиру управо као што је Бог рекао. Тако се током векова Сотона огласио с једном другом лажи — да неки духовни део човека преживљава смрт тела. Оваква обмана пристаје Сотони Ђаволу, кога је Исус описао као ’оца лажи‘ (Јован 8:44). Управо супротно томе, Божји одговор на смрт јесте једно охрабрујуће обећање.

Какво обећање?

То је обећање ускрсења за многе. Грчка реч преведена са „ускрсење“ јесте анастаза. Она дословно значи „поновно устајање“, а односи се на подизање из смрти. Да, људи почивају у смрти, али Бог својом силом може поново подићи особу. Људи губе живот, али Бог им може поново дати живот. Божји Син, Исус Христ, рекао је да „иде час... у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божјег и излазиће из њих“ (Јован 5:28, 29). Апостол Павле је изразио своју „наду у Бога... да ће бити ускрсење праведника и неправедника“ (Дела апостолска 24:15). Јов, верни Божји слуга претхришћанског доба, такође је изјавио своју наду у ускрсење: „Кад умре човјек, хоће ли оживјети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промјена. Зазваћеш, и ја ћу ти се одазвати; дјело руку својих пожељећеш“ (Јов 14:14, 15, ДК).

Зар ово јасно обећање ускрсења не показује да је замисао да умрли живе у духовном облику лаж? Ако би мртви живели и уживали постојање на небу или у неком духовном свету, каква би била сврха ускрсења? Зар они не би већ примили своју награду или судбину? Проучавање Божје Речи открива да су умрли заиста мртви, без свести, у сну све до величанственог буђења ускрсењем у новом свету — рају — који је обећао наш Отац пун љубави, Јехова. Али ако смрт не значи одвајање тела и духа и ако дух не наставља да живи, шта је са случајевима наизгледне комуникације из духовног света?

Комуникација из духовног царства

Извештени су небројени случајеви о наводним комуникацијама примљеним из духовног царства. Које је њихово стварно порекло? Библија нас упозорава да се „сам сотона претвори у анђела светлости. Није дакле ништа чудновато ако се и слуге његове претварају у слуге правде“ (2. Коринћанима 11:14, 15). Да, да би још лакше преварили људе и довели их у заблуду, демони (бунтовни анђели) комуницирају са живима, понекад се претварајући да су од помоћи.

Апостол Павле даје следеће упозорење о овој акцији преваре: ’Неки ће отпасти од вере слушајући духове и науке ђаволске‘ (1. Тимотеју 4:1). Тако било који одговор који се приписује умрлима највероватније може бити од демона који се претварају као „слуге правде“ и унапређују религиозну лаж, заробљавајући људе празноверјем које их води далеко од истине Божје Речи.

Потврђујући да умрли не могу ништа рећи, учинити, или осећати, Псалам 146:3, 4 наводи: „Не уздајте се у кнезове ни у смртника од кога помоћи нема. Излази ли дух из њих, враћају се у прах свој, и тад пропадају све помисли њихове.“ Који је то дух који „излази“? То је животна снага особе која се подржава дисањем. Дакле, када покојник престане с дисањем, његова чула више не функционишу. Он улази у стање потпуне бесвести. Тако је немогуће да он има контролу над живима.

Због тога Библија упоређује смрт људи са смрћу животиња, наводећи да и једни и други у смрти допиру до бесвести и враћају се у прах од кога су створени. Проповедник 3:19, 20 каже: „Јер је судбина синова човечјих и судбина животиња за њих једна и иста. Како умире једно умире и друго, и сви исти дах [„дух“, NW] имају, и претежност човека над животињом ништава је, јер је све таштина. Све на једно место иде. Све је од праха произишло, и све се у прах враћа.“

Знајући да демони покушавају да обману људе у размишљању да могу комуницирати с умрлима и да умрли могу утицати на њих, Јехова Бог је упозорио свој народ, древне Израелце: „Нека се не нађе у тебе... ни врачар, ни који гата по звездама или по птицама, ни урочник, ни бајач, ни који зазива духове, ни опсенар, ни који пита мртве. Јер је гад пред Господом ко год тако чини“ (Поновљени закони 18:10-12).

Јасно је да замисао да нам умрли могу нашкодити не долази од Бога. Он је Бог истине (Псалам 31:5; Јован 17:17). И он припрема величанствену будућност за љубитеље истине који га обожавају „у духу и истини“ (Јован 4:23, 24).

Јехова, Бог истине и љубави

Наш небески Отац пун љубави „који не лаже“, дао је своју реч: Милиони и милиони који су умрли и положени у гробове биће ускрснути с изгледом на вечни живот у новом свету праведности! (Титу 1:1, 2; Јован 5:28). Ово обећање ускрсења пуно љубави открива да је Јехова дубоко заинтересован за добробит свог људског стварства и искрену жељу да уништи смрт, жалост и бол. Зато нема потребе плашити се умрлих или бити прекомерно забринут за њих и њихове изгледе (Исаија 25:8, 9; Откривење 21:3, 4). Наш пун љубави и праведан Бог, Јехова, може и васкрснуће их, уништавајући бол смрти.

Божја Реч, Библија, обилује описима како ће изгледати услови на земљи у том обећаном новом свету праведности (Псалам 37:29; 2. Петрова 3:13). То ће бити време мира и среће и љубави за све људе (Псалам 72:7; Исаија 9:7; 11:6-9; Михеј 4:3, 4). Сви ће имати сигурност, дивне домове, као и пријатан посао (Исаија 65:21-23). Тамо ће бити изобиље добрих ствари за јело за све (Псалам 67:6; 72:16). Сви ће уживати обиље здравља (Исаија 33:24; 35:5, 6). Док апостоли и додатан ограничен број других буду владали на небу са Исусом, Библија не спомиње благословљене услове на небу за душе других након смрти (Откривење 5:9, 10; 20:6). Било би чудно кад би милијарде оних који су умрли живели након смрти.

Али није чудно када знамо јасно учење Библије: умрли су престали да постоје као живе душе. Они те не могу повредити. Они у спомен гробовима једноставно почивају, бесвесни до њиховог ускрсења у од Бога одређено време (Проповедник 9:10; Јован 11:11-14, 38-44). Онда, наше наде и тежње, ослањају се на Бога. „Радујмо се, веселимо се за спасење његово!“ (Исаија 25:9).

[Слика на 7. страни]

Као што Реч Божја јасно показује, умрли су потпуно неактивни до ускрсења