Људска патња — да ли ће икада престати?

ЈЕЗИВИ призори након експлозије бомбе на препуној Сарајевској пијаци; масакри и пустошење у Руанди; изгладнела деца вичу за храном у Сомалији; сметене породице пребројавају своје губитке након једног земљотреса у Лос Анђелесу; беспомоћни несрећници поплавом опустошеног Бангладеша. С таквим призорима људске патње суочавамо се свакодневно на ТВ-у или у часописима и новинама.

Тужна последица људске патње је та што она проузрокује да неки људи изгубе веру у Бога. „Постојање зла одувек је представљало најозбиљнију сметњу вери“, према изјави коју је објавило Јеврејско друштво у Сједињеним Америчким Државама. Писци упућују на умирања у нацистичким концентрационим логорима попут Аушвица и од бомби као што је она која је експлодирала над Хирошимом. „Питање како један праведан и моћан Бог може дозволити уништење тако много недужних живота мучи савест религиозне особе и веома је збуњујуће“, кажу аутори.

Тужно је што бескрајан ток трагичних извештаја може отупети људске емоције. Све док пријатељи и рођаци нису укључени, многи утврђују да су једва дирнути патњом других.

Ипак, чињеница да смо у стању да осећамо сажаљење, барем према нашим вољенима, треба да нам каже нешто о нашем Створитељу. Библија каже да је човек био створен „по обличју Божјему“ и „по [његовој] прилици“ (Постање 1:26, 27). То не значи да су људи слични Богу по изгледу. Не, јер је Исус Христ објаснио да „Бог је Дух“, и да „дух нема меса и костију“ (Јован 4:24; Лука 24:39). То што смо створени по Божјој прилици упућује на наш потенцијал да испољавамо божанске особине. Стога, пошто нормални људи осећају сажаљење према онима који пате, морамо закључити да је Створитељ човека, Јехова Бог, саосећајан и да дубоко саосећа са патњом свог људског стварства. (Упореди Лука 11:13.)

Један начин на који Бог показује своје саосећање јесте тај што је обезбедио човечанству писано објашњење разлога патње. Он је то учинио у својој Речи, Библији. Библија јасно показује да је Бог створио човека да се радује животу, а не да пати (Постање 2:7-9). Она такође открива да су први људи нанели себи патњу тиме што су одбацили Божју праведну владавину (Поновљени закони 32:4, 5; Римљанима 5:12).

И поред тога, Бог још увек саосећа са човечанством које пати. То је јасно показано у његовом обећању да ће окончати људске патње. „Ево шатора Божјег међу људима! Он ће пребивати с њима, и они ће бити народ његов, и сам Бог биће с њима. Он ће отрти сваку сузу од очију њихових и смрти неће више бити, ни жалости ни вике, ни болести неће више бити, јер првих ствари нестаде“ (Откривење 21:3, 4; види такође Исаија 25:8; 65:17-25; Римљанима 8:19-21).

Ова дивна обећања доказују да је Бог врло свестан људске патње и да је одлучан да је оконча. Али пре свега шта је тачно проузроковало људску патњу, и зашто је Бог дозволио да се она настави до наших дана?

[Извор слике на 2. страни]

Насловна страна и страна 32: Alexandra Boulat/Sipa Press

[Извор слике на 3. страни]

Кевин Фрејер (Kevin Frayer)/Sipa Press